Хеј, Словени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хеј, Словени
Текст химне на хрватском језику
Текст химне на хрватском језику
Држава Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Flag of FR Yugoslavia.svg СР Југославија
Застава Србије и Црне Горе Србија и Црна Гора
Језик српскохрватски, словеначки, македонски (за време СФРЈ)

српски (за време СРЈ и СЦГ)

Текстописац Само Томашик
Композитор непознат
Прихваћена 1977.
Звучна датотека
Хеј, Словени у извођењу оркестра америчке морнарице
Текст
Wikisource-logo.svg На Викизворнику, слободној библиотеци, постоје изворник и превод.

Хеј, Словени је панслoвeнcка патриотска песма , химна младих соколског спортског и политичког пансловенског друштва. Изворно наследство има прва Словачка република (1939-1945) .Kасније имплементирана у химну Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1945. до 1992. Формирањем Савезне Републике Југославије, Хеј, Словени је постала химна те државе, а касније и химна Србије и Црне Горе.Данас није у службеној употреби.

Историја[уреди]

Хеј, Словаци[уреди]

Песму је написао словачки свештеник, песник и историчар Само Томашик док је био у посети Прагу 1834. Он је био револтиран због тога што се немачки језик чешће чуо на улицама Прага од чешког. Томашик је записао у свој дневник:

У матици Прагу, бисеру западнословенског света, који ће бити изгубљен у Немачком мору, шта чека моја драга домовина, Словачка, која гледа у Праг као духовног васпитача? Узнемирен том мишљу, сетио сам се старе пољске песме Jeszcze Polska nie zginęła, póki my żyjemy (Пољска није нестала догод ми живимо). Та позната мелодија је изазвала да моје срце избаци Hej, Slovaci, ešte naša slovenska reč žije (Хеј, Словаци, наш словачки језик још живи)... Отрчао сам у своју собу, запалио свећу и написао три верзије у мој дневник. Песма је завршена у тренутку. (Дневник Сама Томашика, недеља, 2. новембар 1834.)

Пансловенска химна[уреди]

Томашик је ускоро изменио стихове да би укључио све Словене и Хеј, Словени је постала врло позната песма која је подржавала пансловенски национализам и пан-словенска осећања, посебно у словенским земљама којима је владала Аустрија. Музика је компонована за Свесловенски конгрес у Прагу 1848. Песма је штампана у бројним магазинима и календарима и певала се на политичким скуповима, постајући незванична химна пан-словенског покрета.

Њена популарност се наставила увећавати када је усвојена као званична химна Соколског друштва, који је заснован на пан-словенским идеалима и био је активан широм Аустроугарске. 1905, подизање споменика словеначком песнику Франце Прешерну у Љубљани је слављено од стране велике масе људи певањем Хеј, Словени. Током Првог светског рата, песму су често користили словенски војници са супротстављених страна да разговарају заједничким националним осећањима и да избегну проливање крви. Многи словеначки и хрватски припадници Соколског покрета који су били регрутовани у аустроугарску војску су се добровољно предавали српским и руским војницима и често су прелазили на њихову страну. Песма се са њима проширила по Балкану и Русији и остала је популарна у међуратном периоду.

Словачка химна[уреди]

У Словачкој, песма Хеј, Словаци је сматрана за незваничну химну Словака кроз модерну историју, посебно у временима револуција. Иако је након Првог светског рата песма Над Татрама сева постала званична словачка химна у Чехословачкој и опет 1993. у независној Словачкој, песма се још увек сматра као друга химна од стране многих (углавном фашиста). Она је била званична химна Словачке током Другог светског рата.

Југославија[уреди]

1941, Силе Осовине су напале Краљевину Југославију и победили је у краткотрајном Априлском рату. Пошто је међуратна химна, која се састојала из химни Срба (Боже правде), Хрвата (Лијепа наша домовино) и Словенаца (Напред заставо славе), имала много референци на краља и краљевство, антиројалистички партизани предвођени Јосипом Брозом Титом су одлучили да је одбаце и усвоје Хеј, Словени. Песма је певана и на Првом и Другом заседању АВНОЈа, законодавног тела партизанског покрета и постепено је постајала сматрана за националну химну нове Југославије.

Стара химна је званично напуштена након ослобођења 1945, али нова химна није била званично усвојена. Било је више покушаја да се промовишу нове, више „југословенске“ песме као национална химна (попут „Свечане песмеМире Алечковић и Николе Херцигоње или „Химне ФНРЈЧедомира Миндеровића), али ниједна није добила већу подршку јавности и „Хеј Словени“ се наставила (незванично) користити. Законом о употреби грба, заставе и химне СФРЈ од 22. априла 1977. формално је уређен статус химне „Хеј Словени“ када је озваничена њена привремена употреба док Скупштина СФРЈ не утврди нову химну. Тек 1988. године, посебним амандманом на савезни устав, „Хеј Словени“ постаје званична химна СФР Југославије.

Србија и Црна Гора[уреди]

Након распада СФРЈ током 1991-92, када су само Србија и Црна Гора остале у федерацији, Хеј, Словени је настављена да се користи као званична химна Савезне Републике Југославије. Држави је 2003. промењено име у Србија и Црна Гора и очекивало се да ће бити усвојена нова химна, али пошто није донет споразум око националних симбола, Хеј, Словени је остала химна државне заједнице.

Мешавина црногорске химне „Ој, свијетла мајска зоро“ и српске „Боже правде“ је предложена, али овај покушај је био одбијен након приговора Српске народне странке и Социјалистичке народне партије који су питали за став вођа Српске православне цркве.

Пошто је Црна Гора постала независна 2006, ово питање је решено и „Хеј, Словени“ није више кориштена као званична химна држава наследница.

Стихови[уреди]

Југословенска варијанта[уреди]

Хеј Славени, јоште живи

Ријеч (дух) наших дједова

Док за народ срце бије

Њихових синова


Живи, живи дух славенски

Живјет ће вјеков'ма

Залуд пријети понор пакла

Залуд ватра грома


Нек се сада и над нама

Буром све разнесе

Стијена пуца, дуб се лама

Земља нек се тресе


Ми стојимо постојано

Кано клисурине

Проклет био издајица

Своје домовине!

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: