Хеђсентмартон
| Хеђсентмартон мађ. Hegyszentmárton | |
|---|---|
Хеђсентмартон из ваздуха | |
|
Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Барања |
| Срез | шељски |
| Основан | 1332. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 383[1] |
| — густина | 21,99 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 54′ 13″ С; 18° 05′ 25″ И / 45.90363° С; 18.09028° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 252 m |
| Површина | 18,78 km2 |
| Поштански број | 7837 |
| Позивни број | (+36) 73 |
| Веб-сајт | |
| hegyhatszentmarton | |
Хеђсентмартон (мађ. Hegyszentmárton) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у шељском срезу.[2].
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље се налази на готово истој удаљености од Печуја, Шиклоша и Шељеа.
Суседна насеља су: Тенгери на северу, Шиклошбодоњ на истоку, Корош на југу и Богадминдсент на западу; поред горе наведених, његово административно подручје се граничи и са Бакшом и Кишдером на североистоку, Бабарцселешем, Диошвислом и Радфалвом на југоистоку, и Папрадом на југозападу.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Сентмартонфалва је основана у периоду Арпада на вашком Хеђхату, која се уздиже између реке Раба и речице Лугош. Његово име помиње се 1332. године у документу који се чува у архиви братиславског каптола под именом С. Мартини.[4]
Године 1181, област Лугош, која је обухватала подручје данашњег Хеђхатсентмартона, стекла је као краљевски поклон од стране „Великог“ Гергеља „Грегорија Магнуса“ из клана Гатал. У то време је изграђена прва црква, а село је добило име по свом заштитнику, Светом Мартину. Први писани помен села као „Зентмартон“ налази се у документу из 1388. године, који је написао каптол Вашвар.[4] Године 1332, у вези са поделом села Висло, помиње се да се део према Сентмартону граничи са печујским каптолом.[4]
Замак, који се налазио на врху брда, и средњовековна црква, која се можда налазила на месту данашњег гробља, уништени су. Остатке су однели мештани, али су његови јарци и бедеми и данас препознатљиви.[4] Свештеник из Хеђсентмартона, који је припадао у Печујској дијецези, плаћао је 25, 8 и 22 бана папске десетине 1332, 1333. и 1335. године, респективно.[4]
Демографија
[уреди | уреди извор]На попису из 2011. године, 97,8% становништва се изјаснило као Мађари, 25,6% као Роми, 1,9% као Хрвати, 2,2% као Немци, 0,2% као Румуни, 0,2% као Срби (1,7% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 76,8%, калвинисти 4,8%, неконфесионални 10,6% (7,5% се није изјаснило).[1]
У 2022. години, 93,2% становништва се изјаснило као Мађари, 24,7% као Роми, 1,5% као Немци, 1,5% као Хрвати, 2% као друге националности које нису домаће (6,6% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 54,5% су били римокатолици, 3,3% калвинисти, 0,8% гркокатолици, 0,3% евангелисти, 0,5% остали хришћани, 2% остали католици, 8,1% неконфесионални (30,3% није одговорило).[1]
| Попис становништва | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| ||||||||||||||||||||||||
| Извор: Подаци о селу на citypopulation.de.[5] | |||||||||||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Gazetteer of Hungary, 1 January 2025”. Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 8. фебруар 2026.
- ^ Основни подаци и поштански број села
- ^ „Distance Calculator Find Distance Between Cities”. Distance Calculator. Приступљено 6. фебруар 2026.
- ^ а б в г д Кратка историја Хеђсентмартона
- ^ Хеђсентмартон на citypopulation.de
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Веб-сајт локалне самоуправе (језик: мађарски)
- Хеђсентмартон na fallingrain.com
- Хеђсентмартон на hunmix.hu (језик: мађарски)
- Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља (језик: мађарски)