Хаџи Омерова џамија
| Хаџи Омерова џамија | |
|---|---|
_%D1%9F%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%BE%D1%98_%D0%9B%D1%83%D1%86%D0%B8.jpg) | |
  Хаџи Омерова џамија Локација на мапи Босне и Херцеговине | |
| Основне информације | |
| Координате | 44° 46′ 02″ С; 17° 11′ 38″ И / 44.767219° С; 17.193868° И |
| Град | Бања Лука |
| Држава | Република Српска, БиХ |
| Оснивање | почетак 17. века 2007. |
| Број минарета | 1 |
Хаџи Омерова или Долачка је џамија која се налази у бањалучком насељу Долац.
Историјат
[уреди | уреди извор]У доњем делу тврђаве Кастел, у насељу Долац, џамија је настала вероватно почетком 17. века, пошто се име оснивача налази уписано на вакуфнами Сефер-спахије из 1618. године.[1]
У попису махала из 1851. године, махала Долац имала је 29 кућа. Харем уз џамију се почео формирати после изградње џамије, те се ту налазило неколико масивних и клесарски обрађених башлука.[1]
Срушена је током Рата у Босни и Херцеговини 9. септембра 1993. године, а обновљена и отворена 14. јула 2007. године.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Hadži Omerova (Dolačka) džamija”. KONS.gov.ba. Архивирано из оригинала 06. 05. 2021. г. Приступљено 4. 5. 2017.
- ^ „Otvorena obnovljena Hadži Omerova džamija”. nezavisne.com. Приступљено 4. 5. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Алија Бејтић, Бања Лука под турском владавином, Архитектура и територијални развитак града у 16. и 17. вијеку, Наше старине, И (Годишњак Завода за заштиту споменика културе СР Босне и Херцеговине), Сарајево 1953.
- Сабира Хусеџиновић, Џамије Бања Луке у плановима аустријских ратних карата из 18. вијека, Прилози за оријенталну филологију 47-48, Оријентални институт, Сарајево 1999.
