Хидролиза

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 14. мај 2015. у 22:27; аутор: MilicevicBot (разговор | доприноси) (Бот: исправљена преусмерења)
Генерички механизам за хидролошку реакцију

Хидролиза је хемијска реакција која се заснива на распаду молекула хемијских једињења на два мања фрагмента под утицајем контакта са водом или воденом паром. У посебном случају хидролизе соли то је реакција јона са водом (углавном се ствара кисела или базна средина). Хидролиза је посебна грана солволизе.

Реакције хидролизе

Обично се реакција хидролизе одвија по општем шаблону:

A-B + H2O → A-H + B-OH

мада постоји могућност и за сложеније механизме те реакције, нпр.

A-B + 2 H2O → A-OH + B-OH + H2

које се одигравају у гасовитој фази при високим температурама, или у условима електролизе

Хидролиза је супротан процес од хидролитичке кондензације - тј. реакције спајања два или више молекула са издвајањем молекула воде.[1]

Многе реакције хидролизе су повратне, при чему смер реакције зависи од њених услова:

Нпр. хидролиза естара:

RCOOR' + H2O → RCOOH + R'OH

захтева додавање одређене количине воде у реакциони систем; уколико нема довољно воде настаје реакција кондензације тек настале киселине (RCOOH) и алкохола (OH), која је у ствари иста као и претходна само супротног смера[1]:

RCOOH + R'OH → RCOOR' + H2O

Реакција хидролизе није исто што и Електролитичка дисоцијација.

Дисоцијација се заснива на распаду молекула под дејством растварача (растварач може бити и вода) али без грађења ковалентних веза са њим, док се хидратација заснива на стварању комплексних једињења са водом везаних водоничном везом.

Види још

Референце

  1. ^ а б McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5. 

Спољашње везе