Хел (нордијска митологија)

За друга значења, погледајте страницу Хел.

Хела (нордијска митологија) преусмерава овде. За друге употребе, погледајте страницу Хела.

Хел

Хел је значајна фигура у нордијској митологији, била кћерка бога варалице Локија и џиновске вештице Ангрбаде. Хел је Один протерао у краљевство мртвих, које је добило име Хелхајм, хладно и суморно место које је постајало дом за оне који нису отишли у Валхалу. У својој дворани, Елјундниру, Хел је владала над нечасним умрлима који су убили ван рата, начинили прељубу, прекршили договор што су три најгора греха. Док је била у свом краљевству, њена моћ је била толика да је могла да пркоси другим боговима. Хел представља судбину свих смртника, владарку света сенки, чије царство одражава крај животу и доноси мистичност и страх у нордијским сагама.

Приказивана је као жена чија је једна половина тела лепа и жива, а друга половина бледа и мртва, што одражава њену дуалну природу. Њен изглед такође симболизује неизбежност смрти.

Најпознатији мит везан за њу је када је богиња Фрига послала Хермода да доведе Балдра, вољеног бога светлости и правде, из Хелхајма. Након што га је његов слепи брат Ходр случајно убио Балдрова душа је завршила у Хелином царству, а остали богови су покушали да га поврате из подземља. Хел је пристала да га пусти и омогући му повратак само ако плачу сва жива и нежива бића на свету. Богови су пристали и Хермод је обишао свет, тражећи од свих створења да изразе жаљење, али једна џиновска вештица по имену Ток, за коју се веровало да је Локи у другом облику, је одбила да тугује одбио, што је запечатило Балдрову судбину и онемогућило његов повратaк.

Види још

• Нордијска митологија
• Старонордијска религија
• Митологија