Хепатологија
Хепатологија је грана медицине која обухвата проучавање јетре, жучне кесе, жучних канала и панкреаса, као и лечење њихових поремећаја. Иако се традиционално сматра подспецијализацијом гастроентерологије, брз развој ове области довео је до тога да се у појединим земљама лекари специјализују искључиво за ову грану медицине, а такви стручњаци се називају хепатолози.[1]
Болести и компликације повезане са вирусним хепатитисом и алкохолом представљају главни разлог за тражење савета хепатолога. Више од две милијарде људи је током живота било инфицирано вирусом хепатитиса Б, док је око 350 милиона постало хронични носилац вируса.[2] До 80% случајева карцинома јетре може се приписати инфекцијама вирусом хепатитиса Б или Ц. По стопи морталитета, хепатитис Б је, међу познатим узрочницима карцинома, одмах иза пушења. Ширење вакцинације и стриктна контрола донорске крви пре трансфузије доприносе смањењу стопе инфекција.[3] Ипак, у многим земљама бележи се раст укупне потрошње алкохола, што доводи до повећања броја оболелих од цирозе јетре и других повезаних компликација.[4]
Обим специјалности
[уреди | уреди извор]Као и код многих медицинских специјализација, пацијенти се најчешће упућују хепатологу од стране изабраног лекара опште праксе или лекара других специјалности. Разлози за упућивање могу бити следећи:
- Предозирање лековима – често се јавља код предозирања парацетамолом.
- Гастроинтестинално крварење – као последица порталне хипертензије повезане са оштећењем јетре.
- Абнормални налази крвне слике – који указују на могуће обољење јетре.
- Ензимски дефекти код деце – који доводе до увећане јетре, познати као болести депоновања у јетри.
- Жутица или присуство вируса хепатитиса у крви – често откривени током рутинских анализа крви.
- Асцитес (нагомилавање течности у абдомену) – најчешће због обољења јетре, али може бити и последица срчане инсуфицијенције или других болести.
- Пацијенти са узнапредовалим обољењем јетре – као што је цироза, требају бити под надзором специјалисте.
- ERCP (ендоскопска ретроградна холангиопанкреатографија) – ради дијагностике и лечења обољења жучних канала.
- Грозница уз друге симптоме инфекције – који указују на укљученост јетре, жучне кесе или панкреаса. Сумња се може јавити и на ређе тропске болести попут хидатидне цисте, кала-азара или шистозомијазе, где се укључују и микробиолози.
- Системске болести које погађају јетру и жучне канале – као што је хемохроматоза.
- Постоперативно праћење након трансплантације јетре.
- Панкреатитис – најчешће узрокован алкохолом или каменом у жучхој кеси.
- Карцином јетре, жучне кесе, жучних канала или панкреаса – лечење захтева мултидисциплинарни приступ уз укључивање онколога и других стручњака.
Историја
[уреди | уреди извор]
Докази из обдукција египатских мумија указују на то да је оштећење јетре изазвано паразитском инфекцијом билхарзијазом било широко распрострањено у древном египатском друштву.[5] Постоји претпоставка да су стари Грци били свесни способности јетре да се регенерише, што се огледа у миту о Прометеју. Међутим, знање о обољењима јетре у антици остаје упитно. Најзначајнији напредак у хепатологији остварен је у последњих педесет година.[6]
- Око 400. године п. н. е, Хипократ је у својим афоризмима поменуо апсцес јетре.[7]
- Римски анатом Гален је сматрао јетру најважнијим органом у телу и утврдио је њену повезаност са жучном кесом и слезином.[8]
- Око 100. године н.е, Аретеј из Кападокије писао је о жутици.[9]
- Током средњег века, Ибн Сена је указао на значај анализе урина у дијагнози обољења јетре.[10]
- 1770. године, француски анатом Антоан Портал описао је крварење услед једњачних варикса.[11]
- 1844. године, Габријел Валентин је открио улогу панкреасног сока у варењу хране.[12]
- 1846. године, Јустус фон Либиг је изоловао тирозин из панкреасног сока.[9]
- 1862. године, Остин Флинт је описао продукцију стеркорина.[13]
- 1875. године, Виктор Шарл Ано је детаљно описао циротичну жутицу и друга обољења јетре.[14]
- 1958. године, Мур је развио стандардну технику за ортотопску трансплантацију јетре код паса.[15]
- Прва трансплантација људске јетре изведена је 1963. године од стране др Томаса Е. Старцла на трогодишњем дечаку оболелом од билијарне атрезије, након усавршавања технике на псима.[16][17]
- Др Барух С. Блумберг је 1966. године открио вирус хепатитиса Б и развио прву вакцину против њега 1969. године, за шта је добио Нобелову награду за физиологију или медицину 1976. године.[18]
- 1989. године, истраживачи из Центра за контролу и превенцију болести, предвођени Данијелом В. Бредлијем, и компаније Chiron, коју је представљао Мајкл Хотон, идентификовали су вирус хепатитиса Ц, дотад познат као хепатитис Нон-А, Нон-Б.[19]
- Тек 1992. године развијен је тест крви који је омогућио детекцију хепатитиса Ц у донираној крви.[19]
Реч хепатологија потиче из старогрчког ἧπαρ (hepar) или ἡπατο- (hepato-) што значи јетра и -λογία (-logia), што значи проучавање.[20]
Класификација болести
[уреди | уреди извор]Међународна класификација болести (ICD 2007) – класификација Светске здравствене организације:
Поглавље XI: Болести система за варење[21]
- K70–K77 – Болести јетре
- K80–K87 – Поремећаји жучне кесе, жучних путева и панкреаса
MeSH (Medical Subject Headings) – Медицински предметни појмови:
- G02.403.776.409.405 – Гастроентерологија[22]
- C06.552 – Болести јетре[23]
- C06.130 – Болести жучних путева[24]
- C06.689 – Болести панкреаса[25]
Каталог Националне медицинске библиотеке САД:[26]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „What Is Hepatology? Medical Conditions, Procedures & More”. Healthline (на језику: енглески). 2021-01-07. Приступљено 2025-02-25.
- ^ „WHO | Hepatitis B”. Приступљено 2010-03-17.
- ^ „Html Of Special Issue - Journals - Scientific Research Publishing”. www.scirp.org. Приступљено 2025-02-25.
- ^ „Alcohol”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-25.
- ^ Rosalie David A, Contis G (1996). „Paleopathology on schistosomiasis in Egyptian mummies”. Parasitol. Today (Regul. Ed.). 12 (4): 167. PMID 15275234. doi:10.1016/0169-4758(96)80811-8.
- ^ Manns, Michael P. „[50 years of hepatology - from therapeutic nihilism to targeted therapies]”. Zeitschrift Fur Gastroenterologie. 51 (4): 363—370. ISSN 1439-7803. PMID 23585265. doi:10.1055/s-0033-1335281.
- ^ „Aphorisms.mb.txt”. Архивирано из оригинала 11. 2. 2005. г. Приступљено 30. 11. 2021.
- ^ „History of Liver, Gallbladder, and Spleen”. Приступљено 18. 5. 2007.
- ^ а б H. S.J. Lee, ур. (1999). Dates in Gastroenterology: A Chronological Record of Progress in Gastroenterology over the Last Millennium (Landmarks in Medicine). Informa Healthcare. ISBN 1-85070-502-X.
- ^ SHAHKARAMI, Efat; MINAEI, Bagher; JAFARI, Efat DEHKORDI (2013-07-01). „The Concept of Liver Disease Diagnosis in Avicenna’s Canon of Medicine”. Iranian Journal of Public Health (на језику: енглески). 42 (7).
- ^ Moodley J; Singh B; Lalloo S; Pershad S; et al. (2001). „Non-operative management of haemobilia”. The British Journal of Surgery. 88 (8): 1073—76. PMID 11488792. S2CID 8124234. doi:10.1046/j.0007-1323.2001.01825.x
.
- ^ MD, Dr Ananya Mandal (2010-02-18). „Hepatology History”. News-Medical (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-25.
- ^ Murchison, Charles (1874). „The Croonian Lectures On Functional Derangements Of The Liver (Concluded)”. The British Medical Journal. 1 (692): 439—442. ISSN 0007-1447.
- ^ „Victor Charles Hanot”. Whonamedit.com. Приступљено 18. 5. 2007.
- ^ „eMedicine - History of Pediatric Liver Transplantation : Article by Beth A Carter, MD”. Emedicine.com. Приступљено 18. 5. 2007.
- ^ „History of Liver Transplantation”. Архивирано из оригинала 30. 8. 2009. г. Приступљено 8. 9. 2009.
- ^ STARZL TE; MARCHIORO TL; VONKAULLA KN; HERMANN G; et al. (1963). „Homotransplantation Of The Liver In Humans”. Surgery, Gynecology & Obstetrics. 117: 659—76. PMC 2634660 . PMID 14100514.
- ^ „Baruch S. Blumberg - Autobiography”. Nobelprize.org. Приступљено 18. 5. 2007.
- ^ а б „Brief_History_HCV_10.pdf” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2014-09-25. г. Приступљено 2013-06-18.
- ^ „Definition of HEPATOLOGY”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-25.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2009-04-22. г. Приступљено 2020-10-05.
- ^ „G02.403.776.409.405 same as "Gastroenterology"”. Nlm.nih.gov. Приступљено 30. 11. 2021.
- ^ „Liver Diseases”. Nih.gov. Приступљено 24. 12. 2016.
- ^ „Biliary Tract Diseases”. Nih.gov. Приступљено 24. 12. 2016.
- ^ „Pancreatic Diseases”. Nih.gov. Приступљено 24. 12. 2016.
- ^ „NLM Classification Home Page”. Nih.gov. Архивирано из оригинала 18. 10. 2004. г. Приступљено 24. 12. 2016.
- ^ „NLM Classification Schedule WI”. wwwcf.nlm.nih.gov. Архивирано из оригинала 19. 10. 2004. г. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ „NLM Classification Schedule WI”. wwwcf.nlm.nih.gov. Архивирано из оригинала 19. 10. 2004. г. Приступљено 17. 1. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
