Херцеговачка Грачаница

Херцеговачка Грачаница
Херцеговачка Грачаница
	Херцеговачка Грачаница
Основни подаци
Јурисдикција	Српска православна црква
Епархија	Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање	2000
Оснивач	Јован Дучић
Локација
Место	Требиње
Држава	Босна и Херцеговина; (Република Српска)
Координате	42° 42′ 38.53″ N 18° 21′ 35.36″ E / 42.7107028° С; 18.3598222° И
	Херцеговачка Грачаница Херцеговачка Грачаница на мапи Босне и Херцеговине

Херцеговачка Грачаница припада Епархији захумско-херцеговачке и приморске Српске православне цркве, чија манастирска црква представља верну копију цркве манастира Грачанице са Косова и Метохије, задужбине краља Милутина (1282—1321).^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Саграђена је 2000. године на брду Црквина изнад Требиња, са жељом да изврши тестамент српског песника Јована Дучића, родом из Требиња. Његови посмртни остаци пренети су из Сједињених Америчких Држава и сахрањени у крипти манастирске цркве. Црквина, мјесто које је одабрано за постављање темеља нове цркве, треће реплике косовске Грачанице на брдо у источном дијелу Требиња, одакле се шири видик на град и ријеку Требишњицу. Кроз вијекове је представљало узвишење ходочашћа и мира. Некада се ту налазила црква Светог Михајла, средњевјековна задужбина краља Милутина. Ктитор храма је Бранко Тупањац, Билећанин настањен у Чикагу, а благослов владике Григорија и Атанасија за пројектовање новог храма добио је Предраг Ристић, београдски архитекта поријеклом из Херцеговине.

Градња[уреди | уреди извор]

Црква Благовјештења саграђена је у византијском стилу. Грађена је је од читаве композиције различитих грађевинских материјала обједињујући захтјеве и некадашњег и садашњег начина градње. Црква је петокуполна,подигнута је на 15 стубова квадратног пресјека и једног који има кружну основицу, а који је наслоњен на камен донесен из Грачанице са Косова. Према предању камен који се преноси са огњишта уноси дух старе куће у нову. Зидови су од армираног бетона, стим што је унутрашњи дио обложен циглом, а спољашњи сигом уз орнаментику од цигле. Материјал је доношен из свих дијелова. Камени блокови у основици су из подручја Поповог поља, сига је из Таора, цигла из Черевића (Војводина), а креч стар више од 20 година донесен је из Невесиња. ^[2] Мотиви који украшавају њен под, преузети су из тзв. Призренског патоса који је красио под задужбине Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), Светих Архангела код Призрена и дјело је београдског умјетника Владана Банковића. Александар Живадиновић са сарадницима је живописао зидове секо техником. Престоне иконе радила је сестра Текла из манастира Добрићево, док је иконостас рађен при манастиру Тврдош.