Харпун

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Харпун
Харпун
Харпун

Харпун је дуго копље који се користи за риболов или за лов на морске животиње као што су китови. Харпун се испаљује у животињу, а затим се конопцем или ланцем везаним за крај харпуна ловина привлачи на брод.

Историја[уреди]

Харпун се у прошлости израђивао од од кости, рога, слоноваче за лов и риболов. Најчешће се састоји од једног или два реда латералних зубаца, а може имати и перфорирану базу. Јавља се од млађег магдалијена.

Заступљен је у многим епипалеолитским и мезолитским, а типичан је и за неке неолитске и културе каснијих периода.

Оруђе овог типа констатовано је на налазиштима Ђердапа, као и на налазиштима винчанске и старчевачке културе.

Функцију харпуна могли су имати и неки делови композитног оруђа.

Харпун се помиње код грчког историчара Полибија (203 - 120. године п. н. е.), где је у његовор „Историји“ описан као ловачки мач за риболов, са назубченом или раздвојеном главом.

Бакарни харпуни су били познати током антике, а такође и у раним културама Индије и међу Абориџинима који су насељавали Андаманска и Никобарска острва и који су га користили за риболов.

Данас је харпун познат као дугогодишње оруђе за лов на китове.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]