Хенри II Јерусалимски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хенри (II)
Henry II of Lusignan.jpg
Хенри, краљ Јерусалима и Кипра
Пуно имеХенри Лизињан
Датум рођењајун 1270.
Место рођењаНикозија
Краљевина Кипар
Датум смрти31. март 1324.
Место смртиСтроволос, Никозија
Краљевина Кипар
Гробцрква Свете Софије у Никозији
Династијадинастија Лизињанин, Ибелин
ОтацИго III од Кипра
МајкаИзабела Ибелин
СупружникКонстанца Сицилијанска
Потомствонема
Краљ Кипра
Период1285-1324
ПретходникЈован II Јерусалимски
НаследникИго IV од Кипра
Краљ Јерусалима
Период1285-1291
ПретходникЈован II Јерусалимски
Наследникпад Акре

Хенри II Јерусалимски, такође познат и као Хенри II Кипарски (јун 1270 - 31. март 1324) је био последњи владајући и први титуларни краљ Јерусалима (1285-1291-1324) и краљ Кипра (1285-1324).

Краљ Јерусалима[уреди]

Хенри је припадао династији Лизињана. Био је други син Ига III од Кипра, а на престолу је 20. маја 1285. године наследио свога брата Јована I. Постоје претпоставке да је Хенри отровао свога брата како би преузео власт. Крунисан је у цркви Свете Софије у Никозији 24. јуна исте године. Карло Анжујски, који је помогао Јовану да дође на власт, умире 1285. године. Хенри је намеравао да Акру преотме од Анжујаца те је напао Карловог намесника Ига Пелерина. Град је освојен 29. јула 1285. године, а Хенри је крунисан за краља Јерусалима 15. августа 1286. године. Акра је била престоница Јерусалимске краљевине од муслиманског освајања града 1244. године. Међутим, он се враћа на Кипар остављајући у Светој земљи свога ујака, Филипа Ибелина. Акра је тада била једна од ретких приобалних градова у рукама крсташа. Током Хенријеве владавине, Мамелуци освајају Тир, Бејрут и остатак градова. Године 1289. уништена је Грофовија Триполи. Опсада Акре отпочела је 5. априла 1291. године. Хенри је предао град Ел Ашраф Калилу. Акра је пала 28. маја. Тиме је окончана ера крсташких ратова у Светој земљи.

Краљ Кипра[уреди]

Хенри је наставио да носи титулу краља Јерусалима до своје смрти. Наставио је да влада на Кипру. Одатле је покушавао да предузме крсташки рат против Мамелука склапајући 1299/1300. године савез са Газаном, монголским илканом Персије. Газан је 1299. године напао Мамелуке. Хенри је покушао да спречи ђеновљанске бродове да тргују са Мамелуцима и два пута је писао папи Клементу V да организује нови крсташки рат. Током његове владавине хришћански Кипар бележи успон и просперитет. Доста је уложено у развој администрације и правосуђа. Хенри је боловао од епилепсије. Племство је било незадовољно болесним владарем. Имао је брата Гаја, констабла Кипра, који је 1303. године покушао да подигне побуну против Хенрија те га је брат осудио на смрт. Његов други брат, Амалрик, констабл Јерусалима, покушао је 1306. године да организује побуну са Темпларима и брата збаци са власти. Хенри је 1306. године послат у Јерменију код краља Ошина, Амалриковог зета. Након убиства Амалрика 1310. године, Ошин је вратио Хенрија на власт на Кипру. Уз помоћ Хоспиталаца, већина Амалрикових људи је утамничена, укључујући и Балијана II Ибелина, кнеза Галилеје, и његове рођаке. Темплари су 1313. године протерани са Кипра, а њихови поседи су предати Хоспиталцима.

Хенри се оженио Констанцом Сицилијанском (1303/1307 - после 19. јуна 1344), ћерком Фридриха III Сицилијанског и Елеоноре Анжујске. Венчање је обављено у цркви Свете Софије у Никозији, 16. октобра 1317. године. Нису имали деце. Након Хенријеве смрти, Констанца се удала за Лава V Јерменског и Жана Лизињанина, титуларног кнеза Антиохије. Хенри је умро 31. марта 1324. године у својој вили у Строволосу, у близини Никозије. Сахрањен је у фрањевачкој цркви у Никозији. Наследио га је нећак Иго IV.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Боемунд III од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
Боемунд IV од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Хенри од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Иго III Ембриако
 
 
 
 
 
 
 
Плесанка Ембриако
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Иго III од Кипра
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Амалрик II Јерусалимски
 
 
 
 
 
 
 
Иго I од Кипра
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ешива Ибелин
 
 
 
 
 
 
 
Изабела од Кипра
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Хенри II од Шампање
 
 
 
 
 
 
 
Алиса од Шампање
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Изабела I Јерусалимска
 
 
 
 
 
 
 
Хенри II Кипарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Балијан I Ибелин
 
 
 
 
 
 
 
Јован I Ибелин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марија Комнин
 
 
 
 
 
 
 
Гај Ибелин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Гај од Арсуфа
 
 
 
 
 
 
 
Мелисенда од Арсуфа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Изабела Ибелин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Амалрик Берлиз
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Филипа Берлиз
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]

  • Крсташка епопеја - Рене Грусе, ИК Зорана Јовановића (2004)
  • Историја крсташких ратова, др Жељко Фајфрић, Табернакл, Сремска Митровица (2006)