ХеЛа ћелија
ХеЛа ћелија (HeLa) или Хела је тип ћелије у умртвљеној ћелијској линији која се употребљава у научним истраживањима [1]. Она је најстарија и најшире употребљавана линија људскјких ћелија [2]. Линија је изведена из ћелија канцера грлића матернице, које су узете 8. фебруара 1951[3] од Хенријете Лакс, пацијента која је умрла од рака, 4. октобра 1951. За ћелије је утврђено да су изузетно издржљиве и пролиферативне (брзоделеће), што оправдава њихову широку примену у научним истраживањима [3].
Ћелије Хенријетиног тумора су биле узете без без њеног знања или пристанка истраживача Џорџа Геја, који је утврдио да су се могле одржавати у животу [4]. Пре тога, ћелије које су култивиране из других ћелија могле су преживети само неколико дана.
Научници су провели више времена покушавајући да ћелије држе у животу него на стварна истраживања о њима, али неке ћелије из узорка Хенријетиног тумора понашале су се другачије од других. Џорџ Геј је успео да изолује једну специфичну ћелију, умножи је и покрене линију ћелија. Геј је ту линију назвао узорак ХеЛа, према почетним словима имена Хенријете Лакс. То су биле прве људске ћелије узгојене у лабораторији које су биле "бесмртне", односно да нису умрле након неколико ћелијских подела, и као такве су се могле користити за обављање многих експеримената. То представља огромну благодат за медицинска и биолошка истраживања [5]
Стабилан раст ХеЛа ћелија омогућио је истраживачима у болници Универзитета Минесота Хоспитал да постигну успешан развој полио вируса, омогућавајући развој одговарајуће вакцине [6], а 1954, Џонас Салк, употребом ових ћелија, развио је вакцину за полио вирус. Да би тестирали Салкову нову вакцину, ћелије су ставили у масовну производњу у првој лаобораторији која је икада производила ћелије [7].
1955. године ХеЛа ћелије су биле прве људске ћелије које су успешно клониране [8]. Потражња за ХеЛа ћелија брзо је расла. Будући да су стављене у масовну производњу, Харијетине ћелије су користили научници широм света за "истраживање рака, АИДС-а, ефеката зрачења и отровних материја, мапирање гена, и безброј других научних тежњи. ХеЛа ћелије се и данас користе за тестирање људске осетљивости на траке, лепкове, козметику, и многе друге производе. Научници су умножили око 20 тона њених ћелија, а заштићено је готово 11.000 патената који укључују ХеЛа ћелије [9].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Rahbari, Raheleh; Sheahan, Tom; Modes, Vasileios; Collier, Pam; Macfarlane, Catriona; Badge, Richard M. (април 2009). „A novel L1 retrotransposon marker for HeLa cell line identification”. BioTechniques. 46 (4): 277—284. ISSN 0736-6205. PMC 2696096
. PMID 19450234. doi:10.2144/000113089.
- ^ Scherer, William F.; Syverton, Jerome T.; Gey, George O. (1953-05-01). „STUDIES ON THE PROPAGATION IN VITRO OF POLIOMYELITIS VIRUSES”. The Journal of Experimental Medicine. 97 (5): 695—710. ISSN 0022-1007. PMC 2136303 . PMID 13052828.
- ^ Capes-Davis, Amanda; Theodosopoulos, George; Atkin, Isobel; Drexler, Hans G.; Kohara, Arihiro; MacLeod, Roderick A. F.; Masters, John R.; Nakamura, Yukio; Reid, Yvonne A. (2010). „Check your cultures! A list of cross-contaminated or misidentified cell lines”. International Journal of Cancer (на језику: енглески). 127 (1): 1—8. ISSN 1097-0215. doi:10.1002/ijc.25242.
- ^ News, A. B. C. „How One Woman's Cells Changed Medicine”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ Jones, Howard W. (1997-06-01). „Record of the first physician to see Henrietta Lacks at the Johns Hopkins Hospital: History of the beginning of the HeLa cell line”. American Journal of Obstetrics and Gynecology (на језику: енглески). 176 (6): s227—s228. ISSN 0002-9378. doi:10.1016/S0002-9378(97)70379-X.
- ^ Turner, Timothy (новембар 2012). „Development of the Polio Vaccine: A Historical Perspective of Tuskegee University’s Role in Mass Production and Distribution of HeLa Cells”. Journal of health care for the poor and underserved. 23 (4 0): 5—10. ISSN 1049-2089. PMC 4458465 . PMID 23124495. doi:10.1353/hpu.2012.0151.
- ^ „Baltimore Sun: Baltimore breaking news, sports, business, entertainment, weather and traffic”. baltimoresun.com. Приступљено 2022-01-24.
- ^ Puck, Theodore T.; Marcus, Philip I. (1955-07-15). „A RAPID METHOD FOR VIABLE CELL TITRATION AND CLONE PRODUCTION WITH HELA CELLS IN TISSUE CULTURE: THE USE OF X-IRRADIATED CELLS TO SUPPLY CONDITIONING FACTORS*”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 41 (7): 432—437. ISSN 0027-8424. PMID 16589695.
- ^ „HeLa Cell Line Origins, Contamination, Controversy, and Cytogenetics.” (на језику: енглески). 2014-07-17. Приступљено 2022-01-24.
