Хељда

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Хељда
Illustration Fagopyrum esculentum0.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Fagopyrum esculentum
Moench.

Хељда (Fagopyrum esculentum) је једногодишња зељаста биљка из фамилије троскота (Polygonaceae).[1] Узгаја се као житарица, а у исхрани људи и стоке употребљава се плод (синкарпна орашица).[2] Хељда је богата витаминима Б1 и Б2, као и протеинима.[3]

Намена[уреди | уреди извор]

На Корејском полуострву, хељда је од давнина омиљена и врло цењена биљка, и уз зрна троше се и њени млади листови као поврће, али и као лековито средство у народној медицини. Хељда се користи(ла) и као сточна храна (зелена биљка) за исхрану живине, али и за ђубрење њива (заоравањем).[4]

У даљој индустријској преради љуспице хељде могу да послуже:

  • као сировина за добијање различитих хемијских једињења,
  • као биогориво високе енергетске вредности,
  • за израду бројних фармацеутских, козметичких (пилинзи, маске, беби-пудер),
  • израду постељине која има антиалергијско и антрибактеријско дејство, не сабија се и има добре термоизолационе особине.

С краја 20.и с почетка 21. века хељда има све већу популарност у развијеним земљама у којима јој се све више придаје значај здравој исхрани. Тако је у Немачкој, 1999. године проглашена за лековиту биљку године.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

С почетка 2010-тих у свету се хељда се гајила на око три милиона хектара. Највећи произвођачи су земље бившег Совјетског Савеза, затим Кина, Бразил, Пољска, Француска, Јапан и САД. У Србији се хељда гаји на малим површинама, претежно у брдско-планинском подручју југозападне Србије, у којима постоји све веће интересовање пољопривредних произвођача за њен узгој.[5]

Хељда на тржишту Србије[уреди | уреди извор]

На тржишту србије хељда се може наћи у облику следећих прехрамбених производа:[6]

  • брашно од ољуштеног зрна,
  • интегрално брашно,
  • ољуштено зрно хељде,
  • пропржено ољуштено зрно хељде,
  • хељдине љуспице и пахуљице,
  • хељдин гриз

Уз јуфке од хељде у Србији се у новије време све више меси и хлеб од хељде, разне врсте пецива и тестенине, коре за питу и гибаницу, резанци спремљени на стари ужички начин итд.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ T. Sharma; S. Jana (2002). „Species relationships in Fagopyrum revealed by PCR-based DNA fingerprinting”. Theoretical and Applied Genetics. 105 (2-3): 306—312 pmid=12582533. doi:10.1007/s00122-002-0938-9. 
  2. ^ „Information for Buckwheat Growers”. Архивирано из оригинала на датум 11. 04. 2012. Приступљено 09. 04. 2012. 
  3. ^ Skrabanja, V; Kreft, I; Golob, T; Modic, M; Ikeda, S; Ikeda, K; Kreft, S; Bonafaccia, G; Knapp, M; Kosmelj K. (2004). „Nutrient content in buckwheat milling fractions”. Cereal Chemistry. 81 (2): 172—176. doi:10.1094/CCHEM.2004.81.2.172. 
  4. ^ Зиројевић Олга, Повратак хељде, Ужички зборника, Прилози, 39/2015. стр.383-284. УДК: 392.81641.56:633.12(091)
  5. ^ Гламочлија, Ђ. Гламочлија, М. Цвијановић, Г. Хељда, монографија, Београд, 2011.
  6. ^ Лупа, Б. Б. Лексикон кулинарства, Београд, 2006.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]