Хаџи Проданова пећина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Хаџи Проданова пећина
Хаџи Проданова пећина
Хаџи Проданова пећина
Положај
Место
(река)
Рашчићи, Лиса, Ивањица
(Рашћанска река)
Одлике
Дужина 400 m
Надм. висина 600 m
Бр. канала, нивоа четири, два

Хаџи Проданова пећина или Природни споменик Хаџи Проданова пећина је простран, хоризонталан, радијално разгранат подземни облик карстног рељефа. Хаџи Проданова пећина је археолошко палеолитско налазиште и споменик природе који се налази у засеоку Рашчићи, села Лиса недалеко од Ивањице.

Састоји се из улазног канала, централне дворане и зракасто распоређених бочних канала. Укупна дужина канала износи 420 m. Пећина је станиште велике колоније слепих мишева. Све четири присутне врсте слепих мишева заштићене су Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. [1] Хаџи-Проданова пећина је добила име по Карађорђевом војводи Хаџи-Продану Глигоријевићу, који је током српског устанка 1814. године, познатог као Хаџи Проданова буна преузео вођство против турске одмазде и у пећину на Голији склањао збегове.[2]

Заштитна ископавања започела су 2003. године поводом намере да се обнови црква Светог архангела Михаила која се налази испред пећине. Приликом радова на уређењу улаза у пећину откривени су остаци праисторијске керамике и плеистоценске фауне. Циљ ископавања био је провера стратиграфског положаја налаза. Ископавања су вршена на површини од 16 m², почетку пећинског ходника и на платоу испред пећине. Истражено је пет хоризоната, у којима су пронађени остаци пећинског медведа, вука, козорога и разних глодара и птица. Већина палеолитских налаза откривана је на платоу испред пећине.

Географски положај и површина[уреди]

Пећина се налази у југозападној Србији, у селу Шуме, засеок Рашчићи. Од Ивањице је удаљена 7 km. Површина која је заштићена износи 7 хектара, 12 ари и 47 квадратних метара.

Геолошка грађа[уреди]

На ширем подручју Споменика природе Хаџи-Проданова пећина присутне су метаморфне стене палеозојске старости, седиментне стене горњокредне старости и кварзарне творевине претежно у виду алувијалних наслага.

Најраспрострањеније стене су филитомикашисти, албит-серицитски шкриљци и серициткси шкриљци старости доњег и средњег карбона.

Кречњаци овог подручја су у спрудном режиму седиментације и могу се издвојити три суперпозициона члана:

  • доњи банковити и масивни кречњаци заступљени су на падинама Вратоњског крша и Округлој стени
  • услојени лапоровити кречњаци присутни су на подручју Лисе
  • горњи банковити и масивни кречњаци откривени су на подручју Лисанске реке и Округле стене[1]

Спелеоморфолошке карактеристике[уреди]

Хаџи-Проданова пећина се одликује сложеном морфологијом са више бочних канала у различитим нивоима по чему одговара типу сложене, разгранате пећине. Састоји се из:

  • пећинског улаза који се налази у подножју кречњачког одсека Вратњанског крша;
  • улазног канала који представља морфолошку целину која се пружа од улаза до сужења испред Централне дворане на дужини од 55 m;
  • сужења које се налази на крају улазног канала. На овом месту се сучељавају спољашњих и унутрашњих климатских утицаја;
  • централне дворане је главни део односно подземна шупљина дужине 65 m и процењене висине 20 m;
  • јужног бочног канала који има полукружни правац кретања.
  • источног висећех канала који започиње одсеком висине од 2 m од слојевитог подног травертина у пределу северозападног дела Централне дворане;
  • високог канала са кадама који је тешко проходан, а ту су наталожене наслаге сиге у виду салива са одсецима и травертинским кадама по чему је канал добио име;
  • дугачке галерије печуркастог изгледа;
  • задње дворане која представља композитну морфолошку целину пећине и састоји се з једног проширења 11 m и другог проширења или двпране дужине 41 m.[1]

Палеолитски налази[уреди]

Откривено је укупно 16 налаза. У хоризонту 5 откривене су пострушке и артефакти од кварцита, два одбитка и један раменасти стругач. У слоју 2 откривени су горњепалеолитски налази: оруђе са стрмо ретушираним хрптом, оруђе са ретушираним преломом и ретуширане и неретуширане ламеле и одбици, по којима је извршено датовање у граветијен или епиграветијен. У средњепалеолитском слоју откривени су предмети од чистог кварца: мали кристал и пострушка.

Хаџи Проданова пећина представља уз Шалитрену пећину једини граветијенски, односно епиграветијенски локалитет у брдскопланинским областима централног Балкана [3].

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Студија заштите Споменик природе "Хаџи-Проданова пећина". Београд: Завод за заштиту природе Србије. 2012. 
  2. ^ „Хаџи-Проданова пећина”. Пана Комп. Приступљено 24. 5. 2017. 
  3. ^ Д. Михајловић, Хаџи Проданова пећина код Ивањице, Археолошки преглед 1 (2003), Српско Археолошко друштво, Београд, 2006.

Литература[уреди]

  • Студија заштите Споменик природе "Хаџи-Проданова пећина". Београд: Завод за заштиту природе Србије. 2012. 
  • Baille J. & Groombridge B. (Comp. and Ed.) (1997): 1996 IUCN Red List of Threatened Animals, The IUCN Species Survival Commision
  • Beron P. (1994): Résultats des recherches biospéléologiques en Bulgarie de 1971 à 1994 et liste des animaux de cavernicoles bulgares - Editions de la Fédération bulgare de Spéléologie, Sérié Tranteeva, Sofia. стр. 137
  • Coiffait H. (1978): Coléopteres Staphylinidae de la région paléarctique occidentale, III Sous femille Staphylininae (Quedini), Paederinae (Pinophilini). Supl. Nouv. Rev. Ent., T. VIII, Tasc. 4, Toulouse. стр. 364
  • Ћурчић С. Б., Павићевић Д. & Ћурчић Б. П. М. (2001): Serboduvalius dragacevensis, a new genus and new species of trechines from caves in southwestern Serbia (Trechinae, Carabidae, Coleoptera). Arch. Biol. Sci., 53 (1-2), Belgrade, 51-56
  • Freude H., Harde K.W. & Lohse G.A. (1974): Die Käfer Mitteleuropas, Band 5, Goecke & Evers, Krefeld. стр. 381

Спољашње везе[уреди]