Хајдуково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хајдуково
Hajduj1.jpg
Главна улица и католичка црква.
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Пад 2313
 — густина112*/км2
Географске карактеристике
Координате46°10′00″ СГШ; 19°43′00″ ИГД / 46.1667° СГШ; 19.7167° ИГД / 46.1667; 19.7167Координате: 46°10′00″ СГШ; 19°43′00″ ИГД / 46.1667° СГШ; 19.7167° ИГД / 46.1667; 19.7167
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина103,0* км2
Хајдуково на мапи Србије
Хајдуково
Хајдуково
Остали подаци
Поштански број24414
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Хајдуково (мађ. Hajdújárás) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2313 становника.

Језгро регије је језеро Лудаш, а само насеље лежи на његовој северној обали. Хајдукову припада и сеоце Носа са истока, а оближњи салашки шореви Чурго и Лудашки шор се налазе западно од насеља, на западној обали језера. На овом подручју сва насељена места леже око језера, укљућујући и Шупљак на југу.[1]

Опис подручја[уреди]

Стара бушотина нафте

Околина Хајдукова обилује занимљивостима, археолошким локацијама, природним вредностима. Само насеље лежи на песакпесковитом тлу Суботичко-хоргошке пешчаре, што заједно са климом одговара виноградарству и воћарству.

Насеље се наслања на северни део језера Лудаш, резервата природе од међународног значаја, због важности за птичји свет.

У источном делу насеља сачувани су некадашњи пашњаци, испод којих се у дубини налазе слојеви нафте. Овде је једна већа испостава нафтне индустрије, а бушотине се могу видети и у самом насељу.

Припојена насеља[уреди]

Тренутно важећа административна подела прикључује Хајдукову једно оближње насељено место, Носа, која спада под исту катастарску општину (К. О. Палић) и води се под месном заједницом Хајдукова. Иако са преко 100 домаћинстава, са школом и црквом, цело насеље Носа се у документима помиње само као једна улица.[2]

Носа[уреди]

Исто као што је само Хајдуково до 1978. било део Палића,[3] Носа није самостално насеље већ се води као део Хајдукова, иако два места раздваја 1,45 km друма. Хајдуково се налази на северу, а Носа на истоку Лудашког језера.

И Хајдуково и Носа катастарски припадају Палићу.

Демографија[уреди]

У насељу Хајдуково живи 2044 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (39,7 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 952 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.511
1953. 1.539
1961. 1.791
1971. 2.118
1981. 2.879
1991. 2.627 2.583
2002. 2.482 2.610
2011. 2.313
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Мађари
  
2.191 88,27 %
Срби
  
89 3,58 %
Буњевци
  
49 1,97 %
Хрвати
  
40 1,61 %
Југословени
  
23 0,92 %
Албанци
  
10 0,40 %
Роми
  
8 0,32 %
Црногорци
  
3 0,12 %
Немци
  
3 0,12 %
Муслимани
  
2 0,08 %
Бугари
  
2 0,08 %
непознато
  
6 0,24 %
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Напомене[уреди]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Палић, на којој се налазе три насеља, Палић, Хајдуково и Шупљак.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ О Хајдукову — веб страница о Хајдукову (на језику: мађарски)
  2. ^ Списак улица по месним заједницама на територији града Суботице [PDF]
  3. ^ Суботица и околна насеља и села портал Порекло
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]