Хатра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Хатра
Назив на званичном списку светске баштине
Локација Застава Ирака Ирак
Врста културна
Критеријум ii,iii,iv,vi
Референца 277
Унеско регија Арапски свет
Историја уписа у светску баштину
Упис 1985. (9. седница)

Хатра (арап. الحضر‎, al-Ḥaḍr) је древни град у гувернату Нинива, у ирачком делу области Ал Џазира (древна персијска област Хварваран), 290 km северозападно од Багдада и 110 km југозападно од Мосула.

Град је најпознатији по монументалним рушевинама првог арапског краљевства које је настало под партским утицајем у 2. веку које су уписане на UNESCOсписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 1985. године[1]. Оне су послужиле као сценографија на почетку филма Истеривач ђавола.

Херкулес из Хатре, партски период, 1. или 2. век

Историја[уреди]

Хатру су основала древна арапска племена[2] отприлике у 3. веку пре нове ере. За време Партског царства је постала важан верски и трговачки центар, а свој врхунац је доживела у 2. и 1. веку пре нове ере.[3] Касније је постала главни град једног од првих арапских краљевства у исторји тј. један у низу арапских градова-држава који су се простирали од хатрае на североистоку преко Палмире и Балбека до Петре на југозападу. Област којом се владало из Хатре је била позната као Краљевство Араба, те је представљало полу-аутономну тампонску државу на западним рубовима Партског царства којом су владали арапски принчеви.

Хатра је временом постала тврђава која је играла значајну улогу у партским ратовима против Римског царства. Опседао ју је римски цар Трајан од 116. до 117. године. Хатра је 156. године доживела врхунац за време владара Насра, који је био и отац следећа два арапска владара Хатре, Лајаша и Санатрука, који су довршили најзнаменитије храмове у граду. Владар Хатре, Абдасамија, је 192. године подупирао римског цара-узурпатора Песценија Нигера против Септимија Севера, на шта је овај узвратио још једном опсадом Хатре (198./199.).[4]

Хатра је 230их склопила савез с Римским царством, јер се на неким натписима наводи владар, римски цар Гордијан III. Године 238, Хатра се успјешно одупрла Ардашировим снагама обновљеног Персијског царства под Сасанидима у бици код Шахразура, али ју је 241. године коначно заузео сасанидски владар Шапур I који ју је потпуно уништио.[4] Према предању, Хатра је пала због Надире, кћери краља Араба, која је град издала Шапуру. По истој причи је Шапур убио краља и оженио Надиру, али је на крају убио и њу.[3]

Амерички војник у рушевнама Хатре 2008. године

Хотел Ал Хадр, који се налази само километар од рушевина Хатре, је послужио као стожер за постројење 101. АБН америчке војске током рата у Ираку. Данас је Хатра углавном неистражена и у лошем је стању, те су неки делови запечачени како би се спречило пљачкање локалитета. Недавно су италијански археолози наставили истраживање које спроводе од 1987. године[5].

Одлике[уреди]

Хатра је данас позната као најбоље сачувани, односно најрепрезентативнији, партски град. Окружена је спољним и унутрашњим зидинама које су дугачке скоро 6,4 км, а на којима је било 160 кула. У средишту града налази се квадратични теменос (верско средиште) промера скоро 2 км (1,2 хектара), окружено каменим зидином с торњевима и колонадом уз зидове где су се налазиле трговине. На њему доминира Велики храм који има бројне просторије и стубове који су некада били високи 30 метара.

Град је био познат по спајању старогрчких, месопотамских, сиријских и арапских божанстава, па је храм на арамејском познат као Beiṯ Ĕlāhā ("Божја кућа"). У граду су били храмови Нергала (вавилонско и акадско божанство), Хермеса (грчко божанство), Атаргатиса (Кананска митологија), Аллата и Шамијаха (арапско божанство), те Шамаша (месопотамски бог сунца).[3] Остала божанства на хатранским арамејским натписима су арамејски Ба'ал Шаман, и богиња позната као Ашурбел, за коју се верује да је спој божанстава Ашура и Бела који су изворно били мушкарци.

Извори[уреди]

  1. „Hatra”. UNESCO. Приступљено 3. 4. 2011.. 
  2. Moses I. Finley‏, Atlas of classical archaeology‏, стр. 239-241.
  3. 3,0 3,1 3,2 „Hatra” (Encyclopædia Britannica). Приступљено 12. I 2007.. 
  4. 4,0 4,1 Advisory Body Evaluation on Hatra. International Council on Monuments and Sites (ICOMOS), 1985. pp. 1-2. ((en))
  5. UNESCO news 17. фебруара 2003. ((en)), Приступљено 4. 4. 2011.

Спољашње везе[уреди]

Координате: 35°35′17″N 42°43′06″E / 35.58806° СГШ; 42.71833° ИГД / 35.58806; 42.71833