Херпетиформни дерматитис

С Википедије, слободне енциклопедије
Херпетиформни дерматитис
СинонимиDuhring's disease[1][2]
Dermatitis-herpetiformis.jpg
Карактеристичан осим код херпетиформног дерматитиса
Специјалностидерматологија

Херпетиформни дерматитис (Dermatitis herpetiformis (DH)) је хронична рекурентна болест из групе поремећаја изазваних уносом и преосетљивошћу на глутен.[3] Њена главна клиничка манифестација је појава папуловезикуларне оспе са пратећим сврабом.[4] Златни стандард за дијагнозу болести је директна имунофлуоресценција коже у околини лезија.[5] Примарни начин лечења је безглутенска дијета.

Етиологија[уреди | уреди извор]

Херпетиформни дерматитис је ретка болест од које болују углавном млађе одрасле особе. Болест је учесталија код мушкараца у у односу на жене, са мушко : женским односом 1,5 — 1.9 : 1.[3]

Као и код целијакије, и код болесника с херпетиформним дерматитисом уочена је висока преваленција HLA-DQ2 (90%) и HLA-DQ8 (5%) хаплотипова.[6][7][8]

Хипотеза унакрсне реактивности одговорне за почетак херпетиформног дерматитиса код људи са целијакијом

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничком сликом доминирају кожне промене у облику еритематозних папула и уртикаријалних плакова

Клиничком сликом доминирају кожне промене у облику:[9][10][3]

  • Еритематозних папула и уртикаријалних плакова, који су груписани у везикуле и напете мехурићи с центрифугалним растом, серознога или хеморагијског садржаја, са симетричном дистрибуцијом.
  • Снажног осећаја жарења и сврбежа.
  • Огољених подручја егзулцерисане коже и круста, које настају након пуцања була
  • Хипопигментације или хиперпигментације, коже на местима након повлачња круста.[11]

Променама су најчешће захваћене екстензорне регије тела: предњи део бедара, колена, лактови, задњица и сакрална регија, с тим да подручје рамена, лопатице и скалпа такође може бити захваћено.[12]

Иако само 10% пацијената има тегобе од стране дигестивног система, оштећење слузокоже танкога црева може се дијагностиковати код 65 — 75% болесника.[13] Чак се и у пацијената с привидно нормалним налазом биопсије могу наћи суптилне промене слузокоже попут повећаног броја интраепителних лимфоцита које иду у прилог глутенској преосјетљивости. Ови пацијенти по правилу имају позитивну CD-специфичну серологију, а такође су под повећаним ризиком за настанак компликација повезаних с целијакијом попут аутоимуних болести, анемије, остеопорозе и сл.[8]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се најпоузаније поставља имунофлуоресценцијом коже на основу налаза карактеристичних ИгА зрнастих депозита

Дијагноза се најпоузаније поставља на основу налаза карактеристичних ИгА зрнастих депозита на врху дермалне папиле у подручју субламине денсе базалне мембране, а присутни су и у болесној и у здравој кожи.[14][15][12]

Златни стандард за дијагнозу ДХ је директна имунофлуоресценција коже у околини лезија. Анти-тТг се користе за дијагнозу, али и за процену пацијентовог поштовања безглутенске исхране и за процену оштећења цревне слузокоже.[16] Откривена су антитела против епидермалне трансглутаминазе (анти-еТг), ензима за који се сматра да је главни аутоантиген код ДХ јер има 64%-тну хомологност с ткивном трансглутаминазом. Поједини аутоори сматрају да је 20% анти-тТг негативних пацијената по својој суштини анти-еТг позитивно.[5][15]

Микрографија дерматитиса херпетиформиса: субепидермални везикули, са микроапцесом папиларних неутрофила, са неутрофилним, еозинофилним и лимфоцитним инфилтратима у површинском дермису.

Како је ова болест кожна манифестација целијакије, доказану дијагнозу ДХ-а би требало узети као индиректан доказ оштећења слузокоже и сматрати да није потребна дуоденална биопсија.[17]

Терапија[уреди | уреди извор]

Дијета

Болесницима са постављаном дијагнозом херпетиформним дерматитисом саветује се безглутенска исхран, чак и када није доказана ентеропатија, с обзиром на то да се ради о оспи која је осјетљив на глутен. тиме се избегавају могуће компликације.[18] Избегавање уноса глутенских производа током исхране смањује се осећај жарења и печења везико-еритематозних папула, и тиме доводи до побољшања патохистолошког налаза, који се утврђује биопсијом дуоденума.[5]

Симптоматска терапија

За симптоматско лечење сврбежа и регресију кожних промена може се прописати дапсон, али при његовој примени треба узети у обзир тешке нуспојаве попут хемолитичке анемије, агранулоцитозе, метхемоглобинемије и периферне неуропатије.[19]

Важно је напоменути да фармакотерапија нема резултата на ентеропатију, већ се опоравак слузокоже танкога црева може постићи само увођењем безглутенске исхране.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Freedberg, et al. (2003). Fitzpatrick's Dermatology in General Medicine. (6th ed.). McGraw-Hill.ISBN 978-0-07-138076-8..
  2. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  3. ^ а б в „Dermatitis herpetiformis | DermNet NZ”. dermnetnz.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  4. ^ а б Clarindo MV, Possebon AT, Soligo EM, Uyeda H, Ruaro RT, Empinotti JC. Dermatitis herpetiformis: pathophysiology, clinical presentation, diagnosis and treatment. An Bras Dermatol. 2014;89(6):865-75; quiz 876-7.
  5. ^ а б в „Dermatitis Herpetiformis”. Celiac Disease Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  6. ^ Al-Toma A, Volta U, Auricchio R, Castillejo G, Sanders D, Cellier C, Mulder CJ, Lundin KAE. European Society for the Study of Coeliac Disease (ESsCD) guideline for coeliac disease and other gluten-related disorders. United European Gastroenterol J. 2019. Doi: 10.1177/2050640619844125.
  7. ^ Paek SY, Steinberg SM, Katz SI. Remission in dermatitis herpetiformis: a cohort study. Archives of Dermatology. 2011;147(3):301–305.
  8. ^ а б Sapone A, Bai JC, Ciacci C, Dolinsek J, Green PH, Hadjivassiliou M i sur. Spectrum of gluten-related disorders: consensus on new nomenclature and classification. BMC Med. 2012;10:13. doi: 10.1186/1741-7015-10-13.
  9. ^ „Dermatitis Herpetiformis (DH): Definition, Causes & Treatment”. Cleveland Clinic. Приступљено 2021-02-04. 
  10. ^ Alonzo-Llamazares J, Gibson LE, Rogers RS. Clinical, pathologic, and immunopathologic features of dermatitis herpetiformis: review of the Mayo Clinic experience. International Journal of Dermatology. 2007;46(9):910–919.
  11. ^ Bolotin D, Petronic-Rosic V. Dermatitis herpetiformis: part II. Diagnosis, management, and prognosis. Journal of the American Academy of Dermatology. 2011;64(6):1027–1033.
  12. ^ а б Mendes FB, Hissa-Elian A, Abreu MA, Gonçalves VS. Review: dermatitis herpetiformis. An Bras Dermatol. 2013;88(4):594-9. doi: 10.1590/abd1806- 4841.20131775.
  13. ^ „Do I Have Eczema? Does It Normally Blister?”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  14. ^ „Dermatitis Herpetiformis - Dermatologic Disorders”. Merck Manuals Professional Edition (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  15. ^ а б Jaskowski TD, Hamblin T, Wilson AR, Hill HR, Book LS, Meyer LJ i sur. IgA anti-epidermal transglutaminase antibodies in dermatitis herpetiformis and pediatric celiac disease. J Invest Dermatol. 2009;129(11):2728-30. doi:10.1038/jid.2009.142.
  16. ^ Rose C, Armbruster FP, Ruppert J, Igl B-W, Zillikens D, Shimanovich I. Autoantibodies against epidermal transglutaminase are a sensitive diagnostic marker in patients with dermatitis herpetiformis on a normal or gluten-free diet. Journal of the American Academy of Dermatology. 2009;61(1):39–43.
  17. ^ .Caproni M, Antiga E, Melani L, Fabbri P; Italian Group for Cutaneous Immunopathology. Guidelines for the diagnosis and treatment of dermatitis herpetiformis. J Eur Acad Dermatol Venereol. 2009;23(6):633-8. doi:10.1111/j.1468-3083.2009.03188.x.
  18. ^ „Dermatitis herpetiformis Duhring”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2021-02-04. 
  19. ^ Reunala, Timo; Salmi, Teea T.; Hervonen, Kaisa; Kaukinen, Katri; Collin, Pekka (2018). „Dermatitis Herpetiformis: A Common Extraintestinal Manifestation of Coeliac Disease”. Nutrients (на језику: енглески). 10 (5): 602. doi:10.3390/nu10050602. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  • Sapone A, Bai JC, Ciacci C, et al. Spectrum of gluten-related disorders: consensus on new nomenclature and classification. BMC Medicine 2012;10:13. doi:10.1186/1741-7015-10-13 PMID: 22313950
  • Czaja-Bulsa G, Non coeliac gluten sensitivity-a new disease with gluten intolerance. Clin Nutr 2015;34(2):189-94. doi: 10.1016/j.clnu.2014.08.012 PMID: 25245857
  • Nijeboer P, Bontkes HJ, Mulder CJ, et al. Non-celiac gluten sensitivity. Is it in the gluten or the grain? J Gastrointestin Liver Dis 2013; 22(4): 435–40 PMID: 24369326
  • Volta U, Caio G, De Giorgio R, et al. Non-celiac gluten sensitivity: a work-in-progress entity in the spectrum of wheat-related disorders. Best Pract Res Clin Gastroenterol 2015; 29(3): 477–91. doi: 10.1016/j.bpg.2015.04.006 PMID: 26060112
  • Ellis, A.; Linaker, B.D. Non-coeliac gluten sensitivity? Lancet 1978, 1, 1358–1359. PMID:78118
  • Elli L, Branchi F, Tomba C, et al. Diagnosis of gluten related disorders: celiac disease, wheat allergy and non-celiac gluten sensitivity. World Journal of Gastroenterology: WJG 2015;21(23):7110-9. doi: 10.3748/wjg.v21.i23.7110 PMID: 26109797
  • Francavilla R, Cristofori F, Castellaneta S, et al. Clinical, serologic, and histologic features of gluten sensitivity in children.JPediatr 2014;164(3):463-7. doi:10.1016/j.jpeds.2013.10.007 PMID: 24252792
  • Caio G, Riegler G, Patturelli M, Facchiano A, DE Magistris L, Sapone A. Pathophysiology of non-celiac gluten sensitivity: where are we now? Minerva Gastroenterol Dietol. 2017;63(1):16–21. doi: 10.23736/S1121-421X.16.02346-1. PMID: 27808487
  • Kabbani TA, Vanga RR, Leffler DA et al. Celiac Disease or Non-Celiac Gluten Sensitivity? An Approach to Clinical Differential Diagnosis. Am J Gastroenterol 2014; 109:741–6. doi:10.1038/ajg.2014.41 PMID: 24619056
  • Catassi C, Bai JC, Bonaz B, et al. Non-celiac gluten sensitivity: the new frontier of gluten related disorders. Nutrients 2013;5(10):3839-53. doi: 10.3390/nu5103839 PMID: 24077239
  • Volta U, Bardella MT, Calabrò A, et al. An Italian prospective multicenter survey on patients suspected of having non-celiac gluten sensitivity. BMC Medicine 2014;12:85. doi:10.1186/1741-7015-12-85 PMID: 24885375
  • Sapone A, Lammers KM, Casolaro V, et al. Divergence of gut permeability and mucosal immune gene expression in two gluten-associated conditions: celiac disease and gluten sensitivity. BMC Med. 2011;9:23. doi: 10.1186/1741-7015-9-23. PMID: 29378512
  • Volta U, Caio G, Tovoli F, De Giorgio R. Non-celiac gluten sensitivity: questions still to be answered despite increasing awareness. Cell Mol Immunol. 2013;10(5):383-92. doi: 10.1038/cmi.2013.28. PMID: 23934026
  • Volta U, Caio G, Karunaratne TB, et al Non -coeliac gluten/wheat sensitivity: advances in knowledge and relevant questions, Expert Rev Gastroenterol Hepatol. 2017;11(1):9-18. doi: 10.1080/17474124.2017.1260003 PMID: 27852116
  • Volta U, De Giorgio R. New understanding of gluten sensitivity. Nat Rev Gastroenterol Hepatol. 2012 Feb 28;9(5):295-9. doi: 10.1038/nrgastro.2012.15 PMID: 22371218
  • Sapone A, Lammers KM, Mazzarella G, et al. Differential mucosal IL-17 expression in two gliadin-induced disorders: gluten sensitivity and the autoimmune enteropathy celiac disease. Int Arch Allergy Immunol. 2010;152(1):75-80. doi: 10.1159/000260087 PMID: 19940509
  • Catassi C, Elli L, Bonaz B, et al.Diagnosis of Non-Celiac Gluten Sensitivity (NCGS): The Salerno Experts’ Criteria. Nutrients 2015;7(6):4966-77. doi: 10.3390/nu7064966 PMID:26096570
  • Biesiekierski JR, Iven J. Non-coeliac gluten sensitivity: piecing the puzzle together. United European Gastroenterology J. 2015;3(2):160-5. doi: 10.1177/2050640615578388 PMID: 25922675
  • Mišak Z. Gluten u prehrani: uzrok celijakije ili nešto više. Paediatr Croat 2014;58 (1): 175-9.
  • Bruni O, Dosi C, Luchetti A, et al. An unusual case of drug-resistant epilepsy in a child with non-celiac gluten sensitivity. Seizure. 2014;23(8):674-6 doi:10.1016/j.seizure.2014.04.005 PMID: 24813861
  • Lionetti E, Leonardi S, Franzonello C, et al. Gluten psychosis: confirmation of a new clinical entity. Nutrients. 2015;8;7(7):5532-9. doi: 10.3390/nu7075235 PMID: 26184290
  • Leccioli V, Oliveri M, Romeo M, et al. A New Proposal for the Pathogenic Mechanism of Non-Coeliac/Non-Allergic Gluten/Wheat Sensitivity: Piecing Together the Puzzle of Recent Scientific Evidence. Nutrients. 2017; 2;9(11). pii: E1203 doi: 10.3390/nu9111203 PMID:29099090
  • Tanpowpong P, Broder-Fingert S, Katz AJ, et al. Predictors of gluten avoidance and implementation of a gluten-free diet in children and adolescents without confirmed celiac disease. J Pediatr 2012;161(3):471-5. doi: 10.1016/j.jpeds.2012.02.049 PMID: 22484356

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).