Хафис-паша

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Хафиз Мустафа паша(око 1770-те-Август.1805-те) је био Османски великодостојник у време Првог српског устанка. Рођен је у Нишу у сиромашној муслиманској породици негде око 1770-тих. Право име му је било Мустафа, а Хафиз означава титулу човека који је напамет научио Куран. Као младић учествовао је у Аустријско-турском рату из 1788-1791, где се истакао храброшћу и примереним војничким држањем. Брзо узнапредовао у служби и стекао велики углед и моћ. Његов успон у војничкој хијерархији је отпочео када је као војник учествовао у борбама против побуњених јањичара у Београдском пашалуку, у саставу јединица Шашит паше Лесковачког. Постављен је за муселима, покрајинског намесника у Нишу. Касније му је дотељена титула капиџибаше. Учествовао је у протеривању побуњених јањичара из Београдског пашалука.[1] Према описима био је врло енергичан и амбициозан човек, одан служењу Отоманској империји, који је на себе преузео сав терет решавања питања Срба и њихове буне.[2] Водио је велики углед како међу Турцима тако и међу Србима, јер се није понашао попут силника и ајана. На његов лични захтев, Султан га је у јулу 1805.те године по сугестији Наполеона Бонапарте поставио за команданта војске окупљене у рејону Ниша, која је послата да преузме власт у Београду после мисије Бећир паше и да умири Србе. Погинуо је током боја на Иванковцу 1805. године.

Референце[уреди]

  1. ^ Васа Чубриловић, Бој на Иванковцу 1805, стр. 33,34,35,36
  2. ^ Други српски устанка, Жељко Фајфрић. стр. 37.


Литература[уреди]

  • Васа Чубриловић, Бој на Иванковцу 1805. стр. 40, 41.
  • Жељко Фајфрић, Други српски устанак. стр. 37.