Хексагонална кристална система
У кристалографији хексагонална кристална система је једна од 7 могућих облика кристализације у природи. Хексагонална кристална решетка карактерише се са три вектора елементарне транслације од којих су две једнаке дужине а трећи различит. За објашњење ове решетке уводи се допунска оса која представља симетралу између x и y осе.
 |
Хексагонална холоедрија[уреди | уреди извор]
Кристали хексагоналне холоедрије могу имати прото и/или дефтеро оријентацију. Прости облици кристала у хексагоналној холоедрији су:
- База
- Хексагонална призма
- Дихексагонална призма
- Хексагонална бипирамида
- Дихексагонална бипирамида
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- J. J. Burckhardt: Die Symmetrie der Kristalle. Birkhäuser Verlag, Basel. 1988. ISBN 978-3-7643-1918-2. стр. 31-47.
- Rudolf Graubner: Lexikon der Geologie, Minerale und Gesteine. Emil Vollmer Verlag GmbH. . München. 1980. ISBN 978-3-87876-327-7..
- Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould (201). Crystallography: An Introduction (3. изд.). Springer. ISBN 978-3-642-16451-4.
- Др Димитрије Тјапкин:Физичка електроника и електронска физика чврстог тела, Научна књига, Београд, 1988.
- Donald A. McQuarrie; John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st изд.). University Science Books. ISBN 0935702997.
