Харсианон (тема)

Из Википедије, слободне енциклопедије
θέμα Χαρσιανοῦ
Тема Харсианон
Byzantine Empire Themata-950-en.svg
Византијска Мала Азија око 950. године
Географија
Континент Европа
Регија Мала Азија
Земља  Турска
Друштво
Званични језици византијски грчки језик
Религија православље
Владавина
Облик владавине тема
Титула владара стратег
Оснивање 863/873.
Престанак 1072/1073.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
[[Портал:]]

Харсианон (Грчки: Χαρσιανόν) је био назив византијског утврђења и одговарајуће теме (војно-цивилне провинције) у области Кападокије у централној Анадолији(данашњој Турској). Њено прво седиште налазило се у Харсианону (чије су рушевине пронађене у селу Muşalikalesi Акмадагени округа у Јозгат провинцији), а касније у Цезареји.

Историја[уреди]

Утврђење Харсианон (Грчки: Χαρσιανόν κάστρον, Харсианон кастрон; арапски: Кале'e-и Ḥарсанōс) се први пут спомиње 638. године за врема првог таласа муслиманских освајања, а име је према неким наводима добила по генералу цара Јустинијана I , Харисосу. Арапи су га први пут преотели од византије 730. године, чиме је он постао епицентар византијско-арапских сукоба арапско упориште током наредног века византијско-арапских ратова. [1] У 9. Веку, утврђење је постало средиште клеисоура, које је засебно управљало утврђењима у пограничној зони. Негде између 863 и 873. Године, њен статус је унапређен на ниво теме и то у пуном обиму, територије су јој увећане тако што јој је придодата земља суседних тема као што су Букеларија,Арменијака и Кападокија. . [1][2]Она је била средња по рангу у односу на остале теме, којом је управљао стратег који је имао годишњу плату од 20 фунти у злату и који је командовао трупама, према арапским изворима, сачињавало ју је 4000 људи и 4 тврђаве. [1]

У 10. веку, тема Харсианон је постала главно упориште земљопоседнике и војне аристократије, међу којима су најпознатије породице Аргирос и Малеинос које су тамо поседовале палате и велика имања. Након 1045. године, велики број Јермена, укључујући и бившег краља Гагика II (1042-1045), су се тамо населили, што је довело до затегнутости односа са локалним Грцима. Ова тема пала у руке турака селџука након пораза у бици код Манцикерта 1071. године од стране , тако што је морала бити предата Данишмендима. [1]. Гагик II се сматра последњим дуксом Харсианона у периоду 1072–1073. године.[2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Kazhdan (1991). стр. 415.
  2. 2,0 2,1 McGeer, Nesbitt & Oikonomides (2001). стр. 107.

Извори[уреди]