Пређи на садржај

Хепри

С Википедије, слободне енциклопедије
Хепри
Породица
ПотомствоСви богови и богиње
РодитељиНут

Хепри (такође транслитеровано као Хепера, Хепер, Хепра) је бог са лицем скарабеја у древној египатској митологији који представља излазеће или јутарње сунце. Такође може представљати стварање и обнављање живота.[1]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име „Хепри“ јавља се у текстовима на пирамидама, где је обично праћено хијероглифом скарабеја као одредницом или као идеограм који може да разјасни све алузије на бога.[2] Хепри се помиње и у Амдуату, где је бог дубоко повезан са циклусом сунца и Раовим ноћним путовањем кроз Дуат, египатски подземни свет.[3][4]

Хепри потиче од египатског глагола ḫpr, који значи „развијати“ или „стварати“.[5] Такође, Хепри може бити написано као „Хепер“, што је египатски израз који се користи за означавање бога сунца, скарабеја и глагола „настати“ или „родити се“.[6]

Симболизам

[уреди | уреди извор]
Хепри
написано хијероглифима
xpr
r		 iC2

Бог је био повезан и често представљан као буба скарабеј. Скарабеји полажу јаја у балеге, а као резултат тога, младе бубе излазе из лоптица потпуно формиране, након што су појеле пут из гомиле.[6] Ова појава навела је древне Египћане да верују да су ови инсекти створени из ништавила.[7] Такође, Египћани су веровали да се сунце сваког дана поново рађа или ствара ни из чега, што је објашњавало везу између сунца и скарабеја.[6]

У дванаестом сату Амдуата, новорођени Хепри управља соларном барком која гура сунце, померајући јутарње сунце преко раног дневног неба.[8] Ово одражава начин на који буба скарабеј гура велике кугле балеге по земљи, што наглашава однос између Хеприја и ових инсеката.[7]

Додатци у облику скарабеја били су чести у старом Египту, а прстенови или амајлије који су били намењени за причвршћивање на огрлице често су били обликовани као ови инсекти.[6] Такав накит, који је приказивао скарабеје, често је дељен египатском народу током јавних свечаности, при чему су људи носили амајлије како би донели срећу, изразили своју приврженост краљу или боговима, или како би скарабеји служили као заштитне амајлије.[6] Ови идоли скарабеја, који су били направљени од фајанса (спојеног материјала састављеног од уобичајених минерала као што су кварц и алкалне соли, који су били јефтини за производњу) или тиркиза (редак и веома тражен камен), често су били обојени плавом бојом, што може указивати на значај боје у односу на богове.[6][9]

Боја је имала дубоко значење за старе Египћане. Плава је могла представљати небо или небеске воде, првобитни потоп, што такође сугерише да је ова боја симболизовала циклус живота, смрти и поновног рођења.[10] Плодност је такође била представљена плавом бојом, пошто је река Нил често била истакнута том бојом.[10] Иако је немогуће са сигурношћу тврдити да су плави скарабеји у египатској уметности увек требало да представљају и Хепри и особине боје, корелација између божанске симболике скарабеја и значења плаве боје вероватно није била случајна.

Религија

[уреди | уреди извор]

Хепри је био соларно божанство и као такав повезан са излазећим сунцем и митским чином стварања света.[2] Бог и скарабеј су представљали концепте стварања и поновног рођења.[2][11] Нису постојали култови посвећени Хеприју, јер се сматрало да је он манифестација истакнутијег соларног божанства, Ра. Међутим, бог скарабеј био је укључен у креационистичку теорију Хелиополиса и касније Тебе.[12] Често су Хепри и друго соларно божанство, Атум, виђени као аспекти Ра: Хепри је представљао јутарње сунце, Ра је било подневно сунце, а Атум вечерње сунце.[5]

Као божанство, Хепријеве четири главне функције биле су творац, заштитник, бог сунца и бог васкрсења.[12] Централно веровање у вези са Хепријем било је његова божанска способност да обнови живот, на исти начин на који је обновљено постојање сунца сваког јутра.[12] Мумифицирани скарабеји и амајлије у облику скарабеја пронађени су у преддинастичким гробовима, што сугерише да је Хепри био поштован у раној историји Старог Египта.[12]

Појаве у погребним текстовима

[уреди | уреди извор]

Хепријева најважнија улога у древној египатској религији састоји се у његовом учешћу у циклусу живота и смрти сунца. Постoje три главна погребна текста у којима се Хепри појављује: Амдуат, Књига пећина и Књига капија.

Сви ови текстови су слични по томе што је беживотни Хепријев леш повезан са душом Ра у неком тренутку током божанског путовања кроз подземни свет.[13][14] Запажено је да су Књига капија и Амдуат веома сличне, са том разликом што се Амдуат више фокусира на путовање које Ра предводи кроз подземни свет, док се Књига капија више бави путовањем људске душе која следи соларног бога.[15] У оба текста, до Хепријевог леша долази се у шестом сату ноћи, а он води соларну барку из Подземља у обе верзије приче.[13][16][17]

Књига пећина - шема

Књига пећина је јединствена међу овим погребним текстовима јер није подељена на сате као друге две, већ је организована у табеле.[14] Упркос овој разлици, Хепријев леш и даље се приказује у подземном свету, али у овом тексту он се појављује у трећој табели, а не у шестом сату као у осталим текстовима.[14]

Хепријева улога у Амдуату

[уреди | уреди извор]

Амдуат представља ноћно путовање Ра, који, као заступник Сунца, пролази кроз подземни свет, исцрпљен и остарио од свог дневног рада премештања соларне барке преко неба.[18] Током овог путовања кроз подземни свет, и Ра и сунце се поново рађају, јер бог поприма облик Хеприја, који води сунце преко неба током јутра.[18]

У Амдуату постоје два сата у која је Хепри укључен. У шестом сату, соларна барка бога Ра стиже до исконских вода Нуна, у којима почива леш Хеприја, окружен огромном вишеглавом змијом.[16][19] Нејасно је како је Хепри умро и како је змија са пет глава дошла да чува његов леш. Међутим, душа Ра, комбинује се са Хепријевим телом, чиме васкрсава соларни бог.[16]

Овде је приказан 12. час Амдуата, са Хепријем у његовом облику скарабеја који се види на челу соларне барке.

Хепри се поново изричито не помиње у Амдуату све до дванаестог сата, последњег сата, када сунце почиње да се враћа назад на небо. У овом тренутку, Хепри предводи соларну барку, води је из подземног света и, уз помоћ Шута, бога ваздуха и ветрова, враћа га на небо како би сунце поново окупало свет својом светлошћу.[17] Хепри игра виталну улогу у овом путовању, јер је он тај који води сунце кроз последњу деоницу његовог путовања кроз подземни свет и доноси зору новог дана као бог јутарњег сунца.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Хепри је био приказан или као скарабеј који држи сунчев диск, или као човек са скарабејем за главу. Амајлије од скарабеја које су Египћани користили као накит и као печате алудирају на Хеприја и новорођено сунце.[20] Резбарије буба постале су толико уобичајене да су их археолози пронашли широм Медитерана.[6]

  • Слика Хеприја, улаз у Нефертаријеву гробницу.
    Слика Хеприја, улаз у Нефертаријеву гробницу.
  • Приказ Хеприја са горњим делом тела крилатог скарабеја и доњим делом мушког човека.
    Приказ Хеприја са горњим делом тела крилатог скарабеја и доњим делом мушког човека.
  • Нун, бог вода хаоса, подиже соларну барку бога сунца Ра, који је представљен и скарабејем и сунчевим диском, на небо на почетку времена.
    Нун, бог вода хаоса, подиже соларну барку бога сунца Ра, који је представљен и скарабејем и сунчевим диском, на небо на почетку времена.
  • Рељеф Хеприја који држи сунце.
    Рељеф Хеприја који држи сунце.
  • Статуа Хеприја.
    Статуа Хеприја.
  • На овом рељефном панелу, Хепри је приказан искључиво као буба скарабеја. Изнад своје главе бог сунца држи Дуат, симбол загробног живота. Скарабеј стоји на сунчевом диску са сунчевим зрацима који се пружају надоле.[21]
    На овом рељефном панелу, Хепри је приказан искључиво као буба скарабеја. Изнад своје главе бог сунца држи Дуат, симбол загробног живота. Скарабеј стоји на сунчевом диску са сунчевим зрацима који се пружају надоле.[21]
  • Скарабеји су били један од најчешћих материјалних предмета које су правили стари Египћани. Ови скарабеји, из Средњег краљевства, вероватно су коришћени као накит, посебно амајлије. Буба скарабеј је симбол Хеприја, египатског божанства сунца које представља стварање и поновно рођење.[6]
    Скарабеји су били један од најчешћих материјалних предмета које су правили стари Египћани. Ови скарабеји, из Средњег краљевства, вероватно су коришћени као накит, посебно амајлије. Буба скарабеј је симбол Хеприја, египатског божанства сунца које представља стварање и поновно рођење.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ van Ryneveld, Maria M. The Presence and Significance of Khepri in Egyptian Religion and Art, University of Pretoria (South Africa), Ann Arbor, 1992. ProQuest 304016142.
  2. ^ а б в Popielska-Grzybowska, Joanna. „The concept of ḫprr in Old Kingdom religious texts”. Old Kingdom, New Perspectives. online: Oxbow Books. стр. 230—234. 
  3. ^ Hornung, Erik; Baines, John (1996). Conceptions of God in Ancient Egypt: The One and the Many. Ithaca, N.Y: Cornell University Press, pp. 155-156. ISBN 978-0-8014-8384-4. 
  4. ^ Schweizer, Andreas; Lorton, David; Hornung, Erik (2010). The Sungod's Journey Through the Netherworld: Reading the Ancient Egyptian Amduat. Ithaca, N.Y: Cornell University Press, pp. 19-20. ISBN 978-0-8014-4875-1. 
  5. ^ а б Wilkinson, Richard H (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. стр. 230–233. . Thames & Hudson
  6. ^ а б в г д ђ е ж Liszka, Kate (2015). „Scarab Amulets in the Egyptian Collection of the Princeton University Art Museum”. Record of the Art Museum, Princeton University. 74: 4—19. JSTOR 26388759. 
  7. ^ а б Quirke, Stephen (2001). The Cult of Ra: Sun-Worship in Ancient Egypt. New York: Thames & Hudson,. 
  8. ^ Piankoff, Alexander (1934). „The Sky-Goddess Nut and the Night Journey of the Sun”. The Journal of Egyptian Archaeology. 20 (1/2): 57—61. ISSN 0307-5133. JSTOR 3855003. doi:10.2307/3855003. 
  9. ^ Riccardelli, Authors: Carolyn. „Egyptian Faience: Technology and Production | Essay | The Metropolitan Museum of Art | Heilbrunn Timeline of Art History”. The Met's Heilbrunn Timeline of Art History (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-02. 
  10. ^ а б Wilkinson, Richard H. (1994). Symbol & Magic in Egyptian Art. London: Thames and Hudson, pp. 107. ISBN 978-0-500-23663-5. 
  11. ^ Studies in Aegean Art and Culture: A New York Aegean Bronze Age Colloquium in Memory of Ellen N. Davis. INSTAP Academic Press. 2016. ISBN 978-1-931534-86-4. JSTOR j.ctt1kk66gk. doi:10.2307/j.ctt1kk66gk. 
  12. ^ а б в г van Ryneveld, Maria M. The Presence and Significance of Khepri in Egyptian Religion and Art, University of Pretoria (South Africa), Ann Arbor, 1992. ProQuest 304016142.
  13. ^ а б Darnell, John Coleman; Manassa, Colleen, ур. (2018). The Ancient Egyptian Netherworld Books. Writings from The Ancient World. Atlanta, Georgia: SBL Press,. стр. 249. ISBN 978-0-88414-045-0. 
  14. ^ а б в Hornung, Erik; Lorton, David (1999). The Ancient Egyptian Books of the Afterlife. Ithaca, N.Y: Cornell University Press,. стр. 84. ISBN 978-0-8014-3515-7. 
  15. ^ Dardir, Mohamed (2020-03-01). „The Relation between Scenes and Texts of the Book of the Gates and Amduat applied on Seti I Tomb”. International Journal of Heritage, Tourism and Hospitality (на језику: енглески). 14 (3): 300—324. ISSN 2636-414X. doi:10.21608/ijhth.2020.155890 Слободан приступ. 
  16. ^ а б в Hornung, Erik; Lorton, David (1999). The Ancient Egyptian Books of the Afterlife. Ithaca, N.Y: Cornell Univ. Press, pp. 37. ISBN 978-0-8014-3515-7. 
  17. ^ а б Hornung, Erik; Lorton, David (1999). The Ancient Egyptian Books of the Afterlife. Ithaca, N.Y: Cornell Univ. Press, pp. 41. ISBN 978-0-8014-3515-7. 
  18. ^ а б Schweizer, Andreas; Lorton, David; Hornung, Erik (2010). The Sungod's Journey Through the Netherworld: Reading the Ancient Egyptian Amduat. Ithaca, N.Y: Cornell University Press, pp.1-2. ISBN 978-0-8014-4875-1. 
  19. ^ Schweizer, Andreas; Lorton, David; Hornung, Erik (2010). The Sungod's Journey Through the Netherworld: Reading the Ancient Egyptian Amduat. Ithaca, N.Y: Cornell University Press, pp. 120. ISBN 978-0-8014-4875-1. 
  20. ^ Hart, George (2005). The Routledge Dictionary of Egyptian Gods and Goddesses. стр. 84–85. . Routledge
  21. ^ „Relief panel showing two baboons offering the wedjat eye to the sun god Khepri, who holds the Underworld sign”. The Metropolitan Museum of Art. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хепри&oldid=29087993”