Хаџи Ђера

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хаџи Ђера
Из српског устанка Хаџи Ђеро и Хаџи Рувиме.jpg
Игуман Хаџи Ђера — Архимандрит Хаџи Рувим (седи)
Датум смрти1804.

Архимандрит Герасим Георгијевић, у народу познат и као Хаџи-Ђера, био је игуман манастира Моравци и велики учитељ и просветитељ рудничког краја[1].

Писани документи сведоче да већ 1798. године он у манастиру пише, преводи и учи децу. Писане књиге из тог доба, са његовим потписима, чувају се у ризници Моравачке цркве.

Помиње се и као обновитељ манастира Боговађа 1791. и 1794. заједно са Хаџи Рувимом и Василијем Петровићем.

1804. године, испред манастира Моравица Турци убили су га турске власти. Шест дана након тог злочина почела је сеча српских кнезова, што је иницирало подизање Првог српског устанка.

Хаџи Ђера је послужио и као инспирација за истоимену приповетку Драгутина Ј. Илића.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Драгутин Ј. Илић — Хаџи Ђера, СКЗ 1904.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • [1], Национална историја