Херберт Џорџ Велс

С Википедије, слободне енциклопедије
Херберт Џорџ Велс
H.G. Wells by Beresford.jpg
Херберт Џорџ Велс
Датум рођења(1866-09-21)21. септембар 1866.
Место рођењаБромли, Уједињено Краљевство
Датум смрти13. август 1946.(1946-08-13) (79 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
ШколаRoyal College of Science, Империјални колеџ Лондон

Херберт Џорџ Велс[1][2] (енгл. Herbert George Wells; Бромли, 21. септембар 1866Лондон, 13. август 1946) је био енглески књижевник највише познат по својим делима научне фантастике као што су Временска машина, Рат светова, Невидљиви човек и др. Плодан у многим жанровима, написао је на десетине романа, кратких прича и дела друштвених коментара, историје, сатире, биографије и аутобиографије. Његов рад обухвата и две књиге о рекреативним ратним играма. Велс се сада најбоље памти по научнофантастичним романима и често га називају „оцем научне фантастике“, заједно са Жил Верном и издавачем Хјугом Гернсбаком.[3][4][а]

Током свог живота, међутим, био је најистакнутији напредним стајалиштима, чак пророчански друштвени критичар који је своје књижевне таленте посветио развоју прогресивне визије на глобалном нивоу. Као футуриста, написао је бројна утопијска дела и предвидео је појаву авиона, тенкова, свемирских путовања, нуклеарног оружја, сателитске телевизије и нечега што подсећа на Светску мрежу.[5] Његова научна фантастика замишљала је путовање кроз време, инвазију ванземаљаца, невидљивост и биолошки инжењеринг. Брајан Олдис је Велса назвао „Шекспиром научне фантастике“, док га је амерички писац Чарлс Форт сматрао „дивљим талентом“.[6][7]

Велс је чинио своја дела уверљивима уносећи уобичајене детаље уз једну изузетну претпоставку - названу „Велсов закон“ - што је новело Џозефа Конрада да га 1898. назове „реалистом фантастике“.[8] Његова најзначајнија научнофантастична дела укључују Времеплов (1895), који је био његов први роман, Острво доктора Мореа (1896), Невидљиви човек (1897), Рат светова (1898) и војну научну фантастику Рат у ваздуху (1907). Велс је четири пута био номинован за Нобелову награду за књижевност.[9]

Велсовo најраније специјализовано образовање било је у области биологије, а његово размишљање о етичким питањима одвијало се у специфично и фундаментално дарвинистичком контексту.[10] Он је такође је био отворени социјалиста од малих ногу, често (али не увек, као на почетку Првог светског рата) симпатизирајући пацифистичке ставове. Његови каснији радови постајали су све више политички и дидактички, а писао је мало научне фантастике, док је понекад у службеним документима назначио да је његово занимање новинар.[11] Романи попут Кипса и Историје господина Полија, који описују живот ниже средње класе, довели су до сугестије да је он достојан наследник Чарлеса Дикенса,[12] али је Велс описао низ друштвених слојева и чак покушао, у Тоно-Бунгахз (1909), дијагноза енглеског друштва у целини. Велс је био дијабетичар и саоснивач је добротворне организације Дијабетичарске асоцијације (данас познате као Дијабетес УК) 1934.[13]

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се у породици радничке класе. Школовао се до 1879, кад родитељи више нису били у могућности да га финансирају, па је постао тапетарски помоћник. Тај посао му се није свидео, па је био срећан када га је мајстор отпустио 1883. Радио је као помоћни учитељ у основној школи, па је са осамнаест година добио стипендију и почео да студира биологију. На универзитету се истиче знањем, али и интересовањем за реформу друштва кроз идеје социјализма и платонизма. Изгубио је стипендију и посветио се педагошком раду. Релативно касно је почео да пише. Био је политички активан у социјалистичким круговима, али је временом постао маргинална политичка личност. Занимљиво је да се сматра зачетником стоних ратних друштвених игара.

Женио се два пута, први пут са сестричном Изабел Мери Велс, 1891. године, а други пут са Ејми Кетрин Робинс, 1895. године, са којом је имао два сина. Познате су његове бројне ванбрачне авантуре као и ванбрачна деца. Његов савременик је био Жил Верн. У Велсовим делима поента је била на последици употребе проналазака, и то најчешће мрачним. Његов роман првенац био је Времеплов који се бави потпуно новом идејом путовања кроз време и негативном утопијом далеке будућности.[14]

Непотпун списак дела[уреди | уреди извор]

  • Времеплов (The Time Machine) (1896)
  • Острво доктора Мороа (The Island of Dr. Moreau) (1896)
  • Невидљиви човек (The Invisible Man) (1897)
  • Рат светова (The War of The Worlds) (1898)
  • Људи попут богова (Men Like Gods) (1923)
  • Обриси будућности (The Shape of Things to Come) (1933)

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Science fiction magazine editors Hugo Gernsback and John W. Campbell were the inaugural deceased members of the Science Fiction and Fantasy Hall of Fame, inducted in 1996 and followed annually by fiction writers Wells and Isaac Asimov, C. L. Moore and Robert Heinlein, Abraham Merritt and Jules Verne.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Wells, H. G.". Revised 18 May 2015. The Encyclopedia of Science Fiction (sf-encyclopedia.com). Retrieved 22 August 2015. Entry by 'JC/BS' John Clute and Brian Stableford.
  2. ^ Parrinder, Patrick (2004). Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. 
  3. ^ Adam Charles Roberts (2000), "The History of Science Fiction", page 48. In Science Fiction, Routledge, ISBN 0-415-19204-8.
  4. ^ Siegel, Mark Richard (1988). Hugo Gernsback, Father of Modern Science Fiction: With Essays on Frank Herbert and Bram Stoker. Borgo Pr. ISBN 0-89370-174-2. 
  5. ^ „HG Wells: A visionary who should be remembered for his social predictions, not just his scientific ones”. The Independent. 9. 10. 2017. 
  6. ^ Wagar, W. Warren (2004). H. G. Wells: Traversing Time. Wesleyan University Press. стр. 7. 
  7. ^ Wells, Herbert George (2007). The Time Machine. London: Penguin UK. стр. xiii. ISBN 9780141439976. 
  8. ^ „How Hollywood fell for a British visionary”. The Telegraph. Приступљено 14. 3. 2019. 
  9. ^ "Nomination Database: Herbert G Wells". Nobel Prize.org. Retrieved 19 March 2015.
  10. ^ Robert M. Philmus and David Y. Hughes, ed., H. G. Wells: Early Writings in Science and Science Fiction (Berkeley, Los Angeles, and London: University of California Press, 1975), p. 179.
  11. ^ Vincent Brome, H. G. Wells: A Biography (London, New York, and Toronto: Longmans, Green, 1951).
  12. ^ Vincent Brome, H. G. Wells: A Biography (London, New York, and Toronto: Longmans, Green, 1951), p. 99.
  13. ^ „H G Wells - Author, Historian, Teacher with Type 2 Diabetes”. www.diabetes.co.uk. 15. 1. 2019. Приступљено 18. 2. 2019. 
  14. ^ Бакић, Илија (2015). 101 лице фантастике. Нови Сад, Зрењанин: Агора. стр. 274—275. 
  15. ^ „Science Fiction and Fantasy Hall of Fame”. Mid American Science Fiction and Fantasy Conventions, Inc. (midamerican.org). 22. 2. 2008. Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2015. Приступљено 22. 8. 2015.  Last updated in 2008, this was the official homepage of the Hall of Fame to 2004.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Dickson, Lovat. H. G. Wells: His Turbulent Life & Times. 1969.
  • Foot, Michael. H. G.: History of Mr. Wells. Doubleday, 1985 (ISBN 978-1-887178-04-4), Black Swan, New edition, Oct 1996 (paperback, ISBN 0-552-99530-4)
  • Gilmour, David. The Long Recessional: The Imperial Life of Rudyard Kipling. New York: Farrar, Straus and Giroux, 2002 (paperback, ISBN 0-374-18702-9); 2003 (paperback, ISBN 0-374-52896-9).
  • Gomme, A. W., Mr. Wells as Historian. Glasgow: MacLehose, Jackson, and Co., 1921.
  • Gosling, John. Waging the War of the Worlds. Jefferson, North Carolina, McFarland, 2009 (paperback, ISBN 0-7864-4105-4).
  • Jasanoff, Maya, "The Future Was His" (review of Sarah Cole, Inventing Tomorrow: H.G. Wells and the Twentieth Century, Columbia University Press, 374 pp.), The New York Review of Books, vol. LXVII, no. 12 (23 July 2020), pp. 50–51. Writes Jasanoff (p. 51): "Although [Wells] was prophetically right, and right-minded, about some things... [n]owhere was he more disturbingly wrong than in his loathsome affinity for eugenics..."
  • Lynn, Andrea The secret love life of H.G. Wells
  • Mackenzie, Norman and Jean, The Time Traveller: the Life of H G Wells, London: Weidenfeld, 1973, ISBN 0-2977-6531-0
  • Mauthner, Martin. German Writers in French Exile, 1933–1940, London: Vallentine and Mitchell, 2007, ISBN 978-0-85303-540-4.
  • McLean, Steven. 'The Early Fiction of H. G. Wells: Fantasies of Science'. Palgrave, 2009, ISBN 9780230535626.
  • Partington, John S. Building Cosmopolis: The Political Thought of H. G. Wells. Ashgate, 2003, ISBN 978-0754633839.
  • Shadurski, Maxim. The Nationality of Utopia: H. G. Wells, England, and the World State. London: Routledge, 2020, ISBN 978-0-36733-049-1.
  • Sherborne, Michael. H. G. Wells: Another Kind of Life. London: Peter Owen, 2010, ISBN 978-0-72061-351-3.
  • Smith, David C., H. G. Wells: Desperately Mortal: A Biography. New Haven: Yale University Press, 1986, ISBN 0-3000-3672-8
  • West, Anthony. H. G. Wells: Aspects of a Life. London: Hutchinson, 1984.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Извори — збирке[уреди | уреди извор]

Извори - писма, есеји и интервјуи[уреди | уреди извор]

Биографија[уреди | уреди извор]

Критички есеји[уреди | уреди извор]