Хаџи Проданова пећина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хаџи Проданова пећина
Хаџи Проданова пећина
Хаџи Проданова пећина
Положај
Место
(река)
Рашчићи, Лиса, Ивањица
(Рашћанска река)
Одлике
Дужина 400 m
Надм. висина 600 m
Бр. канала, нивоа четири, два

Хаџи Проданова пећина или Природни споменик Хаџи Проданова пећина је простран, хоризонталан, радијално разгранат подземни облик карстног рељефа. Хаџи Проданова пећина је археолошко палеолитско налазиште и споменик природе који се налази у засеоку Рашчићи, села Лиса недалеко од Ивањице.

Састоји се из улазног канала, централне дворане и зракасто распоређених бочних канала. Укупна дужина канала износи 420 m. Пећина је станиште велике колоније слепих мишева. Све четири присутне врсте слепих мишева заштићене су Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. [1] Хаџи-Проданова пећина је добила име по Карађорђевом војводи Хаџи-Продану Глигоријевићу, који је током српског устанка 1814. године, познатог као Хаџи Проданова буна преузео вођство против турске одмазде и у пећину на Голији склањао збегове.[2]

Заштитна ископавања започела су 2003. године поводом намере да се обнови црква Светог архангела Михаила која се налази испред пећине. Приликом радова на уређењу улаза у пећину откривени су остаци праисторијске керамике и плеистоценске фауне. Циљ ископавања био је провера стратиграфског положаја налаза. Ископавања су вршена на површини од 16 m², почетку пећинског ходника и на платоу испред пећине. Истражено је пет хоризоната, у којима су пронађени остаци пећинског медведа, вука, козорога и разних глодара и птица. Већина палеолитских налаза откривана је на платоу испред пећине.

Географски положај и површина[уреди]

Пећина се налази у југозападној Србији, у селу Шуме, засеок Рашчићи. Од Ивањице је удаљена 7 km. Површина која је заштићена износи 7 хектара, 12 ари и 47 квадратних метара.

Геолошка грађа[уреди]

На ширем подручју Споменика природе Хаџи-Проданова пећина присутне су метаморфне стене палеозојске старости, седиментне стене горњокредне старости и кварзарне творевине претежно у виду алувијалних наслага.

Најраспрострањеније стене су филитомикашисти, албит-серицитски шкриљци и серициткси шкриљци старости доњег и средњег карбона.

Кречњаци овог подручја су у спрудном режиму седиментације и могу се издвојити три суперпозициона члана:

  • доњи банковити и масивни кречњаци заступљени су на падинама Вратоњског крша и Округлој стени
  • услојени лапоровити кречњаци присутни су на подручју Лисе
  • горњи банковити и масивни кречњаци откривени су на подручју Лисанске реке и Округле стене[1]

Спелеоморфолошке карактеристике[уреди]

Хаџи-Проданова пећина се одликује сложеном морфологијом са више бочних канала у различитим нивоима по чему одговара типу сложене, разгранате пећине. Састоји се из:

  • пећинског улаза који се налази у подножју кречњачког одсека Вратњанског крша;
  • улазног канала који представља морфолошку целину која се пружа од улаза до сужења испред Централне дворане на дужини од 55 m;
  • сужења које се налази на крају улазног канала. На овом месту се сучељавају спољашњих и унутрашњих климатских утицаја;
  • централне дворане је главни део односно подземна шупљина дужине 65 m и процењене висине 20 m;
  • јужног бочног канала који има полукружни правац кретања.
  • источног висећех канала који започиње одсеком висине од 2 m од слојевитог подног травертина у пределу северозападног дела Централне дворане;
  • високог канала са кадама који је тешко проходан, а ту су наталожене наслаге сиге у виду салива са одсецима и травертинским кадама по чему је канал добио име;
  • дугачке галерије печуркастог изгледа;
  • задње дворане која представља композитну морфолошку целину пећине и састоји се з једног проширења 11 m и другог проширења или двпране дужине 41 m.[1]

Палеолитски налази[уреди]

Откривено је укупно 16 налаза. У хоризонту 5 откривене су пострушке и артефакти од кварцита, два одбитка и један раменасти стругач. У слоју 2 откривени су горњепалеолитски налази: оруђе са стрмо ретушираним хрптом, оруђе са ретушираним преломом и ретуширане и неретуширане ламеле и одбици, по којима је извршено датовање у граветијен или епиграветијен. У средњепалеолитском слоју откривени су предмети од чистог кварца: мали кристал и пострушка.

Хаџи Проданова пећина представља уз Шалитрену пећину једини граветијенски, односно епиграветијенски локалитет у брдскопланинским областима централног Балкана [3].

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Студија заштите Споменик природе "Хаџи-Проданова пећина". Београд: Завод за заштиту природе Србије. 2012. 
  2. „Хаџи-Проданова пећина”. Пана Комп. Приступљено 24. 5. 2017. 
  3. Д. Михајловић, Хаџи Проданова пећина код Ивањице, Археолошки преглед 1 (2003), Српско Археолошко друштво, Београд, 2006.

Литература[уреди]

  • Студија заштите Споменик природе "Хаџи-Проданова пећина". Београд: Завод за заштиту природе Србије. 2012. 
  • Baille J. & Groombridge B. (Comp. and Ed.) (1997): 1996 IUCN Red List of Threatened Animals, The IUCN Species Survival Commision
  • Beron P. (1994): Résultats des recherches biospéléologiques en Bulgarie de 1971 à 1994 et liste des animaux de cavernicoles bulgares - Editions de la Fédération bulgare de Spéléologie, Sérié Tranteeva, Sofia. стр. 137
  • Coiffait H. (1978): Coléopteres Staphylinidae de la région paléarctique occidentale, III Sous femille Staphylininae (Quedini), Paederinae (Pinophilini). Supl. Nouv. Rev. Ent., T. VIII, Tasc. 4, Toulouse. стр. 364
  • Ћурчић С. Б., Павићевић Д. & Ћурчић Б. П. М. (2001): Serboduvalius dragacevensis, a new genus and new species of trechines from caves in southwestern Serbia (Trechinae, Carabidae, Coleoptera). Arch. Biol. Sci., 53 (1-2), Belgrade, 51-56
  • Freude H., Harde K.W. & Lohse G.A. (1974): Die Käfer Mitteleuropas, Band 5, Goecke & Evers, Krefeld. стр. 381

Спољашње везе[уреди]