Хербаријум

С Википедије, слободне енциклопедије
Страница из хербаријума Хијеронимуса Хардера (1523-1607)

У ботаници, хербаријум је збирка очуваних примерака биљака, па се још назива и ботаничком збирком. Ови примерци могу да буду целе биљке или неки њихови делови. Обично се чувају у сувом облику, прикачене за лист папира, али у зависности од материјала такође се могу чувати и у алкохолу или другим презервативима.

Израда хербаријума[уреди | уреди извор]

Припрема[уреди | уреди извор]

Сакупљање биљака[уреди | уреди извор]

Излазак на терен подразумева претходно планирање маршруте, како би се обишло што веће подручје и што разноврснија станишта. Са једног станишта се прикупља неколико примерака исте врсте у случају да се један примерак не испресује добро. Ово правило не важи за ретке и угрожене врсте. Потребно је, где је то могуће, узимати биљке са свим њиховим органима, а не тек цвет или лист. Такође, потребно је пазити да изданци не садрже превише листова, јер током пресовања ће се лепити један за други и теже ће се уочавати њихов облик и детаљи. Узимају се примерци средње величине, који су репрезентативнији од сувише великих или малих. Ради боље детерминације паразитских биљака, потребно их је узимати са домаћином. Пожељно је сваку биљку брати у различитим годишњим добима јер им се разликују фазе листања, цветања и плодоношења. Семена биљака се сакупљају у означене коверте. Код биљака чија је боја непостојана, односно, губи се у току пресовања, потребно је скицирати биљку или фиксирати цвет у теглицу. То се ради и код биљака које су тешке за детерминацију. Код маховина је битно прикупити и гаметофит и спорофит, а пресују се неколико дана тако што се мења хартија сваких неколико сати.[1]

Пресовање[уреди | уреди извор]

Пре пресовања је потребно одстранити сувишне делове биљке, али тако да се не наруши њихов општи изглед. Заправо, смисао пресовања је да се биљка представи репрезентативно, па је потребно да у што већој мери она сачува свој облик и боју појединих органа. Зато се користе многе технике, па тако да би се сачувала боја листова четинара они се попаре кључалом водом или се на кратко време потопе у раствор алкохола. Тешкоће при пресовању постоје код подземних органа и највише код цветова, па се при томе користе посебни поступци, као и прибор, попут хигроскопне вате, на пример.[1]

Обрада материјала[уреди | уреди извор]

Обрада материјала подразумева детерминацију биљака. И за овај поступак се користи одговарајући прибор, где значајније место заузима литература. То су заправо тзв. кључеви.[1]

Израда хербара[уреди | уреди извор]

Које ће врсте чинити збирку зависи првенствено од њене намене, односно шта њоме треба да се прикаже. Обично се праве збирке врста једне области, али оне могу садржавати и само лековите или аутохтоне врсте на пример. Биљке се најчешће сортирају по таксономским групама. Ако је у питању већи хербаријум, могуће је направити каталог ради лакшег сналажења.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]