Хејстингс Банда

Хејстингс Банда
Hastings Kamuzu Banda-Denkmal Lilongwe.jpg
Споменик Банди у Лилонгвеу
Биографија
Датум рођења(1898-02-15)15. фебруар 1898.
Место рођењаКасунгу
Британска централна Африка
Датум смрти25. новембар 1997.(1997-11-25) (99 год.)
Место смртиЈоханезбург
Јужноафричка Република
Религијапрезбитеријанац
Професијаполитичар
Политичка
странка
Конгресна странка Малавија
1. председник Малавија
6. јул 1966 — 24. мај 1994.
Претходникфункција установљена
НаследникБакили Мулузи

Хејстингс Камузу Банда (енгл. Hastings Kamuzu Banda; Касунгу, 15. фебруар 1898[1][2][3]Јужноафричка Република, 25. новембар 1997) био је први председник независне државе Малави. Од 1971. године, прогласио се доживотним председником. Његова владавина је окарактерисана као „високо репресивна аутократија“.[4]

Након што је стекао већи део свог образовања у области етнографије, лингвистике, историје и медицине у иностранству, Банда се вратио у Нјасаленд да би говорио против колонијализма и залагао се за независност од Уједињеног Краљевства. Формално је именован за премијера Нјасаленда и довео је земљу до независности 1964. године.[5] Две године касније, прогласио је Малави републиком са собом као председником. Консолидовао је власт и касније прогласио Малави једнопартијском државом под Конгресном партијом Малавија (КПМ). Године 1970, КПМ га је поставила за доживотног председника странке. Године 1971, постао је доживотни председник самог Малавија.

Познати антикомунистички лидер у Африци, добио је подршку Западног блока током Хладног рата.[6] Генерално је подржавао права жена, побољшао инфраструктуру земље и одржавао добар образовни систем у односу на друге афричке земље. Међутим, он је председавао једним од најрепресивнијих режима у Африци, ери у којој су политички противници редовно мучени и убијани.[7][8][9] Групе за људска права процењују да је најмање 6.000 људи убијено, мучено и затворено без суђења.[10] За време његове владавине, према једној процени, убијено је чак 18.000 људи.[11][12] Добио је критике због одржавања потпуних дипломатских односа са апартхејдском владом у Јужној Африци.

Рани живот[уреди | уреди извор]

Млади Хастингс Банда

Камузу Банда је рођен као Аким Камнкхвала Мтунтама Банда у близини Касунга у Малавију (тада Британска централна Африка) у породици Мфононго Банда и Акупингамнјама Фирије. Његов датум рођења није познат, јер се то догодило када није постојала документација о регистрацији рођења, али је сам Банда често давао датум рођења као 14. мај 1906. Касније, када му је пријатељ, др Донал Броди, предочио доказе о одређеним племенским обичајима, Банда је рекао: „Нико не зна сат, датум, месец или годину у којој сам рођен, иако сада прихватам сведочанство које ми дајете – март или април 1898.“[13] Одгојен је као презбитеријанац.

Напустио је сеоску школу у близини Мтунтаме и отишао у кућу бабе и деде по мајци и похађао основну школу Чајамба у Чикондви. Године 1908. преселио се у мисијску станицу у Чиланги и 1910. је крштен.[14]

Име Камнкхвала, што значи „мали лек”, замењено је са Камузу, што значи „мали корен”. Име Камузу је добио јер је зачет након што је његовој мајци лекар дао лековито биље за лечење неплодности.[15] Хришћанско име Хејстингс узео је након што га је у Шкотској цркви крстио др Џорџ Прентис, Шкот, 1910. године, дајући себи име по Џону Хејстингсу, шкотском мисионару који је радио у близини његовог села и коме се дивио. Префикс „доктор“ стекао је својим образовањем.[15]

Око 1915–1916, Банда је отишао од куће пешке са Ханоком Мсокером Фиријем, стрицем који је био учитељ у оближњој мисионској школи Ливингстонија, за Хартли, Јужна Родезија (сада Чегуту, Зимбабве). Очигледно је желео да се упише на чувени шкотски презбитеријански Мисионарски институт Лавдејл у Јужној Африци, али је завршио своје образовање по стандарду 8 без студирања тамо. Године 1917, отишао је пешке у Јоханезбург у Јужној Африци. Неколико година је радио у дубоком руднику Витвотерсранд на гребену Трансвал. Током тог периода, упознао је бискупа Вилијама Текумсеа Вернона из Афричке методистичке епископалне цркве (АМЕ) који је понудио да плати његову школарину у методистичкој школи у Сједињеним Државама ако може сам да плати пут.[15] Године 1925, одлази у Њујорк.

Биографија[уреди | уреди извор]

У иностранству је провео 42 године. Школовао се за лекара у Шкотској да би године 1963. постао први премијер независног Малавија. Када су му покушали ограничити овласти 1964, отпустио је четири министра, а још два су дала оставке на своје функције[16]. Године 1966, постао је председник, а 1971. се прогласио доживотним председником. Његов режим је био ауторитаран и често критикован због тога што је као једина афричка земља имао добре односе с Јужном Африком у доба апартхејда[17]. Прогонио је и протеривао опорбу, као и припаднике племена са севера Малавија. Он је дао име држави.

Банда је био познат по својој конзервативности. Увео је прописе о одевању и фризури и све до 1990-их забрањивао телевизију у својој земљи. С друге стране, увео је цели низ реформи у циљу изједначавања положаја мушкараца и жена, те изградио инфраструктуру земље. Сопствени језик није познавао, па је користио преводиоца. Верује се да је за време своје владавине за себе присвојио 320 милиона америчких долара.[18]

Године 1994, дозволио је вишестраначје и на изборима био поражен од Бакилија Мулузија. Умро је 1997. године у болници у Јужноафричкој Републици.[18]

Конгресна странка Малавија, коју је основао, данас је најважнији политички фактор у земљи.

Сједињене Државе[уреди | уреди извор]

Банда је студирао у средњошколском одсеку Вилберфорс Института, афроамеричког AME колеџа (члана AME), сада познатог као Централни државни универзитет, у Вилберфорсу, Охајо, и дипломирао је 1928. године.[19] Пошто је његова финансијска подршка сада била окончана, Банда је зарадио нешто новца на говорничким ангажманима које је организовао гански едукатор Квеир Агреј, кога је упознао у Јужној Африци.

Говорећи на састанку Киванис клуба, упознао је др Хералда, уз чију помоћ се уписао као студент предмедицине на Универзитету Индијана, где је боравио код госпође В. Н. Кулмер. У Блумингтону је написао неколико есеја о свом родном племену Чева за фолклористу Стита Томпсона, који га је упознао са Едвардом Сапиром, антропологом са Универзитета у Чикагу, на који је после четири семестра прешао. Током свог периода тамо, сарађивао је са афроамеричким антропологом и лингвистом Марком Ханом Воткинс, пружајући информације о његовом матерњем чеванском језику. То је довело до објављивања граматике језика.[20] У Чикагу је боравио код афроамериканке Корине Сондерс. Дипломирао је историју 1931. годионе.

Током тог периода уживао је финансијску подршку госпође Смит, чији је муж, Даглас Смит, стекао богатство од патентираних лекова и пепсодент пасте за зубе и као члан одбора Еастман Кодак. Затим је, још увек уз финансијску подршку ових и других добротвора (укључујући Волтера Б. Стивенсона из Делта Електрик компаније), студирао медицину на Медицинском колеџу Мехари у Тенесију,[21] на којем је стекао диплому доктора медицине 1937. Банда је постао друга особа из Малавија која је стекла медицинску диплому, после Данијела Шарпа Малекебуа.

Смрт[уреди | уреди извор]

Банда је умро на клиници Гарден Сити[22] у Јоханезбургу, Јужна Африка, 25. новембра 1997. од респираторне инсуфицијенције. Иако је клиника забележила његову старост као 99, владини званичници наводе да је вероватније да је имао око 90 година.[18][23] Иако је сахрањен са помпом, у деценији након његове смрти појавили су се позиви да се постави значајнији споменик првом председнику земље. Изградња маузолеја са библиотеком и плесном ареном започета је 2005. године.[24] Завршен 2009. године - по цени од 600.000 америчких долара - маузолеј је направљен од мермера и гранита. Његова четири главна стуба носе иницијале Бандиних кључних принципа – јединство, лојалност, послушност и дисциплина.[25] Године 2009. постављена је бронзана статуа Банде.[8] Од 10. априла 1995. године, када је умро бивши премијер Индије Морарџи Десаи, Банда је био најстарији живи бивши шеф владе на свету до своје смрти 1997. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Simfukwe, Meekness (14. 5. 2015). „Family, nation celebrate Kamuzu's life”. The Nation Online. 
  2. ^ „Obituary: Dr Hastings Banda”. The Independent (на језику: енглески). 2011-10-23. Приступљено 2021-04-29. 
  3. ^ Chauwa, Alfred (2016-12-05). „MCP, family celebrate Kamuzu's life: Chakwera to champion for rebuilding of party headquarters”. Nyasa Times. 
  4. ^ Geddes, Barbara; Wright, Joseph; Frantz, Erica (2018). How Dictatorships Work. Cambridge University Press. стр. 70. ISBN 978-1-316-33618-2. S2CID 226899229. doi:10.1017/9781316336182. 
  5. ^ Louis Ea Moyston (16. 10. 2010). „Howell: man of heroic proportions”. Jamaica Observer. Архивирано из оригинала на датум 29. 01. 2020. Приступљено 17. 10. 2010. 
  6. ^ Kalinga, Owen J. M. (2012). Historical Dictionary of Malawi, Fourth Edition, p. 12
  7. ^ „Hastings Kamuzu Banda | president of Malawi”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 23. 5. 2019. 
  8. ^ а б York, Geoffrey (20. 5. 2009). „The cult of Hastings Banda takes hold”. The Globe and Mail. Приступљено 23. 5. 2019. 
  9. ^ Mccracken, John (1. 4. 1998). „Democracy and Nationalism in Historical Perspective: The Case of Malawi”. African Affairs. 97 (387): 231—249. doi:10.1093/oxfordjournals.afraf.a007927. Приступљено 23. 5. 2019 — преко academic.oup.com. 
  10. ^ Drogin, Bob (21. 5. 1995). „Malawi Tries Ex-Dictator in Murder : Africa: Aging autocrat is one of few among continent's tyrants to face justice for regime's abuses”. Los Angeles Times. 
  11. ^ Denver Rocky Mountain News, 17 May 1994.
  12. ^ Dallas Morning News, 3 December 1997.
  13. ^ Brody, Donal (2000). „Conversations with Kamuzu: The Life and Times of Dr. H. Kamuzu Banda”. 
  14. ^ M. Kalinga, Owen J. (2012). Historical Dictionary of Malawi. Rowman & Littlefield. стр. 43—44. ISBN 9780810859616. 
  15. ^ а б в Dowden, Richard (27. 11. 1997). „Obituary: Dr Hastings Banda”. The Independent. London. 
  16. ^ „History Of Malawi”. Historyworld.net. 31. 12. 1963. Приступљено 21. 10. 2012. 
  17. ^ „Malawi: Heroes or Neros?”. Time. 14. 04. 1967. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2012. Приступљено 20. 10. 2012. 
  18. ^ а б в Tenthani, Raphael (2000) "Mystery of the Banda millions" BBC News 17 May 2000
  19. ^ „Man in the News; Cosmopolitan Malawian; Hastings Kamuzu Banda”. The New York Times. 9. 9. 1964. 
  20. ^ Watkins, Mark Hanna (1937). „A Grammar of Chichewa: A Bantu Language of British Central Africa”. Language (на језику: енглески). 13 (2): 5—158. JSTOR 522167. doi:10.2307/522167. 
  21. ^ „A CLASSIC DICTATOR”Неопходна новчана претплата. Independent.co.uk. 8. 10. 1995. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2022. 
  22. ^ M. Kalinga, Owen J. (2012). Historical Dictionary of Malawi. Rowman & Littlefield. стр. xxvi. ISBN 9780810859616. 
  23. ^ Jr, Donald G. Mcneil (1997-11-27). „Kamuzu Banda Dies; 'Big Man' Among Anticolonialists”. The New York Times. 
  24. ^ Sumbuleta, Aubrey (2005), "New tomb for Malawi's Banda", BBC News, 13 May 2005,
  25. ^ „Kamuzu Mausoleum | Lilongwe, Malawi Attractions”. Lonely Planet (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-28. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • „Banda, Hastings Kamuzu”. Oxford Dictionary of National Biography (2004 изд.). 
  • Hulec, Otakar and Jaroslav Olša, Jr. (2008). Dějiny Zimbabwe, Zambie a Malawi (in Czech, translation of title: History of Zimbabwe, Zambia and Malawi), Nakladatelství Lidové noviny.
  • Lwanda, John Lloyd, (1993). Kamuzu Banda of Malawi: A Study in Promise, Power, and Paralysis, Dudu Nsomba Publications.
  • Meredith, Martin (2005). The Fate of Africa: From the Hopes of Freedom to the Heart of Despair, Public Affairs.
  • Mgawi, KJ (2005). Tracing the Footsteps of Dr. Hastings Kamuzu Banda. Dzuka Publications, Blantyre.
  • Muluzi, Bakili (with Yusuf M. Juwayeyi, Mercy Makhambera, Desmond D. Phiri), (1999). Democracy with a Price: The History of Malawi since 1900. Jhango Heinemann, Blantyre.
  • Mwakikagile, Godfrey, (2006). Africa After Independence: Realities of Nationhood. Johannesburg, South Africa: Continental Press.
  • Ross, Andrew C. (2009). Colonialism to cabinet crisis: a political history of Malawi, African Books Collective, 2009 ISBN 99908-87-75-6. This gives extensive biographical detail on Hastings Banda.
  • Rotberg, Robert I, (1965). The Rise of Nationalism in Central Africa. Cambridge: Harvard University Press.
  • Shaw, Karl (2005) [2004]. Power Mad! [Šílenství mocných] (на језику: чешки). Praha: Metafora. ISBN 978-80-7359-002-4. 
  • Short, Philip (1974). BANDAНеопходна слободна регистрација. London: Routledge & Kegan Paul. ISBN 9780710076311. 
  • van Donge, Jan Kees (1995). Kamuzu's legacy: the democratisation of Malawi. African Affairs, Vol 94, No 375.
  • Williams, T. David (1978). Malawi, the Politics of Despair. Cornell University Press.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]