Хенрик Шегрен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хенрик Шегрен

(шве. Sjögren, Henrik Samuel Conrad
(шве. Sjögren, Henrik Samuel Conrad

Општи подаци
Датум рођења 23. јул 1899.
Датум смрти 17. септембар 1986.
Место смрти Лунд (Шведска)
Рад
Поље Медицина
Школа Универзитет Гетеборг
Познат по Шегренов синдром

Хенрик Самуел Конрад Шегрен (шве. Sjögren, Henrik Samuel Conrad, 23. јул 189917. септембар 1986) је био шведски офталмолог, који је 1933. први описао аутоимуни поремећај (синдром сувоће сузних и пљувачних жлезда), који је касније по њему добио назив Шегренов синдром.

Епоними[уреди]

Шегренов синдром — (енгл. Sjögren's syndrome), чији је назив изведен из имена Хенрика Шегрена, је засебан ентитет болести за коју се у лекарској пракси користе (по некима исправно а по некима не), и други називи за болести са сличном али не и потпуно идентичном симптоматологијом:

  • Гужероова болест — (енгл. Gougerot's disease) чији је назив изведен из имена француског дерматолога Анри Гужероа, који је ову болест непотпуно описао.
  • Микуличева болест, — (енгл. Mikulicz's disease) чији је назив изведен из имена Јохан Микулич [1] Неки аутори сматрају ову болест и Шегренов синдром као идентичне, док други указују да су то два одвојена ентитета, због одсуства реуматоидног артритиса у Микуличевој болести.

Биографија[уреди]

Хенрик Самуел Конрад Шегрен је рођен у шве. Köping on Mälaren; 17. септембара, 1986. од оца трговца Андерса Конрада Јохансона и мајке Марте Емели Шегрен (шве. Anders Conrad Johansson and Marta Emelie Sjögren). Гимназију је завршио у Вестеросу (шве. Västerås 1918. Медицину је завршио 1922. на Каролинском институту. Стручно звање лекара стакао је 1927, а 1928. се оженио Маријом Хелгрен (шве. Maria Hellgren), ћерком једног од најистакнутијих офталмолога у Стокхолму

Хенриково интересовање за офталмологији датира из 1925. када се он као лекар стажиста у шве. Serafimerlasarettet први пут срео са болесницом старом 49 година која је боловала од „сувог синдрома“ сузних жлезда (како су овај поремећај тада звали) Убрзо након тога као лекар запошљен у шве. Sabbatsbergs sjukhus, у врло кратком времну Шегрен је открио код још четири пацијента сличне симптоме болести које ће касније описати у докторској дисертацији.

Шегрен је први пут 1933. у докторској дисертацији шве. “Zur Kenntnis der keratoconjunctivitis sicca” описао синдром који се карактерише појава сувоће у очима и устима, праћена болом у зглобовима, који ће по њему касније добити назив Шегренов синдром. Његова докторска теза није поседовала довољно висок стручни ниво за доделу академског звање доцента, тако да је Шегрену било ускраћено да каријеру настави као професор офталмологије.

Сличне симптоме болести код три болесника 1925. уочио је и Анри Гужеро Henri Gougerot 1881-1955, француски дерматолог који их је описао као прогресивну атрофију пљувачних жлезда повезану са сувим очима, устима, и сувом вагином, (па се у литератури, за означавање ове болести, може наћи и назив Шегрен-Гужероов синдром (енгл. Sjögren-Gougerot syndrome).

Шегрен је прикупио и обрадио већи број податка, од знатно већег броја пацијената, (од Henri Gougerot), са симптоматологијом ове болести и прикупио велики број хистолошких узорка ткива из егзокриних жлезди са знацима лимфоцитне инфилтације. Ова своја истраживања Шегрен је објавио 1933. у докторској дисертацији под називом (шве. Zur Kenntnis der keratoconjunctivitis sicca).

Током 1943, Шегренова обимна истраживања су преведена на енглески при чему се описана болест почела називати Шегренов синдром (енгл. Sjögren's syndrome). У Француској се уврежио термин Гужеро синдром и французи га користи деценијама, на основу само три истражена случаја из 1925. Шегренова знатно оригиналнија, обимнија и садржајнија истраживања оправдавају примену данас општеприхваћеног назива Шегренов синдром (енгл. Sjögren's syndrome (Henrik Samuel Conrad Sjögren)).

Хенрик Шегрен је умро 17. септембра 1986. у Лунду (Lund).

Признања[уреди]

  • 1957. именован је за ванредног професора на универзитету у Гетеборгу.
  • 1961. именован је за почасног професора у Гетеборгу
  • 1951. Аустралијско друштво офталмолога прогласило је Шегрена за почасног члана њиховог друштва.
  • 1970. именован је за почасног члан Америчког удружења реуматолога
  • 1876. Шкотска реуматолошка организација и Краљевски колеџ лекара и хирурга у Глазгову именовао је Шегрена за почасног члана ових организација.

Извори[уреди]

  1. ^ J. von Mikulicz-Radecki: Über eine eigenartige symmetrische Erkrankung der Thränen- und Mundspeicheldrüsen. Beiträge zur Chirurgie. Festschrift gewidmet Theodor Billroth. Stuttgart, 1892: 610-630. Concerning a peculiar symmetrical disease of the lacrimal and salivary glands. English translation in Medical Classics, 1937, 2: 165-186.

Литература[уреди]

  • ((en)) Murube J. Henrik Sjögren (1899-1986). 2010. Ocul Surf. 2010 Jan;8(1):2-7. PMID: 20105402 PubMed - indexed for MEDLINE, Приступљено 21. 2. 2011.
  • ((en)) Mutlu S, Scully C. The person behind the eponym: Henrik Sjögren (1899-1986). J Oral Pathol Med. 1993 Nov;22(10):439 PMID: 8126661 PubMed - indexed for MEDLINE, Приступљено 21. 2. 2011.
  • ((en)) Sjögren, Henrik Samuel Conrad What is Whonamedit?, Приступљено 21. 2. 2011.
  • ((en)) Noah Scheinfeld MD Sjögren syndrome and systemic lupus erythematosus are distinct conditions; Dermatology Online Journal, Приступљено 21. 2. 2011