Хати

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Хати (лат. Chatti) су били германско племе чија је прапостојбина почетком 1. миленијума била долина горњег Весера. Подручје гдје су живјели је одговарало данашњем централном и сјеверном Хесену, односно Доњој Саксонији, око ријека Весер, Едер и Фулда. Према Тациту, међу Хатима су се налазили преци Батаваца, које су унутарплеменске свађе натјерале да се преселе на запад у данашњу Холандију.

Хати се у римским изворима први пут спомињу 1. вијеку, а посебно добар опис је оставио Тацит; према њему су били једно од ријетких германских племена које је преферирало пјешадијску од коњичке борбе, односно имало логистичку инфраструктуру за дуготрајне кампање.[1] Хати су учествовали у бици у Теутобуршкој шуми, и након тога жестоко бранили своју независност од Римљана. Око године 50. је спријечен њихов упад у Доњу Германију. Активност Хата и њима сродних племена су постале један од разлога за изградњу римског лимеса.

Вјерује се да су се Хати с временом стопили с већим, односно каснијим германским народима, међу којима се као најбољи кандидат спомињу Франци.

Такође се вјерује да назив Хесен долази управо од њиховог имена.

Референце[уреди]

  1. ^ Bunson (1991). стр. 83.

Литература[уреди]