Хашађ
| Хашађ мађ. Hásságy | |
|---|---|
 Улица Кошут са погледом на цркву | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Барања |
| Срез | бољски |
| Основан | 1058. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 257[1] |
| — густина | 32,38 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 01′ 58″ С; 18° 23′ 22″ И / 46.03287° С; 18.38950° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 8,0 km2 |
  Хашађ Хашађ на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7745 |
| Позивни број | (+36) 69 |
| Веб-сајт | |
| hassagy | |
Хашађ (мађ. Hásságy) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у бољском срезу.
Географија
[уреди | уреди извор]Хашађ се налази на језеру Хашађ (мађарски: Hásságyi-halastó) у жупанији Барања, око 17 километара југоисточно од Печуја и 15 километара северозападно од Боља. Налази се око 20 километара западно од Дунава, 30 километара од Хрватске и 50 километара од Србије. Општина се налази у јужном Подунављу у Мађарској. Раније је била део Мохачке подрегије, али је током стварања округа 2013. године постала део бољског среза.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Хашађ се први пут помиње у документу из 1058. године под именом Хашхаг (Hashag). Године 1907, тада мало село је имало 83 куће и 548 становника на подручју од 1402 катастарска парцеле.[3]
Село је крајем 13. века било у власништву Конрада Оварија, члана клана Ђер. Године 1291. помиње се Фулпеш [Короги], који је из села отерао пет волова, а неколико година касније, 1296, заједно са Кемењем, сином палатина Леринца, опљачкао и разорио село. Године 1311. Конрадов син Јакаб узео је име по овом месту. Већ 1312. документи бележе локалног кмета, а потом је Јанош, син Хенрика из клана Хедер, заузео село, али га је краљ Карло I вратио Јакабовој деци.
Године 1330. Јакабови синови поделили су имање, а на граници се, према предању, налазио манастир Светог Ладислава, који је Конрад Овари подигао 1295. године, између Олаша, Хашађа и Хидора, поред извора Сентага. Године 1333. свештеник изела плаћао је 15 бана папске десетине.
Године 2001, 44,5% његовог становништва се изјаснило као Немци.
Демографија
[уреди | уреди извор]На попису из 2011. године, 94,9% становништва се изјаснило као Мађари, 1,5% као Хрвати, 45,6% као Немци, 0,4% као Словенци, 0,4% као Украјинци (3,7% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 84,2%, калвинисти 4%, гркокатолици 0,4%, неконфесионални 5,5% (4,8% се није изјаснило).[4]
У 2022. години, 92,9% становништва се изјаснило као Мађари, 34,6% као Немци, 0,7% као Хрвати, 1,4% као друга националност која није домаћа (6,7% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 64% су били римокатолици, 3,9% калвинисти, 0,4% лутерани, 0,4% гркокатолици, 1,1% остали хришћани, 5,3% неконфесионалног порекла (25,1% није одговорило).[4]
| Попис становништва | ||
|---|---|---|
| Год. | Поп. | ± % п.г. |
| 1980. | 410 | — |
| 1990. | 352 | −1,51% |
| 2001. | 290 | −1,75% |
| 2011. | 272 | −0,64% |
| 2019. | 256 | −0,75% |
| Извор: Központi Statisztikai Hivatal.[5] | ||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Gazetteer of Hungary, 1 January 2025”. Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 15. децембар 2025.
- ^ „Distance Calculator Find Distance Between Cities”. Distance Calculator. Приступљено 2021-10-24.
- ^ Hásságy. In: A Magyar Korona Országainak helységnévtára 1907. Budapest 1907, S. 381.
- ^ а б Hásságy Helységnévtár
- ^ Централни завод за статистику
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Hásságy ((језик: мађарски))
- Ortsnamen ungarndeutsche Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. јун 2014) (Hozzáférés 2013 május 26)((језик: мађарски))
- „Folia onomastica croatica 14/2005.” (pdf). Živko Mandić: Hrvatska imena naseljenih mjesta u Madžarskoj. Приступљено 2012-07-24.
