Хеленистичка уметност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Храм Зевса у Атини
Пергамски олтар- реконструкција из Пергамског музеја у Берлину
Група Лаоконова - римска копија, Ватикански музеј у Рим
Нике са Самотраке- 180. п. н. е. Лувр Париз
Афродита, фрагмент римске копије Лувр Париз

Хеленизам (од грчке речи „helios“ која означава праоца Грка) је у историји уметности и култури епоха источног средоземља и предње Азије од освајања започета 338. п. н. е. македонским владарем Филипом II и његовим сином Александром Великим и настављена је наступајућим државама (Македонија са Грчком, империјом Селеукида, Птолемеја, Бактријско царство, Пергамска империја и др.) све до 30. п. н. е. и самовладе првог римског цара Октавијана Августа, до доба када је последња хеленистичка држава изгубила самосталност, Птолемејски Египат. Образовање, уметност, вредности и уметнички стилови старих Грка примали су ред народа, и у исто време обогаћивали домаће традиције.

Хеленизам се сматра значајним периодом античке културе и уметности и у то доба се утицаји Грчке шире далеко на исток где су се у Азији мешали са елементима оријенталног света. Хеленизам је проникао у земље средоземља не само јужно италијанске већ и на Картагину и Рим. У то се време шири утицај грчког језика и писма.

Најважнија седишта хеленистичке културе су;

Архитектура[уреди]

Развија се архитектура и грађевинарство пре свега јавних зграда, храмова и светилишта. Долази до слободнијег коришћења традиоционалних стилова грчке архитектуре и понекад комбиновања стилова а нарочито се примењује и усавршава коринтски стил. Изводили су се и грађевине кружних облика као што је Заветни споменик Лизикрата у Атени. У архитектури се развија градња галерија, библиотека и погребних споменика. Нови развој који се карактериче импозантношћу и разноврснођћу, се пошто је све у Александрији у току времена нестало, се налази у Пергаму (Зевсов храм из 180. п. н. е.) у сенату у Милету, у маузолеју у Халикарнасу.

Вајарство[уреди]

Вајарство је много разноврсније него што је архитектура. Настајале су многе наге венере које су се инспирисале Праксителовим делима. Скулптура се карактерише снажним покретом и сложених је облика, као Лаоконова група (Ватикански музеј, Рим), или прожета снажним осећањима као Нике са Самотраке (Лувр, Париз). Настају и дела које су одливена у бронзи као и мањи радови од теракоте.

Сликарство[уреди]

Већ са 4. веком п. н. е. вазно сликарство се исцрпљује. У време Александра Великог велику славу је достигао Аплес, али нису сачувана његова дела која су се изгубила током времена. Сачуван је мозаик који представља Александра Великог у бици код Иса. Сликарство хеленистичког периода је јако утицало на римско сликарство и уметност.

Литература[уреди]

У литератури је делом проникао реалистички приступ што је приметно у хеленистичкој комедији у којој наступају типови простих људи и повећава се број ликова на сцени. У доба хеленизма се развија научна литература, поезија и наука о језику.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
  2. Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  3. Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
  4. Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.
  5. Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  6. Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  7. Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
  8. Istorija drevne umetnosti, J.J. Vinkelman, Novi Sad 1996.
  9. Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.

Спољашње везе[уреди]