Хемијска реакција

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 15. октобар 2018. у 00:09; аутор: Dungodung (разговор | доприноси) (Враћене измене 109.245.143.142 (разговор) на последњу измену корисника Петар Петковић)

Хемијске реакције представљају трајне промене у структури полазних супстанци (реактаната или реагујућих супстанци) и настајање нових супстанци (производа) које се по саставу и својствима разликују од полазних супстанци.[1][2][3]

Подела хемијских реакција

Хемијске реакције се деле у три групе и то:

  • Оксидо-редукционе реакције
  • Комлексне реакције (мења се координациони број), које се деле на три подргупе:
    • комплексне реакције у ужем смислу
    • протолитичке реакције
    • реакције преципитације и растварања
  • Хемијске реакције при којима долази до дисоцијације и асоцијације молекула, атома и јона.

Најпознатији типови реакција

  • Реакције синтезе су хемијске реакције при којима из атома и молекула различитих супстанци настају молекули нових супстанци, опште једначине:
А+Б=АБ
  • Реакције анализе су хемијске реакције при којима се молекули једне супстанце разлажу на атоме или молекуле других супстанци, опште једначине:
АБ-А+Б
  • Реакције просте измене су просте хемијске реакције у којима атоми просте супстанце замењују атоме елемената у молекулима сложене супстанце, опште једначине::
АБ+Ц=АЦ+Б
  • Реакције двоструких измена су хемијске реакције у којима молекули различитих супстанци реагују, а као производ реакције добијају се нове сложене супстанце.
  • Реакције супституције су хемијске реакције у којима се један атом у молекулу замењује другим атомом.
  • Реакције адиције су хемијске реакције код којих се врши везивање молекула једне супстанце на молекул друге супстанце.
  • Реакције полимеризације су хемијске реакције карактеристичне за незасићена једињења, при којима долази до изградње великих молекула који се састоје из неколико полазних молекула.

Енергетске промене у хемијским реакцијама

Хемијске реакције одигравају се са променом супстанци и са одређеним топлотним ефектом, при чему се ослобађа енергија или троши (везује или отпушта). Уколико се приликом реакције троши или ослобађа топлота онда се говори о термохемијским реакцијама. Количина топлоте која се у току хемијске реакције ослобађа или везује назива се топлота реакције.

Хемијске реакције које се одигравају ослобађањем топлоте називају се егзотермне реакције. Хемијске реакције које се одигравају са везивањем топлоте називају се ендотермне реакције. Ако је хемијска реакција у једном смеру ендотермна у другом је егзотермна и обрнуто.

Види још

Референце

  1. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  2. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  3. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 

Литература

Спољашње везе