Херкле

С Википедије, слободне енциклопедије
Новчићи са ликом Херкла из Популоније.

Херкле (Hercle) је божанство у етрурској митологији. Грчко име му је Herakles. Његов отац је Тинија, врховни бог етрурског пантенона.[1]

Култ[уреди | уреди извор]

Представљан је на етрурским споменицима почевши од 6. века п. н. е. и то на сличан начин као и грчки Херакле. Заправо, попут њега и римског Херкула, симболисао је животну снагу, напредак и срећу.[2] За разлику од својих пандана, Херкле није био херој, већ бог и имао је способност прорицања.[3] Такође, његова мајка није била смртна, већ богиња Уни, која се изједначавала са римском Јуноном.[4]

У уметности[уреди | уреди извор]

Његови прикази у етрурској уметности су према неким изворима били под утицајем феничанских представљања богова.[3] Лик Херкла је био веома омиљен у етрурском вајарству и израђивао се од бронзе. Могуће је да је био приношен као понуда у светилишту. Нађена бронзана статуа из 325 - 275. п. н. е. која га приказује као младића који стоји, има оштећену испружену руку, али је могуће да је некада у њој била јабука, као алузија на врт Хесперида у коме је Херакле имао свој последњи задатак. Такође, младић је приказан огрнут крзном немејског лава, кога је Херакле победио. То доказује идентитет личности, али су такви прикази у том неком периоду превазиђени у грчкој уметности, али не и међу Етрурцима.[5]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ chianti.info: Etruscan Mythology, Приступљено 29. 4. 2013.
  2. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ а б Hercle, pp. 58; The religion of the Etruscans By Nancy Thomson De Grummond, Erika Simon
  4. ^ timelessmyths: heracles, Приступљено 29. 4. 2013.
  5. ^ getty.edu: Votive Statuette of Hercle, Приступљено 29. 4. 2013.