Хероине Првог светског рата у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милунка Савић
Флора Сандс
Софија Јовановић

Хероине Првог светског рата у Србији су жене које су током Првог светског рата дале велики допринос и поднеле велике жртве, а многе од њих изгубиле и животе, не само као борци на фронту или добровољне болничарке, већ и као једине које су остајале и бринуле се о домаћинству у окупираној земљи.[1]

Српкиње су пружале конкретан допринос у ратовима тако што су руководиле економијом устанака или су бринуле о рањеницима и помагале санитету. Упркос патријархалном моралу, који је строго забрањивао женама да учествују у ратовима неке су, задојене снажним идеалима српства у периоду јачања националне идеологије, активно учествовале у рату, премда су тада ратови и револуције сматрани за ексклузивно мушку политичку борбу. Оне су учествовале у оружаним борбама углавном преобучене у мушкарце и то је представљало велики отклон од традиције и патријархалног морала.[2] Жене у позадини преузеле су улоге карактерисане тада као „мушке”, које су им током историје ускраћиване под окриљем родних предрасуда. Оставши скоро у потпуности без мушке радне снаге, у време када је за рат мобилисано више од 60% радно способног мушког становништва, жене на селу су радиле највећи део тешког физичког посла и са децом и старима покушавале да одрже живот, земљу и производњу.[1]

Свој допринос нису дале само Српкиње, већ су и жене из других земаља похрлиле у помоћ српској војсци и народу, као ратнице, санитетско особље или хуманитарне раднице које су допремале помоћ, прикупљале новац и слале га у Србију или су лично долазиле и остајале са српским народом.[1]

О храбрости и издржљивости жена у ратовима за ослобођење Србије сликовито сведочи француски књижевник и новинар Анри Барби, који је извештавао светску јавност о Првом светском рату на балканским просторима, и са српском војском прошао албанску голготу:[3]

Жене ратнице[уреди]

Василија Вукотић

У складу са вредносним системом тог времена, женама нити је било дозвољено нити друштвено прихватљиво приступање војсци нити учешће у ратним операцијама, па су оне налазиле друге начине да ступају у борбене редове. Скраћивале су косу, облачиле мушку одећу, пријављивале се под мушким именима. Остале су запамћене по томе што су се равноправно са мушкарцима бориле на фронту.[1][4][5]

Ратнице из Србије[уреди]

(личности су, у даљим набрајањима, наведене азбучним редом, по презимену)

Ратнице из Црне Горе[уреди]

Ратнице из Словеније[уреди]

Ратнице из Велике Британије[уреди]

Добровољне болничарке и хуманитарне раднице[уреди]

Припаднице Болнице шкотских жена у Шумадији (1915) за време Великог рата
Припаднице руске санитетске мисије у пратњи санитетског воза 1915. године у Нишу
Анка Ђуровић
Пречасна Евелина Хаверфилд

Најугледније грађанке, укључене у рад различитих удружења од којих је најпознатије Коло српских сестара[6], помагале су војсци, рањеницима и цивилима широм земље и у иностранству. Оне су узимале активно учешће као болничарке на фронту, али су радиле и у окупираним подручјима. Неке од њих су изгубиле и животе. Међу њима су и Љубица Луковић, тадашња председница Кола српских сестара и Надежда Петровић, чувена сликарка. Обе су умрле од пегавог тифуса.[7][1]

Међу различитим хуманитарним мисијама које су у том периоду радиле у Србији, посебно се издваја Болница шкотских жена, која је послала велики број добровољних лекарки и болничарки у Србију. Многе чланице болнице су се са српским становништвом и војском 1915. повлачиле преко Албаније, а следеће године се придружиле српској војсци на Солунском фронту. Свакако треба поменути и милосрдне сестре Руске санитетске екипе, као и многе друге које историја није запамтила.[1][6][4][2]

Многе међу онима које нису отишле на фронт узимале су активно учешће у различитим хуманитарним организацијама које су прикупљале помоћ војницима на ратиштима, од новца, лекова, хране и одеће, до цигара. Организовале су дељење оброка, склоништа за децу и старе, слале пакете заробљенима. Женска удружења су организовала добротворне приредбе на којима су прикупљана средства за ратну сирочад, рањенике и све невољнике погођене ратом и спроводила друге активности. Организовале су прихват српских рањеника и избеглица у земљама које су за то имале могућности.[6][2][8]

Српкиње[уреди]

Американке[уреди]

Британке[уреди]

Немице[уреди]

Рускиње[уреди]

Швајцаркиње[уреди]

Подсећања[уреди]

Народна библиотека Србије основала је дигиталну библиотеку Велики рат, насталу је као део пројекта Еуропеана колекције 1914-1918, који има за циљ да из фондова 9 националних библиотека дигитализује и учини јавно доступним преко 400.000 публикација насталих током Првог светског рата. У оквиру пројекта постоји и портал за наставнике, са препорученим темама и начином вођења часа уз помоћ ове библиотеке. У низу предавања налази се и једно о женама у Великом рату.[9]

О улози жена у Великом рату говори и монодрама „Челичне ратнице - Жене добровољци у Првом светском рату” која је изведена децембра 2014. године у Историјском музеју Србије, у пратећем програму изложбе „Србија 2014”. Ова монодрама преноси сведочења Катарине Штурценегер, Милунке Савић, Василије Вукотић, Милице Марка Миљанова Поповић, Антоније Јаворник, Флоре Сендс, Надежде Петровић, Делфе Иванић, Елси Инглис, Софије Јовановић и других жена добровољаца које су у Првом светском рату учествовале као војници, хуманитарне раднице и болничарке...[10] Монодрама је реализована у извођењу, режији и по тексту Јелене Миле. Текст је стваран на основу оригиналних записа, аутентичних изјава и одломака из биографија конкретних ратница.[11]

Британкама, које су у Првом светском рату помагале српском народу и војсци одата је почаст у виду поштанских маркица. У питању су Шкотланђанке и на маркицама се налазе ликови Флоре Сендс (једина жена официр српске војске из Велике Британије), др Кетрин Стјуарт Макфејл (припадница болнице шкотских жена), Елси Инглис (прва жена одликована орденом белог орла), психијатар др Изабел Емсли Галовеј Хатон, Евелине Хаверфилд (активисткиња за права жена) и лекарка др Елизабет Рос. Издавање маркица је део шире кампање коју је спровела амбасада Велике Британије у Србији, а којом је одата почаст за више од 600 жена које су помогле србији у Првом светском рату.[12]

У Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности новембра 2014, приказана је изложба „Жене у Првом светском рату“ ауторке Александре Нинковић Ташић. Поставка је настала као део обележевања стогодишњице почетка Великог рата.[13] Изложба је после Београда организована и у другим српским градовима: Лозници[14], Шапцу[15] и др.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Stefanović, Svetlana. „NEZNANE JUNAKINJE PRVOG SVETSKOG RATA”. Evropski pokret u Srbiji. Приступљено 5. 8. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Вујошевић, Лела. „Улога Крагујевачких женских друштава у Првом светском рату” (PDF). Зборник радова Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу (Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу). Приступљено 5. 8. 2016. 
  3. Pešić, Novica (15. novembar 2007). „Odvažne kćeri Srbije”. Вечерње НОВОСТИ. Приступљено 5. 8. 2016. 
  4. 4,0 4,1 „Žene heroji u Prvom svetskom ratu”. SD - Srbija danas. Приступљено 6. 8. 2016.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  5. Giljen, Nikola (1. 10. 2012). „Srpske Amazonke Velikog rata (1914-1918) - Skromne dame gvozdenog srca”. Bašta Balkana. Приступљено 6. 8. 2016.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  6. 6,0 6,1 6,2 Милановић, Јасмина. „Војска милосрђа”. Књиженство (Филозофски факултет). Приступљено 6. 8. 2016. 
  7. Савић, Маја (17. 1. 2012). „Српске добровољне болничарке — следбенице Флоренс Најтингејл”. Пројекат Растко (Медицински факултет у Новом Саду). Приступљено 6. 8. 2016. 
  8. Giljen, Nikola (26. avgust 2013). „Katarina Jovanović i Klara Šturceneger”. Bašta Balkana. Приступљено 7. 8. 2016.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  9. „ВЕЛИКИ РАТ”. http://velikirat.nb.rs. Народна библиотека Србије. Приступљено 6. 8. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  10. „Monodrama "Čelične ratnice" o ženama u Velikom ratu”. Blic. 23. 12. 2014. Приступљено 5. 8. 2016. 
  11. „Čelične ratnice u Istorijskom muzeju Srbije”. Story. 24. 12. 2014. Приступљено 5. 8. 2016. 
  12. „SRBIJA PAMTI Pošta za Škotlanđanke, heroine Prvog svetskog rata!”. Dnevne novine Alo. 12. 12. 2015. Приступљено 6. 8. 2016.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  13. „Galerija SANU: Žene u Prvom svetskom ratu”. b92. Приступљено 6. 8. 2016. 
  14. „Изложба ЖЕНЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ”. Центар за културу "Вук Караџић" Лозница. Приступљено 6. 8. 2016. 
  15. „Žene u Prvom svetskom ratu u Srbiji”. Noć muzeja. Приступљено 6. 8. 2016. 

Литература[уреди]

  • Крипнер, Моника (1986). Жене у рату : Србија 1915-1918. Београд: Народна књига. (COBISS.SR)
  • Барби, Анри (2015). Са српском војском : трагична епопеја једног народа. Нови Сад: Прометеј. ISBN 978-86-515-1026-0. (COBISS.SR)
  • Ševcova, Galina Igorevna (2012). Руски хуманитарни поход на Балкан (1912-1913). Београд: Жагор. ISBN 978-86-85323-33-1. (COBISS.SR)

Спољашње везе[уреди]