Пређи на садржај

Хеђсентмартон

Координате: 45° 54′ 13″ С; 18° 05′ 25″ И / 45.90363° С; 18.09028° И / 45.90363; 18.09028
С Википедије, слободне енциклопедије
Хеђсентмартон
мађ. Hegyszentmárton
Хеђсентмартон из ваздуха
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаБарања
Срезшељски
Основан1332.
Становништво
Становништво
 — 2025.383[1]
 — густина21,99 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 54′ 13″ С; 18° 05′ 25″ И / 45.90363° С; 18.09028° И / 45.90363; 18.09028
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина252 m
Површина18,78 km2
Хеђсентмартон на карти Мађарске
Хеђсентмартон
Хеђсентмартон
Хеђсентмартон на карти Мађарске
Поштански број7837
Позивни број(+36) 73
Веб-сајт
hegyhatszentmarton.hu/hu/

Хеђсентмартон (мађ. Hegyszentmárton) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у шељском срезу.[2].

Географија

[уреди | уреди извор]

Насеље се налази на готово истој удаљености од Печуја, Шиклоша и Шељеа.

Суседна насеља су: Тенгери на северу, Шиклошбодоњ на истоку, Корош на југу и Богадминдсент на западу; поред горе наведених, његово административно подручје се граничи и са Бакшом и Кишдером на североистоку, Бабарцселешем, Диошвислом и Радфалвом на југоистоку, и Папрадом на југозападу.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Сентмартонфалва је основана у периоду Арпада на вашком Хеђхату, која се уздиже између реке Раба и речице Лугош. Његово име помиње се 1332. године у документу који се чува у архиви братиславског каптола под именом С. Мартини.[4]

Године 1181, област Лугош, која је обухватала подручје данашњег Хеђхатсентмартона, стекла је као краљевски поклон од стране „Великог“ Гергеља „Грегорија Магнуса“ из клана Гатал. У то време је изграђена прва црква, а село је добило име по свом заштитнику, Светом Мартину. Први писани помен села као „Зентмартон“ налази се у документу из 1388. године, који је написао каптол Вашвар.[4] Године 1332, у вези са поделом села Висло, помиње се да се део према Сентмартону граничи са печујским каптолом.[4]

Замак, који се налазио на врху брда, и средњовековна црква, која се можда налазила на месту данашњег гробља, уништени су. Остатке су однели мештани, али су његови јарци и бедеми и данас препознатљиви.[4] Свештеник из Хеђсентмартона, који је припадао у Печујској дијецези, плаћао је 25, 8 и 22 бана папске десетине 1332, 1333. и 1335. године, респективно.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

На попису из 2011. године, 97,8% становништва се изјаснило као Мађари, 25,6% као Роми, 1,9% као Хрвати, 2,2% као Немци, 0,2% као Румуни, 0,2% као Срби (1,7% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 76,8%, калвинисти 4,8%, неконфесионални 10,6% (7,5% се није изјаснило).[1]

У 2022. години, 93,2% становништва се изјаснило као Мађари, 24,7% као Роми, 1,5% као Немци, 1,5% као Хрвати, 2% као друге националности које нису домаће (6,6% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 54,5% су били римокатолици, 3,3% калвинисти, 0,8% гркокатолици, 0,3% евангелисти, 0,5% остали хришћани, 2% остали католици, 8,1% неконфесионални (30,3% није одговорило).[1]

Попис становништва
Год.Поп.± % п.г.
1980. 518—    
1990. 454−1,31%
2001. 477+0,45%
Год.Поп.± % п.г.
2011. 414−1,41%
2019. 367−1,50%
2022. 396+2,57%
Извор: Подаци о селу на citypopulation.de.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]