Хидрокела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хидрокела
Ultrasound Scan ND 0124155309 1600360.png
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност урологија
eMedicine article/777386
Patient UK Хидрокела

Хидрокела је назив који означава једнострано или обострано накупљање течности у овојницама тестиса или у семеноводу. У десет посто случајева хидрокела је обострана. Клиничком сликом хидрокеле доминира оток и осећај тежине у скротуму (мошницама) и препонама.[1]

Етиологија[уреди]

Узроци хидрокеле су многобројни. Код деце је један од честих узрока необлитерирана комуникација између трбушне дупље и скротума. Овај тип хидрокеле носи назива „комуницирајући тип хидрокеле“.

Што се тиче другог типа или некомуницирајућег облика хидрокеле, он настаје као последица неравнотеже између стварања, упијања (апсорпције) и накупљања течности у овојницама тестиса. Неки од узрока овог типа хидрокеле су запаљењски процеси у подручју скротума и тестиса (епидимитис, орхитис), затим трауме тестиса, тумори тестиса итд.

Клиничка слика[уреди]

Код већине болесника хидрокелу не изазива никакве симптоме. У осталим случајевим манифестује се:

  • пуноћом скроталне кесе и отежаним напипавање тестиса унутар ње
  • промене код хидрокеле се могу наћи са једне, или са обе стране
  • бол је најчешће осутан
  • слободна течност се најчешће налази испред тестиса и може бити удружен скроталном килом
  • неплодност, ако је хидрокеле удружене са стерилитетом који је настао као последица запаљенских процеса у скротуму

Дијагноза[уреди]

Анамнеза, клиничка слика објективни преглед

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике и објективног прегледа са просветљавањем мошница, што је обично довољно да се постави дијагноза хидрокелеа.

Ултрасонографија

Ултразвучни преглед мошница обично потврђује дијагнозу хидрокеле код нејсаних случајева.

Допунска испитивања

Допунска испитивања су потребне у случају сумње на удржене болести које изазивају хидрокелу (присуство инфестација, жаришна туберкулоза, присуство туморског процеса на тестисима итд).

Диференцијална дијагноза[уреди]

Дференцијално дијагностички треба имати у виду:

Тарапија[уреди]

Лакши облици комуницирајућих хидрокала не захтевају лечење, већ само редовно праћење.

Једна од метода лечења је и скротална аспирација са склеротерапијом хемискротума, коришћењем раствора тетрациклина или доксициклина. Склерозни агенси се не смеју користити код деце због ризика од хемијског перитонитиса.[2]

Хируршко лечење се узима у обзир само приликом накупљања слободних течности у хидрокели у већим количинама, и подразумева лигатуру вагиналне тунике тестиса и евакуацију (дренажу) акумулиране течности.

У случајевима када је хидрокрекинг повезан са другим болестима, такође је неопходно третирати основну болест која је узроковала некомуницирајућу хидроцикелу.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. W. Pschyrembel: Klinisches Wörterbuch. 265. Auflage. Verlag Walter de Gruyter, Berlin. 2014. ISBN 978-3-11-018534-8.
  2. Guidelines on Paediatric Urology; European Association of Urology (2015)

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).