Херметизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Грчки бог Хермес

Херметизам (лат. hermeticus) је филозофско и религијско учење о тајнама природе и божанстава. Назив потиче од грчког назива за бога Хермеса.

За херметизам, као извор из којег произлази шира традиција херметизма, може се рећи да је последица спајања египатске и хеленистичке културе у првим вековима ранохришћанског периода.

Александрија је у то време била грчко-египатско трговачко, привредно и културно средиште Средоземља. Религијски, филозофски и културолошки утицаји сливају се у Александрију. Египатска традиција у томе је снажно изражена. Заједно са грчким елементима, мистеријима и филозофским школама платонизма, неоплатонизма, стоицизма, неопитагореизма, александријског јудаизма (посебно ангелологија и поштовање Светог Писма), с хришћанским елементима (гностицизам и остали елементи), с персијским зороастризма (однос према добру и злу) ствара се једна синтеза религије, филозофије и праксе названа херметизам. Треба споменути и остале доктрине које су деловале на херметизам, као што је и херметизам деловао на њих. Углавном се ту мисли на алхемију и Јамблихову теургију.

У Исламу, херметистички култ је прихваћен као Сабеански, споменут у Курану 830. године.

Књиге и списи[уреди | уреди извор]

Херметизам се као духовно знање преносио и књигама. Оне књиге које се приписују Хермесу Трисмегистосу називају се херметика. Оне обрађују поприлично широки распон тема: космичка начела, природу, редове бића, спознавање божанског, мистицизам, магију, алхемију и медицину.

Научници данас текстове херметике деле на два дела: филозофску и религијску херметику, и техничку (магијску и теургијску) херметику. Сматра се да техничка херметика датира између 1. и 4. век п. н. е. , али вероватно су неки текстови писани према већ постојећим и ранијим моделима.

Најпознатији спис је Смарагдна плоча са врло познатим херметичким геслом „Како горе, тако и доле“, но Корпус Херметикум важи за најсвеобухватнију.

Осим текста Корпус Херметикум, постоје и други текстови који се приписују Хермесу Трисмегисту, а по дефиницији јесу херметика. Међу њима је познати Асклепије (изворно Савршена расправа), који је и филозофски и магијски, збирка херметичких текстова Antologium Јована из Стобија, Liber hermetis, Опомена души , те неки списи пронађени 1945. године у Наг Хамадију. Постоји такође и одређени број грчко -египатских магијских папируса за које се тврди да су радови Хермеса Трисмегистоса. Један од њих је и дијалог између Изиде и Хоруса, назван Кореј Космосу или „Кћи свемира“.

Учења[уреди | уреди извор]

Клемент Александријски говори нам о 42 Хермесове књиге. Сматра их врло важнима за ритуале египатских свештеника. Четири од њих назива „Хермесовим астролошким књигама“, а текст је врло сличан оном који се налази на зидинама египатског храма у Едфуу.

Херметизам у својим мистеријама проучава односе микрокосмоса (човека) и макрокосмоса (универзума). Света књига Хермеса Асклепије говори о астролошкој ботаници и минералогији, а' 'Петнаест звезда, камена, биљака и ликова говори о лековитим својствима.

Египатски и грчки мистерије су се путем херметизма и неоплатонизма снажно уобличили у алхемији. Рани алхемијски радови Болос Демокрита око 200. п. н. е., нам говоре о супстанцијама као што су злато, сребро и др. Такође, знамо да се неки алхемијски текстови почињу појављивати пре почетка хришћанског периода под именом Хермеса, Агатодемона, Изиде и других.

Неки херметички фрагменти садрже тумачење херметичке космогенезе и развитак људске душе, а египатски утицај јако је изражен. Међутим, многи папируси тумаче и разне поступке, као што су затварање душе демона или анђела у кип уз помоћ биљака, гема и мириса, како би кипови могли говорити и прорицати.

Херметички текстови су навођени као пример касног хеленског синкретизма зато што сдрже обележја магије, астрологије, алхемије, платонизма, стоицизма, мистерија, али и јудаизма и гностичке мисли. Овакви утицаји доминантни су у касном хеленском раздобљу.

Утицај херметизма на уметност[уреди | уреди извор]

Херметизам је имао значајног утицаја на уметност, пре свега ренесансе. Ботичелијева Примавера, настала 1378, садржи неоплатонистичко херметичко обележје, као и Дирерова Меланхолијаиз 1514. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Aurelius Augustinus, The City of God Against The Pagans, dost. 2009-04-25
  • Abel, Christopher R.; Hare, William O. (1997), Hermes Trismegistus: An Investigation of the Origin of the Hermetic Writings, Sequim: Holmes Publishing Group
  • Bowker, John, ed. (2000), „Hermeticism“, The Concise Oxford Dictionary of World Religions, Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280094-7.
  • Budge, E. A. Wallis (1895), The Egyptian Book of the Dead: (The Papyrus of Ani) Egyptian Text Transliteration and Translation, 1, New York: Dover Publications
  • Churton, Tobias (2002), The Golden Builders: Alchemists, Rosicrucians, and the First Freemasons, New York: Barnes and Noble
  • Copenhaver, Brian P., ed. (1992), Hermetica: The Greek Corpus Hermeticum and the Latin Asclepius in a New English Translation, with Notes and Introduction, Cambridge University Press
  • Crowley, Aleister (1997), „Liber O“, Gems from the Equinox, Tempe: Falcon Press
  • Eliade, Mircea (1979), The Forge and the Crucible: The Origins and Structure of Alchemy (2. vyd.), University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-20390-4.
  • Garstin, E. J. Langford (2004), Theurgy or The Hermetic Practice, Berwick: Ibis Press
  • Hall, Manly P. (2004), The Hermetic Marriage, Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4179-6901-2.
  • Hoeller, Stephan A. (1996), „On the Trail of the Winged God: Hermes and Hermeticism Throughout the Ages“, Gnosis: A Journal of Western Inner Traditions (40), 1996
  • Newman, William R.; Geber (1997), The Summa Perfectionis of Pseudo-Geber: A Critical Edition, Translation, and Study, Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-09464-2.
  • Powell, Robert A. (1991), Christian Hermetic Astrology: The Star of the Magi and the Life of Christ, Hudson: Anthroposohic Press
  • Regardie, Israel (1940), The Golden Dawn, St. Paul: Llewellyn Publications
  • Salaman, Clement; van Oyen, Dorine; Wharton, William D.; Mahé, Jean-Pierre (2000), The Way of Hermes: New Translations of The Corpus Heremticum and The Definitions of Hermes Trismegistus to Asclepius, Rochester: Inner Traditions
  • Scully, Nicki (2003), Alchemical Healing: A Guide to Spiritual, Physical, and Transformational Medicine, Rochester: Bear & Company
  • Tambiah, Stanley Jeyaraja (1990), Magic, Science and Religion and the Scope of Rationality, Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-37631-0.
  • Tarcher, Jeremy P., ed. (2002), Meditations on the Tarot: A Journey into Christian Hermeticism, New York: Penguin
  • Van den Broek, R.; Hanegraaff, Wouter J., edi. (1997), Gnosis and Hermeticism from Antiquity to Modern Times, State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-3612-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херметизам&oldid=25364908”