Хајнрих Фридјунг

С Википедије, слободне енциклопедије
Хајнрих Фридјунг
Хајнрих Фридјунг снимљен око 1910. године
Лични подаци
Датум рођења(1851-01-18)18. јануар 1851.
Место рођењаРоштин, Моравска, Аустријско Царство
Датум смрти14. јул 1920.(1920-07-14) (69 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
УниверзитетУниверзитет у Прагу, Универзитет у Берлину
ПрофесијаИсторичар, Новинар

Хајнрих Фридјунг (нем. Heinrich Friedjung; Роштин, 18. јануар 1851Беч, 14. јул 1920) био је аустријски историчар, новинар и политичар.[1]

Живот[уреди | уреди извор]

Фридјунг је рођен у Роштину, Аустријско царство (данас Роштин, Чешка).[2] Пореклом из јеврејске породице одрастао је у Бечу, студирао је историју у Прагу и Берлину код Теодора Момзена и Леополда фон Ранкеа. Предавао је историју и немачки језик на Трговачкој академији у Бечу од 1873. до 1879. године, када је отпуштен због критике аустроугарске окупације Босне и Херцеговине.

Касније је постао активан у политици, заступајући либералне и велико-немачке-националистичке ставове.[3][4] Долазио је у неприлике због свог антисемитистичког става.[5] Био је критичан према Аустроугарској унији, тј. савезу Цислајтаније са Мађарском. Након пораза Аустрије у рату против Пруске, код Садове 1866. године, Фридјунг је записао:

"Године 1866. били смо поражени од наших сународника; оно што је један део Немачке изгубио, други је добио. С друге стране, 1867. смо попустили народу који је по образовању и економском смислу био далеко испод нас, коме смо дали хегемонију у политичком смислу и право да располаже нашим војним буџетом, тако да је, де факто, наступила обавеза плаћања данка угарској држави".[6]

Заједно са Виктором Адлером написао је програм за формирање Немачке народне партије (1880), из које је 1882 произашао Програм из Линца.

Дела[уреди | уреди извор]

  • Цар Карл IV и његов допринос интелектуалном животу свог времена (Kaiser Karl IV. u. sein Antheil am geistigen Leben seiner Zeit, Vienna 1876)
  • Поравнањее са Мађарском. Политичка студија о односу Аустрије према Мађарској и Немачкој (Der Ausgleich mit Ungarn. Politische Studie über das Verhältnis Österreichs zu Ungarn und Deutschland, 3 Auflagen, Leipzig 1876/77)
  • Одломак из историје новинарства (Ein Stück Zeitungsgeschichte, Vienna 1887)
  • Борба за превласт у Немачкој од 1859. до 1866. године (Der Kampf um die Vorherrschaft in Deutschland 1859 bis 1866, zehn Auflagen, Stuttgart-Berlin 1897–1917)
  • Бенедекова постхумна дела (Benedeks nachgelassene Papiere, Leipzig 1901)
  • Кримски рат и аустријска политика (Der Krimkrieg und die österreichische Politik, Stuttgart-Berlin 1911)
  • Аустрија од 1848 до 1860 (Österreich von 1848 bis 1860, Berlin 1908)
  • Меморандум Немачке Аустрије (Denkschrift aus Deutschösterreich, Vienna 1915)
  • Доба империјализма 1884-1914 (Das Zeitalter des Imperialismus 1884 bis 1914, 3 vol., Berlin 1919–1923)
  • Историјски есеји (Historische Aufsätze, 2 vol., Stuttgart- Berlin,1917–1919)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Friedjung, Heinrich”. aeiou.at (на језику: немачки). Encyclopedia of Austria. 
  2. ^ Austrian Biographical Dictionary 1815-1950 (ÖBL). Volume 1 (PDF). Austrian Academy of Sciences. 1957. стр. 362. 
  3. ^ Reifowitz, Ian (2003). Imagining an Austrian Nation: Joseph Samuel Bloch and the Search for a Multiethnic Austrian Identity, 1846-1919. East European Monographs. стр. 66. ISBN 9780880335294. 
  4. ^ Brodbeck, David (2014). Defining Deutschtum: Political Ideology, German Identity, and Music-Critical Discourse in Liberal Vienna. Oxford University Press. стр. 212. ISBN 978019936-2714. 
  5. ^ https://austria-forum.org, Austria-Forum |. „Friedjung, Heinrich”. Austria-Forum (на језику: немачки). Приступљено 2022-11-25. 
  6. ^ Heinrich Friedjung: Der Ausgleich mit Ungarn. Wien 1877, S. 4.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  •  Friedjung Heinrich. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 1, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1957, S. 362 f. (Direktlinks auf S. 362, S. 363).
  • Robert A. Kann: Friedjung, Heinrich. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 5, Duncker & Humblot, Berlin 1961. ISBN 3-428-00186-9. стр. 451.(Digitalisat).
  • Günther Ramhardter: Geschichtswissenschaft und Patriotismus. Österreichische Historiker im Weltkrieg 1914–1918. Verlag für Geschichte und Politik, Wien 1973.
  • Karl Glaubauf: Bismarck und der Aufstieg des Deutschen Reiches in der Darstellung Heinrich Friedjungs, Eduard von Wertheimers und Ottokar Lorenz. Dissertation, Universität Wien 1979.
  • Helge Dvorak: Biographisches Lexikon der Deutschen Burschenschaft. Band I: Politiker. Teilband 2: F–H. Winter, Heidelberg 1999. ISBN 3-8253-0809-X. стр. 76 f.
  • Pablo H. Vivanco: Friedjungs Wien. Liberale Politik, Öffentlichkeit und Kultur in Wien, 1861–1880. Dissertation, Universität Wien 2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]