Хидрокела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хидрокела
Ultrasonography of hydrocele.jpg
Ултрасонографија скротума са хидрокелом величине 1 dm, са анехоичном (тамном) течношћу која окружује тестис
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностурологија
Patient UKХидрокела

Хидрокела је назив који означава једнострано или обострано накупљање течности у овојницама тестиса или у семеноводу. У десет посто случајева хидрокела је обострана. Клиничком сликом хидрокеле доминира оток и осећај тежине у скротуму (мошницама) и препонама.[1]

Етиологија[уреди]

Узроци хидрокеле су многобројни. Код деце је један од честих узрока необлитерирана комуникација између трбушне дупље и скротума. Овај тип хидрокеле носи назива „комуницирајући тип хидрокеле“.

Што се тиче другог типа или некомуницирајућег облика хидрокеле, он настаје као последица неравнотеже између стварања, упијања (апсорпције) и накупљања течности у овојницама тестиса. Неки од узрока овог типа хидрокеле су запаљењски процеси у подручју скротума и тестиса (епидимитис, орхитис), затим трауме тестиса, тумори тестиса итд.

Клиничка слика[уреди]

Код већине болесника хидрокелу не изазива никакве симптоме. У осталим случајевим манифестује се:

  • пуноћом скроталне кесе и отежаним напипавање тестиса унутар ње
  • промене код хидрокеле се могу наћи са једне, или са обе стране
  • бол је најчешће осутан
  • слободна течност се најчешће налази испред тестиса и може бити удружен скроталном килом
  • неплодност, ако је хидрокеле удружене са стерилитетом који је настао као последица запаљенских процеса у скротуму

Дијагноза[уреди]

Анамнеза, клиничка слика објективни преглед

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике и објективног прегледа са просветљавањем мошница, што је обично довољно да се постави дијагноза хидрокелеа.

Ултрасонографија

Ултразвучни преглед мошница обично потврђује дијагнозу хидрокеле код нејсаних случајева.

Допунска испитивања

Допунска испитивања су потребне у случају сумње на удржене болести које изазивају хидрокелу (присуство инфестација, жаришна туберкулоза, присуство туморског процеса на тестисима итд).

Диференцијална дијагноза[уреди]

Дференцијално дијагностички треба имати у виду:

Терапија[уреди]

Лакши облици комуницирајућих хидрокела не захтевају лечење, већ само редовно праћење.

Једна од метода лечења је и скротална аспирација са склеротерапијом хемискротума, коришћењем раствора тетрациклина или доксициклина. Склерозни агенси се не смеју користити код деце због ризика од хемијског перитонитиса.[2]

Хируршко лечење се узима у обзир само приликом накупљања слободних течности у хидрокели у већим количинама, и подразумева лигатуру вагиналне тунике тестиса и евакуацију (дренажу) акумулиране течности.

У случајевима када је хидрокрекинг повезан са другим болестима, такође је неопходно третирати основну болест која је узроковала некомуницирајућу хидроцикелу.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ W. Pschyrembel: Klinisches Wörterbuch. 265. izdanje. Verlag Walter de Gruyter. Berlin: 2014. ISBN 978-3-11-018534-8.
  2. ^ Guidelines on Paediatric Urology; European Association of Urology (2015)

Спољашње везе[уреди]

Спољашњи ресурси
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).