Хелмут Халер

С Википедије, слободне енциклопедије
Хелмут Халер
Хелмут Халер 1969.
Лични подаци
Датум рођења (1939-07-21)21. јул 1939.
Место рођења Аугзбург, Трећи рајх
Датум смрти 11. октобар 2012.(2012-10-11) (73 год.)
Место смрти Аугзбург, Немачка
Висина 1,78 m
Позиција центарфор
Јуниорска каријера
1948—1957 Аугзбург
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1957—1962
1962—1968
1968—1973
1973—1976
1976—1977
1977—1979
Аугзбург
Болоња
Јувентус
Аугзбург
Швенинген
Аугзбург
85
180
116
79
2
15
(24)
(48)
(21)
(21)
(0)
(2)
Репрезентативна каријера
1958—1970 Западна Немачка 33 (13)

Хелмут Халер (енгл. Helmut Haller; 21. јул 193911. октобaр 2012) бивши је немачки фудбалер. Представљао је репрезентацију Немачке на три Светска првенства. Освојио је Серију А са Болоњом и Јувентусом.

Каријера​[уреди | уреди извор]

Играо је за Аугзбург од 1948. до 1962. године,[1] пре него што га је Италија купила за 750.000 марака и годишњом платом од 200.000 марака.[2] Тада су у Немачкој плате играча званично биле ограничене на 500 марака месечно — износ који је порастао на 2.500 марака након увођења Бундеслиге као обједињене прве дивизије 1963.

Халер (трећи са десне стране, клечи) са италијанским прваком из Болоње 1963—64.

У почетку је играо за Болоњу, тренер му је био Фулвио Бернардини. Победио је 1964. године и освојио лигу Чемпионшип са 23 године. Од 1968. до 1973. године играо је за Јувентус, где је освојио лигу 1972. и 1973. године. Освојио је финале Купа европских шампиона, са Фабиом Капелом, Жозеом Алтафиниом и Дином Зофом, против Ајакса. Пропустио је финале Купа сајамских градова 1970—71.

Године 1973. вратио се у родни град и придружио се Аугзбургу.[2] Крајем лета 1973. године утакмица на Олимпијском стадиону у Минхену, против Минхена 1860, привукла је око 90.000 људи, што је светски рекорд друге дивизије.[3] Аугзбург је ту сезону завршио у регионалној лиги Немачке. Халер се повукао 1979. године.

Репрезентативна каријера​[уреди | уреди извор]

Халер (лево) против Вероне 1971. године

Играо је на Светском првенству 1962. у Чилеу, 1966. у Енглеској и 1970. у Мексику, убацио је тринаест голова.[4]

На Светском првенству 1962. играо је против репрезентације Италије и савладао је Чиле и Швајцарску, али је у четвртфиналу Југославија победила са резултатом 1—0. На Светском првенству 1966. играо је заједно са Волфгангом Овератом и Францом Бекенбауером. Репрезентација Немачке је стигла до финала, где је изгубила од Енглеске са резултатом 2:4. На Светском првенству 1970. године, где је Немачка освојила треће место, Халер је играо само у утакмици против Марока, после које га је заменио Јирген Грабовски, због повреде.[5]

Лични живот[уреди | уреди извор]

У пензији је тренирао аматерске клубове међу којима је Аугзбург. Године 2006. претрпео је озбиљан срчани удар. Касније је, такође, боловао од деменције и Паркинсонове болести. Умро је 11. октобра 2012. Надживела га је трећа супруга са којом се оженио 2003. године, када је она имала 21 годину, два сина и ћерка.[6] Халер је био ујак Кристијана Хохстатера, дугогодишњег играча Борусије Менхенгладбаха.

Награде и титуле​[уреди | уреди извор]

Клубови​​​[уреди | уреди извор]

Са десна на лево: Анастаси, Халер, Морини и Маркети славе титулу коју је Јувентус освојио у сезони 1972—73.

Болоња[уреди | уреди извор]

Јувентус[уреди | уреди извор]

Међународни[уреди | уреди извор]

Немачка[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Arnhold, Matthias (2. 2. 2017). „Helmut Haller - Matches and Goals in Oberliga”. RSSSF. Приступљено 24. 2. 2017. 
  2. ^ а б „Warten auf Schnee” [Waiting for Snow]. Der Spiegel (на језику: German) (47). 1973. 
  3. ^ „The Knowledge: The biggest non-top-flight attendance ever”. The Guardian. 6. 12. 2006. Приступљено 12. 10. 2012. 
  4. ^ Arnhold, Matthias (2. 2. 2017). „Helmut Haller - Goals in International Matches”. RSSSF. Приступљено 24. 2. 2017. 
  5. ^ „Haller: Ein Mensch” [Haller: A Human]. Der Spiegel (на језику: German) (21). 1970. 
  6. ^ „Ehemaliger Nationalspieler: Fußball-Idol Helmut Haller ist tot” (на језику: German). Spiegel Online. 11. 10. 2012. Приступљено 11. 10. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]