Пређи на садржај

Хејзинг

С Википедије, слободне енциклопедије

Хејзинг (енгл. hazing) је ритуализовано окрутно, понижавајуће поступање током иницијације по приступању одређеној групи.

Посебности

[уреди | уреди извор]

Концепт хејзинга је донекле нејасан, постоји низ дефиниција које се разликују једна од друге у нијансама и примењују се у зависности од контекста[1]. Хејзинг може бити повезан не само са прихватањем у заједницу, већ и са даљим одржавањем хијерархије у њој, али је у сваком случају усмерен на учеснике који се тек појављују. За разлику од малтретирања, хазовање је чисто ритуално, идеолошко деловање[2].

У принципу, хејзинг, не предвиђа могућност да жртва одбије да учествује. Може укључивати компоненте и физичког и психичког злостављања. Овај концепт укључује и једнократне радње и дуге периоде поновљених нежељених радњи. Манифестације хејзинга могу имати и насилне и разигране карактеристике (као и елементе еротике), а у зависности од тога који од њих преовладава, хејзинг има различите облике - од релативно безопасних (на пример, пливање на Нептунов дан) до трауматских и опасних: конзумирање јаких алкохолних пића, ускраћивања сна, дављења, голотиње, манипулације гениталијама до отвореног сексуалног насиља и многих других[3].

Проблем хејзинга постоји у школама, универзитетима, спорту, војсци и криминалним заједницама. Оне манифестације дезинфекције које се не повезују са експлоатацијом жртава, већ са понижавањем њиховог достојанства, називају се дезовање. Класичан пример заједница у којима постоји традиција хејзинга су северноамеричка студентска братства[4].

Психологија хејзинга

[уреди | уреди извор]

У зависности од природе малверзације, може оставити учеснике позитивне утиске о забавној игри или негативне утиске, укључујући психолошку трауму; у оба случаја, учесници нису били склони да пријаве своје учешће у хејзингу. Људи који су подвргнути хејзингу често се правдају тиме да на овај начин пролазе кроз тешка искушења, а они који их подвргну хејзингу правдају се тиме да им дају неко неопходно животно искуство. У исто време, хејзинг, као део иницијације, повећава групну посвећеност и жртвама и насилницима. Учесници се осећају више као део заједнице, одвојени од других (оних изван те заједнице), уграђени у хијерархију и имају повећан степенконформизма. Пуноправно чланство у групи, као резултат иницијације, обично се више цени ако се није лако стекло. Чланови групе који су били подвргнути хејзингу, заузврат, подвргавају будуће придошлице хејзингу, успостављајући се у свом новом статусу[5].

Борба против хејзинга

[уреди | уреди извор]

Ритуали иницијације, укључујући и оне који укључују опасне тестове, постоје од давнина. Феномени у образовним окружењима слични хуизингу су забележени вековима (термин „пенализам“ се користи за означавање хуизинга у овом контексту). Иако поступци чланова заједнице који чине хузовање често сами по себи крше закон или интерна правила институција у којима заједница постоји, руководство ових институција може тајно или отворено одобравати хузовање, деле став да оно окупља заједницу и пружа неко неопходно искуство жртвама. Међутим, у данашње време, као и често до сада кроз историју, покушавају да се административним и другим мерама боре против хуњања. Дакле, већина америчких држава има законе који изричито забрањују омрзавање. Поред тога, предлаже се да се повећа свест потенцијалних жртава хуизинга о овом проблему, да се ради на психолошкој клими у заједницама које га практикују и да се становање замени другим обједињавајућим активностима. Ефикасност свих ових мера је предмет сталних истраживања и интензивне дебате. Посебна потешкоћа је у томе што се и конкретни случајеви и присуство стамбеног збрињавања као феномена уопште често заташкавају како од његових учесника, тако и од стране руководства институција у којима се то дешава[6].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Thompson, Jamie; Johnstone, James; Banks, Curt (2018-10-20). „An examination of initiation rituals in a UK sporting institution and the impact on group development”. European Sport Management Quarterly (на језику: енглески). 18 (5): 544—562. ISSN 1618-4742. doi:10.1080/16184742.2018.1439984. 
  2. ^ Allan, Elizabeth J.; Madden, Mary (2012-03-01). „The nature and extent of college student hazing”. International Journal of Adolescent Medicine and Health. 24 (1). ISSN 2191-0278. doi:10.1515/ijamh.2012.012. 
  3. ^ „Home | Foley Hoag”. www.foleyhoag.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  4. ^ Desai, Chetna (2009). „Ragging: Let′s say NO to it”. Indian Journal of Pharmacology (на језику: енглески). 41 (2): 59. ISSN 0253-7613. doi:10.4103/0253-7613.51338. 
  5. ^ „What's the difference between traditional and functional anatomy?”. What's the difference between traditional and functional anatomy?. 2018. doi:10.5040/9781350967595. 
  6. ^ Scheier, Michael F. (1978). <91::aid-ab2480040107>3.0.co;2-j „Maledicta: The international journal of verbal aggression; Maledicta press, 331 S. Greenfield Avenue, Waukesha, Wisconsin 53186. Published 3–4 times yearly. Individual subscription rates: $10.00 yearly, U.S. and Canada”. Aggressive Behavior. 4 (1): 91—91. ISSN 0096-140X. doi:10.1002/1098-2337(1978)4:1<91::aid-ab2480040107>3.0.co;2-j.