Харолд Холт

С Википедије, слободне енциклопедије
Харолд Холт

Харолд Едвард Холт (енгл. Harold Edward Holt; 5. август 1908 – 17. децембар 1967) је био аустралијски политичар који је служио као 17. премијер Аустралије од 1966. до свог нестанка и вероватне смрти 1967. Мандат је добио као вођа Либералне партије.

Холт је рођен у Сиднеју а у детињству се преселио у Мелбурн, где је студирао право на Универзитету у Мелбурну. Пре него што је почео да се бави политиком, бавио се правом и био је лобиста за власнике биоскопа. Први пут је изабран у Представнички дом са 27 година, 1935. године. Био је члан Партије уједињена Аустралија (УАП), и постављен је за министра без портфеља 1939, када је његов ментор Роберт Мензис постао премијер. Његов министарски мандат је прекинут кратким службовањем у аустралијској војсци, из које је опозван у кабинет након смрти три министра у авионској несрећи. Влада је поражена на изборима 1941, што је послало УАП у опозицију, а Холт се учланио у новоосновану Либералну партију 1945.

Када су Либерали преузели власт 1949, Холт је постао значајна личност у новој влади премијера Мензиса. Као министар за имиграцију (1949–1956), проширио је послератну имиграциону схему, и олабавио политику беле Аустралије по први пут. Такође је био утицајан и као министар рада и националне службе (1949–1958), када се бавио разним споровима о индустријским односима. Холт је изабран за заменика вође Либералне партије 1956, а након избора 1958. је заменио Артура Фадена као шеф трезора. Надгледао је стварање Резервне банке Аустралије и децималног аустралијског долара, али је такође и окривљен за кредитну кризу која је умало коштала Коалицију победе на изборима 1961. Међутим, привреда се убрзо опоравила, и Холт је задржао своје место као Мензисов вероватни наследник.

Холт је постао премијер у јануару 1966, када је без противкандидата изабран за вођу Либерала након Мензисовог пензионисања. Учествовао је на општим изборима касније те године, где је његова странка остварила велику победу. Холтова влада је наставила да демонтира „политику беле Аустралије”, донела је амандман на Устав како би федералној влади дала одговорност за домородачка питања, и извео је Аустралију из зоне стерлинга (група земаља која везује своје валуте за фунту стерлинга). Холт се залагао за јаче учешће Аустралије у дешавањима у Азији и на Пацифику, и посетио је бројне источноазијске државе. Његова влада је проширила учешће Аустралије у рату у Вијетнаму, и наставила а одржавањем блиских веза са Сједињеним Државама под председником Линдоном Џонсоном.

У децембру 1967, Холт је нестао док је пливао у немирним водама на плажи Шевиот у Викторији. Проглашен је мртвим иако његово тело никад није нађено; његов нестанак је довео до разних теорија завере. Холт је био трећи премијер Аустралије који је умро за време свог мандата. Привремено га је заменио вођа Националне партије Џон Макивен, а затим Џон Гордон.

Библиографија и даља литература[уреди | уреди извор]

  • Frame, Tom (2005). The Life and Death of Harold Holt. Allen & Unwin / National Archives of Australia. ISBN 978-1-74114-672-1. 
  • ————— (2018). Harold Holt and the liberal imagination. Australian Biographical Monographs. 2. Redland Bay, Qld: Connor Court Publishing. ISBN 9781925501865. 
  • Griffen-Foley, Bridget (2003). Party Games: Australian Politician and the Media from War to Dismissal. Text Publishing, Melbourne. ISBN 978-1-877008-64-1. 
  • Hancock, Ian (2000), 'Harold Edward Holt,' in Michelle Grattan (ed.), Australian Prime Ministers, New Holland, Sydney, pages 270–285. ISBN 1-86436-756-3
  • Holt, Dame Zara (1968), My Life and Harry. An Autobiography, Herald and Weekly Times, Melbourne.
  • Hughes, Colin A (1976), Mr Prime Minister. Australian Prime Ministers 1901–1972, Oxford University Press, Melbourne, Victoria, Ch.19. ISBN 0-19-550471-2
  • Inglis, Kenneth S. (1983). This Is The ABCНеопходна слободна регистрација. Melbourne University Press. ISBN 978-0-522-84258-6. 
  • Jupp, James (1982). Party Politics in Australia 1966–81. George Allen & Unwin, Sydney. 
  • Reid, Alan (1969). The Power Struggle. Shakespeare Head Press, Sydney. 
  • ———— (1971). The Gorton Experiment: The Fall of John Gorton. Shakespeare Head Press, Sydney. 
  • Renouf, Alan (1979). The Frightened Country. Macmillan Australia, Melbourne. ISBN 978-0-333-25248-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Парламент Аустралије
Претходник:
Џорџ Максвел
Изборна јединица Фокнер
1935 – 1949
Наследник:
Бил Бурк
Нова дивизија Изборна јединица Хигинс
1949 – 1967
Наследник:
Џон Гортон
Политичке функције
Нови наслов Министар за рад и националну службу
1940 – 1941
Наследник:
Еди Вард
Претходник:
Херберт Колет
Министар за иновације, индустрију, науку и истраживање
1940 – 1941
Наследник:
Џон Дедман
Претходник:
Артур Калвел
Министар за имиграцију
1949 – 1956
Наследник:
Атол Таунли
Претходник:
Џек Холовеј
Министар за рад и националну службу
1949 – 1958
Наследник:
Вилијам Макмахон
Претходник:
Артур Фаден
Директор Трезора
1958 – 1966
Претходник:
Роберт Мензис
Премијер Аустралије
1966 – 1967
Наследник:
Џон Макивен
Страначки политички уреди
Претходник:
Ерик Харисон
Заменик вође Либералне партије Аустралије
1956 – 1966
Наследник:
Вилијам Макмахон
Претходник:
Роберт Мензис
Вођа Либералне партије Аустралије
1966 – 1967
Наследник:
Џон Гортон