Хилдегарда Бингенска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хилдегарда
Hildegard von Bingen.jpg
Хилдегард и Волмар
Датум рођења(1098-09-16)16. септембар 1098.
Место рођењаБермерсхајм фор дер Хее
Датум смрти17. септембар 1179.(1179-09-17) (81 год.)
Место смртиБинген на Рајни

Хилдегарда Бингенска (нем. Hildegard von Bingen; Бермерсхајм фор дер Хее, 16. септембар 1098Бинген на Рајни, 17. септембар 1179) је била немачка часна сестра, мистик, аутор и композитор.[1][2] Она се сматра оснивачем научне природне историје у Немачкој.[3]

Историја[уреди]

Хилдегард је рођена у племићкој породици која је служила грофовима Спонхајма, блиским рођацима владарске породице Хоенштауфена. Како је била десето дете, болешљиво од рођења, када је напунила осам година, родитељи су је послали цркви као „десетину“ (врста пореза), како је било уобичајено у средњовековно време. Хилдегард је додељена на старање Јути, сестри грофа Мајнхарда од Спонхајма, близу Дизибоденсберг манастира у Немачкој. Јута је била изузетно популарна и сакупила је много следбеника тако да се самостански круг око ње проширио. Након Јутине смрти 1136, Хилдегард је изабрана за старешину заједнице и преселила групу у нов манастир у Рупертсбергу на Бингену на Рајни.

Од своје ране младости, Хилдегард је тврдила да има религиозне визија. Примила је пророчки позив Бога пет година након њеног избора за Мајку (старешину манастира) 1141, који је од ње захтевао „Пиши што видиш!“ У почетку је оклевала да описује своја провиђења, задржавајући их за себе. На крају, након што јој је здравље попустило од психичког терета, чланови њеног реда убедили су је да пише. Како су вести о њеним провиђењима постајале познате, 1140-их, папа Евгеније III је чуо за Хилдегард преко Бернарда од Клервоа. Да би утврдио да ли су њене визије заиста биле божански инспирисане, Папа је саставио комисију која је посетила Хилдегард. Комисија је прогласила за стварног мистика, уместо за поремећену особу.

Радови[уреди]

"Универзални човек“ илустрација из Хилдегардине Liber Divinorum Operum 1165.

Своје визије, Хилдегарда је сакупила у три књиге: прва и најзначајнија Scivias ("Знати пут") завршену 1151, Liber vitae meritorum ("Књига животних заслуга") и De operatione Dei ("О божјим делањима") такође познату као Liber divinorum operum ("Књига пророчких радова"). У овим књигама, написаним током њеног живота, она испрва описује сваку визију а затим је објашњава. Опис њених визија је богато декорисан по њеним инструкцијама, а декорације су вероватно исцртале друге монахиње у самостану, док је помоћ у преписивању дао монах Волмар, са сликама визија. Њене интерпретације су обично прилично традиционалне католичке природе. Њени живописни описи физичких сензација које су пратиле њене визије дијагностификоване су од стране неуролога (укључујући популарног аутора Оливера Закса) као симптоми мигрене. Други су их видели само као живописне илустрације преовлађујуће црквене доктрине њеног времена које је подржавала, радије него као стварне визије. Књига је прослављена у Средњем веку и штампана први пут у Паризу 1513.

Скорашњи пораст интересовања за жене у Средњем веку је довео до популаризације Хилдегард, посебно њене музике. Око осамдесет композиција је сачувано, што је значајно већи опус од свих познатих средњовековних композитора. Међу познатијим радовима је Ordo Virtutum ("Ред врлина“ или „Игра Врлина“), врста раног ораторијума за женске гласове, са једним мушким гласом - гласом Ђавола. Написан је, као и сва остала њена музика, да би га изводиле монахиње њеног реда. Текст њених композиција користи форму модификованог средњовековног латинскиг језика јединственог за Хилдегард, за који је креирала много нових, састављених или скраћених речи. Сама музика је монофона, састављена за ограничену инструменталну пратњу, користећи обично панову фрулу и окарактерисана изузетним сопранским деоницама.

Осим музике, Хилдегард је писала медицинске, ботаничке и геолошке трактате, и чак, измислила алтернативни алфабет. Због изума речи и конструисаног алфабета, многи је сматрају средњовековним претечом.

Значај[уреди]

Хилдегард је била моћна жена за средњовековно време. Комуницирала је са папама као што је Анастазије IV, државницима као Абот Зугер, немачким владарима као што је Фридрих I Барбароса и старешинама манастира као што је био Свети Бернар од Клервоа. Они су често молили за њене молитве за које се сматрало да су врло ефективне, или су је питали за мишљење. Често је путовала, држећи јавне говоре што је било готово незамисливо за жену у то доба.

Хилдегард је једна од првих светица за које је канонизација званично започета, али је процес трајао тако дуго да сва четири покушаја канонизације (последњи је био 1244 под Иноћентијем III нису успела. Ипак, она је била звана светицом у народу и пре него што је канонизација почела. Као резултат дугорочне посвећености народа, њено је име уздигнуто у ранг свеца у XVI веку без формалног процеса канонизације. Њен дан је 17. септембра (пост). Ковчег са њеним реликвијама чува се у њеном другом манастиру у Ајбингену близу Ридесхајма на Рајни.

Библиографија[уреди]

Примарини извори[уреди]

Издања Хилдегардиних радова
  • Hildegardis Bingensis, Opera minora. II. edited by C.P. Evans, J. Deploige, S. Moens, M. Embach, K. Gärtner, Corpus Christianorum Continuatio Mediaevalis CCCM 226A . Turnhout: Brepols.2015. ISBN 978-2-503-54837-1.
  • Hildegardis Bingensis, Opera minora. edited by H. Feiss, C. Evans, B.M. Kienzle, C. Muessig, B. Newman, P. Dronke, Corpus Christianorum Continuatio Mediaevalis CCCM 226 . Turnhout: Brepols.2007. ISBN 978-2-503-05261-8.
  • Hildegardis Bingensis. Werke Band IV. Lieder Symphoniae.. Edited by Barbara Stühlmeyer. Beuroner Kunstverlag. 2012. ISBN 978-3-87071-263-1..
  • Lieder (Otto Müller Verlag Salzburg 1969: modern edition in adapted square notation)
  • Marianne Richert Pfau, Hildegard von Bingen: Symphonia, 8 volumes. Complete edition of the Symphonia chants. (Bryn Mawr, Hildegard Publishing Company, 1990).
  • Beate Hildegardis Cause et cure, ed. L. Moulinier (Berlin, Akademie Verlag, 2003)
  • Epistolarium pars prima I–XC. edited by L. Van Acker, Corpus Christianorum Continuatio Mediaevalis CCCM 91A . Turnhout: Brepols.1991.
  • Epistolarium pars secunda XCI–CCLr. edited by L. Van Acker, Corpus Christianorum Continuatio Mediaevalis CCCM 91A . Turnhout: Brepols.1993.
  • Epistolarium pars tertia CCLI–CCCXC. edited by L. Van Acker and M. Klaes-Hachmoller, Corpus Christianorum Continuatio Mediaevalis XCIB . Turnhout: Brepols.2001.
  • Scivias. A. Führkötter, A. Carlevaris eds., Corpus Christianorum Scholars Version vols. 43, 43A. Turnhout: Brepols.2003.
  • Liber vitae meritorum. A. Carlevaris ed. Corpus Christianorum Continuatio Mediaevalis CCCM 90 . Turnhout: Brepols.1995.
  • Liber divinorum operum. A. Derolez and P. Dronke eds., Corpus Christianorum Continuatio Mediaevalis CCCM 92 . Turnhout: Brepols.1996.
  • Hildegard of Bingen, Two Hagiographies: Vita sancti Rupperti confessoris, Vita sancti Dysibodi episcopi,. ed. and trans. Hugh Feiss & Christopher P. Evans, Dallas Medieval Texts and Translations 11 . Leuven and Paris: Peeters.2010.
  • Hildegard of Bingen's Unknown Language: An Edition, Translation, and Discussion, ed. Sarah Higley (2007) (the entire Riesencodex glossary, with additions from the Berlin MS, translations into English, and extensive commentary)
Рани рукописи
  • Wiesbaden, Hessische Landesbibliothek, MS 2 (Riesen Codex) or Wiesbaden Codex (c. 1180–85)
  • Dendermonde, Belgium, St.-Pieters-&-Paulusabdij Cod. 9 (Villarenser codex) (c. 1174/75)
  • Leipzig, University Library, St. Thomas 371
  • Paris, Bibl. Nat. MS 1139
  • München, University Library, MS 2∞156

Други извори[уреди]

  • Friedrich Wilhelm Emil Roth, "Glossae Hildigardis", in: Elias Steinmeyer and Eduard Sievers eds., Die Althochdeutschen Glossen, vol. III. Zürich: Wiedmann, 1895. 1965. стр. 390.–404.
  • Analecta Sanctae Hildegardis, in Analecta Sacra vol. 8 edited by Jean-Baptiste Pitra (Monte Cassino, 1882).
  • Patrologia Latina vol. 197 (1855).
  • Explanatio Regulae S. Benedicti
  • Explanatio Symboli S. Athanasii
  • Homeliae LVIII in Evangelia.
  • Hymnodia coelestis.
  • Ignota lingua, cum versione Latina
  • Liber divinorum operum simplicis hominis (1163–73/74)
  • Liber vitae meritorum (1158–63)
  • Libri simplicis et compositae medicinae.
  • Physica, sive Subtilitatum diversarum naturarum creaturarum libri novem
  • Scivias seu Visiones (1141–51)
  • Solutiones triginta octo quaestionum
  • Tractatus de sacramento altaris.

Референце[уреди]

  1. ^ Bennett, Judith M. and Hollister, Warren C. Medieval Europe: A Short History (New York: McGraw-Hill, 2001), p. 317.
  2. ^ "Women of Historic Note". Washington Post, By Gayle Worl March 9, 1997
  3. ^ Jöckle, Clemens (2003). Encyclopedia of Saints. Konecky & Konecky. стр. 204. 

Литература[уреди]

  • Jöckle, Clemens (2003). Encyclopedia of Saints. Konecky & Konecky. стр. 204. 
  •  Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „Hildegard, St”. Encyclopædia Britannica. 13 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 461—62. Primary Sources (in translation):'
  • ________. The Book of Divine Works. Trans. by Nathaniel M. Campbell. Washington, D.C. The Catholic University of America Press.2018..
  • ________. The Book of the Rewards of Life.. Trans. Bruce Hozeski. New York . Oxford University Press.1997..
  • ________. Causae et Curae (Holistic Healing). Trans. by Manfred Pawlik and Patrick Madigan. Edited by Mary Palmquist and John Kulas. Collegeville, MN: Liturgical Press, Inc., 1994.
  • ________. Causes and Cures of Hildegard of Bingen. Trans. by Priscilla Throop. Charlotte, VT: MedievalMS, 2006, 2008.
  • ________. Homilies on the Gospels. Trans. by Beverly Mayne Kienzle. Trappist, KY: Cistercian Publications, 2011.
  • ________. The Letters of Hildegard of Bingen. Trans. by Joseph L. Baird and Radd K. Ehrman. 3 vols. New York. Oxford University Press.1994./1998/2004.
  • ________. Physica. Trans. Priscilla Throop. Rochester Vermont. Healing Arts Press.1998..
  • ________. Scivias. Trans. by Columba Hart and Jane Bishop. Introduction by Barbara J. Newman. Preface by Caroline Walker Bynum. New York. Paulist Press.1990..
  • ________. Solutions to Thirty-Eight Questions.. Trans. Beverly Mayne Kienzle, with Jenny C. Bledsoe and Stephen H. Behnke. Collegeville, MN. Cistercian Publications / Liturgical Press.2014..
  • ________. Symphonia: A Critical Edition of the Symphonia Armonie Celestium Revelationum (Symphony of the Harmony of Celestial Revelations), ed. and trans. Barbara Newman. Cornell University Press.1988./1998.
  • ________. Two Hagiographies: Vita sancti Rupperti confessoris. Vita sancti Dysibodi episcopi. Intro. and trans. Hugh Feiss, O.S.B.; ed. Christopher P. Evans. Paris, Leuven, Walpole, MA: Peeters, 2010.
  • ________. Three Lives and a Rule: the Lives of Hildegard, Disibod, Rupert, with Hildegard's Explanation of the Rule of St. Benedict. Trans. by Priscilla Throop. Charlotte, VT: MedievalMS, 2010.
  • Sarah L. Higley. Hildegard of Bingen's Unknown Language: An Edition, Translation, and Discussion New York: Palgrave Macmillian, 2007.
  • Silvas, Anna. Jutta and Hildegard: The Biographical Sources. University Park, PA. The Pennsylvania State University Press.1998. ISBN 978-0-271-01954-3.

Секундарни извори:

  • Bennett, Judith M. and C. Warren Hollister. Medieval Europe: A Short History. New York: McGraw-Hill, 2006. 289, 317.
  • Boyce-Tillman, June. "Hildegard of Bingen at 900: The Eye of a Woman." The Musical Times 139, no. 1865 (Winter, 1998): 31–36.
  • Butcher, Carmen Acevedo. Hildegard of Bingen: A Spiritual Reader. Massachusetts. Paraclete Press.2007..
  • Davidson, Audrey Ekdahl. "Music and Performance: Hildegard of Bingen's Ordo Virtutum." The Ordo Virtutum of Hildegard of Bingen: Critical Studies. Kalamazoo, MI: Western Michigan University, 1992.
  • Dietrich, Julia. "The Visionary Rhetoric of Hildegard of Bingen." Listening to Their Voices: The Rhetorical Activities of Historic Women. Ed. Molly Meijer Wertheimer. Columbia. University of South Carolina Press.1997. стр. 202.–14.
  • Fassler, Margot. "Composer and Dramatist: 'Melodious Singing and the Freshness of Remorse.'" Voice of the Living Light: Hildegard of Bingen and Her World. Edited by Barbara Newman. Berkeley, Los Angeles, and London. University of California Press.1998..
  • Flanagan, Sabina. Hildegard of Bingen, 1098–1179: A Visionary Life. London: Routledge, 1989.
  • Fox, Matthew. Illuminations of Hildegard of Bingen. New Mexico: Bear and Company, 1985.
  • Furlong, Monica. Visions and Longings: Medieval Women Mystics. Massachusetts: Shambhala Publications, 1996.
  • Glaze, Florence Eliza. "Medical Writer: 'Behold the Human Creature.'" Voice of the Living Light: Hildegard of Bingen and Her World. Edited by Barbara Newman. Berkeley, Los Angeles, and London. University of California Press.1998..
  • Holsinger, Bruce. Music, Body, and Desire In Medieval Culture. California. Stanford University Press.2001..
  • King-Lenzmeier, Anne. Hildegard of Bingen: an integrated version. Minnesota. The Liturgical Press.2001..
  • Maddocks, Fiona. Hildegard of Bingen: The Woman of Her Age. New York: Doubleday, 2001.
  • Madigan, Shawn. Mystics, Visionaries and Prophets: A Historical Anthology of Women's Spiritual Writings. Minnesota: Augsburg Fortress, 1998.
  • McGrade, Michael. "Hildegard von Bingen." Die Musik in Geschichte und Gegenwart: allgemeine Enzyklopaldie der Musik, 2nd edition, T. 2, Volume 8. Edited by Ludwig Fischer. Kassel, New York: Bahrenreiter, 1994.
  • Moulinier, Laurence, Le manuscrit perdu à Strasbourg. Enquête sur l'œuvre scientifique de Hildegarde, Paris/Saint-Denis, Publications de la Sorbonne-Presses Universitaires de Vincennes, 1995, 286 p.
  • ________. "Un lexique trilingue du XIIe siècle : la lingua ignota de Hildegarde de Bingen", dans Lexiques bilingues dans les domaines philosophique et scientifique (Moyen Âge-Renaissance), Actes du colloque international organisé par l'Ecole Pratique des Hautes Etudes-IVe Section et l'Institut Supérieur de Philosophie de l'Université Catholique de Louvain, Paris, 12–14 juin 1997, éd. J. Hamesse, D. Jacquart, Turnhout, Brepols, 2001, p. 89–111.
  • ________. "Un témoin supplémentaire du rayonnement de sainte Radegonde au Moyen Age ? La Vita domnae Juttae (XIIe siècle)", Bulletin de la société des Antiquaires de l'Ouest, 5e série, t. XV, 3e et 4e trimestres 2001, pp. 181–97.
  • Newman, Barbara. Voice of the Living Light. California. University of California Press.1998..
  • ________. "Hildegard of Bingen: Visions and Validation." Church History 54 (1985): 163–75.
  • ________. "'Sibyl of the Rhine': Hildegard's Life and Times." Voice of the Living Light: Hildegard of Bingen and Her World. Edited by Barbara Newman. Berkeley, Los Angeles, and London. University of California Press.1998..
  • ________. Sister of Wisdom: St. Hildegard's Theology of the Feminine. Berkeley and Los Angeles. University of California Press.1987..
  • Richert-Pfau, Marianne. "Mode and Melody Types in Hildegard von Bingen's Symphonia." Sonus 11 (1990): 53–71.
  • Richert-Pfau, Marianne and Stefan Morent. Hildegard von Bingen: Klang des Himmels. Koeln: Boehlau Verlag, 2005.
  • Schipperges, Heinrich. Hildegard of Bingen: healing and the nature of the cosmos. New Jersey: Markus Wiener Publishers, 1997.
  • Stühlmeyer, Barbara. Die Kompositionen der Hildegard von Bingen. Ein Forschungsbericht.. In: Beiträge zur Gregorianik. 22. ConBrio Verlagsgesellschaft, Regensburg. 1996. ISBN 978-3-930079-23-0. стр. 74.–85.
  • ________. Die Gesänge der Hildegard von Bingen. Eine musikologische, theologische und kulturhistorische Untersuchung.. Olms, Hildesheim. 2003. ISBN 978-3-487-11845-1..
  • ________. Tugenden und Laster. Wegweisung im Dialog mit Hildegard von Bingen.. Beuroner Kunstverlag, Beuron. 2012. ISBN 978-3-87071-287-7..
  • ________. Wege in sein Licht. Eine spirituelle Biografie über Hildegard von Bingen.. Beuroner Kunstverlag, Beuron. 2013. ISBN 978-3-87071-293-8..
  • ________. Hildegard von Bingen. Leben – Werk – Verehrung.. Topos plus Verlagsgemeinschaft, Kevelaer. 2014. ISBN 978-3-8367-0868-5..
  • The Life and Works of Hildegard von Bingen. Internet. Available from http://www.fordham.edu/halsall/med/hildegarde.html; accessed 14 November 2009.
  • Tillman, June-Boyce. "Hildegard of Bingen at 900: The Eye of a Woman". The Musical Times 139, no. 1865 (Winter, 1998): 31–36.
  • Underhill, Evelyn. Mystics of the Church. Pennsylvania: Morehouse Publishing, 1925.

Додатна литература[уреди]

Општи коментари
  • Burnett, Charles and Peter Dronke, eds. Hildegard of Bingen: The Context of Her Thought and Art. The Warburg Colloquia. London: The University of London, 1998.
  • Cherewatuk, Karen and Ulrike Wiethaus, eds. Dear Sister: Medieval Women and the Epistolary Genre. Middle Ages Series. Philadelphia. University of Pennsylvania Press.1993..
  • Davidson, Audrey Ekdahl. The Ordo Virtutum of Hildegard of Bingen: Critical Studies. Kalamazoo, MI. Medieval Institute Publications.1992. ISBN 978-1-879288-17-1.
  • Dronke, Peter. Women Writers of the Middle Ages: A Critical Study of Texts from Perpetua to Marguerite Porete. 1984. Cambridge. Cambridge University Press.2001..
  • Flanagan, Sabina (1998). Hildegard of Bingen: A Visionary Life. London: Routledge. ISBN 978-0-7607-1361-7. 
  • Gosselin, Carole & Micheline Latour. Hildegarde von Bingen, une musicienne du XIIe siècle. Montréal: Université du Québec à Montréal, Département de musique, 1990.
  • King-Lenzmeier, Anne H. Hildegard of Bingen: An Integrated Vision. Collegeville, MN. Liturgical Press.2001..
  • Newman, Barbara. Sister of Wisdom: St. Hildegard's Theology of the Feminine. Berkeley. University of California Press.1987..
  • Newman, Barbara, ed. Voice of the Living Light: Hildegard of Bingen and Her World. Berkeley: University of California, 1998.
  • Pernoud, Régine. Hildegard of Bingen: Inspired Conscience of the Twelfth Century. Translated by Paul Duggan. NY: Marlowe & Co., 1998.
  • Schipperges, Heinrich. The World of Hildegard of Bingen: Her Life, Times, and Visions. Trans. John Cumming. Collegeville, MN. The Liturgical Press.1999..
  • Wilson, Katharina. Medieval Women Writers. Athens, GA. University of Georgia Press.1984..
О Хилдегардиним илуминацијама
  • Baillet, Louis. "Les miniatures du »Scivias« de Sainte Hildegarde." Monuments et mémoires publiés par l'Académie des inscriptions et belles-lettres 19 (1911): 49–149.
  • Campbell, Nathaniel M. "Imago expandit splendorem suum: Hildegard of Bingen's Visio-Theological Designs in the Rupertsberg Scivias Manuscript." Eikón / Imago 4 (2013, Vol. 2, No. 2), pp. 1–68; accessible online here.
  • Caviness, Madeline. "Gender Symbolism and Text Image Relationships: Hildegard of Bingen's Scivias." In Translation Theory and Practice in the Middle Ages, ed. Jeanette Beer, pp. 71–111. Studies in Medieval Culture 38. Kalamazoo: Medieval Institute Publications, 1997.
  • Eadem. "Hildegard of Bingen: German Author, Illustrator, and Musical Composer, 1098–1179." In Dictionary of Women Artists, ed. Delia Gaze, pp. 685–87. London: Fitzroy Dearborn Publishers, 1997.
  • Eadem. "Artist: 'To See, Hear, and Know All at Once'." In Voice of the Living Light: Hildegard of Bingen and Her World,. ed. Barbara Newman, pp. 110–24. Berkeley. University of California Press.1998..
  • Eadem. "Hildegard as Designer of the Illustrations to Her Works." In Hildegard of Bingen: The Context of Her Thought and Art, ed. Charles Burnett and Peter Dronke, pp. 29–62. London: Warburg Institute, 1998.
  • Harris, Anne Sutherland and Linda Nochlin, Women Artists: 1550–1950, Los Angeles County Museum of Art, Knopf. New York: 1976. ISBN 978-0-394-73326-5.
  • Führkötter, Adelgundis. The Miniatures from the Book Scivias: Know the Ways – of St Hildegard of Bingen from the Illuminated Rupertsberg Codex. Vol. 1. Armaria patristica et mediaevalia. Turnhout: Brepols, 1977.
  • Keller, Hiltgart L. Mittelrheinische Buchmalereien in Handschriften aus dem Kreise der Hiltgart von Bingen. Stuttgart: Surkamp, 1933.
  • Kessler, Clemencia Hand. "A Problematic Illumination of the Heidelberg "Liber Scivias"." Marsyas 8 (1957): 7–21.
  • Meier, Christel. "Zum Verhältnis von Text und Illustration im überlieferten Werk Hildegards von Bingen." In Hildegard von Bingen, 1179–1979. Festschrift zum 800. Todestag der Heiligen, ed. Anton Ph. Brück, pp. 159–69. Mainz: Selbstverlag der Gesellschaft für mittelrheinische Kirchengeschichte, 1979.
  • Eadem. "Calcare caput draconis. Prophetische Bildkonfiguration in Visionstext und Illustration: zur Vision »Scivias« II, 7." In Hildegard von Bingen. Prophetin durch die Zeiten, edited by Äbtissin Edeltraud Forster, 340–58. Freiburg im Breisgau: Verlag Herder, 1997.
  • Otto, Rita. "Zu einigen Miniaturen einer »Scivias«-Handschrift des 12. Jahrhunderts." Mainzer Zeitschrift. Mittelrheinishces Jahrbuch für Archäologie, Kunst und Geschichte 67/68 (1972): 128–37.
  • Saurma-Jeltsch, Lieselotte. "Die Rupertsberger »Scivias«-Handschrift: Überlegungen zu ihrer Entstehung." In Hildegard von Bingen. Prophetin durch die Zeiten, ed. Äbtissin Edeltraud Forster, pp. 340–58. Freiburg im Breisgau: Verlag Herder, 1997.
  • Eadem. Die Miniaturen im "Liber Scivias" der Hildegard von Bingen: die Wucht der Vision und die Ordnung der Bilder. Wiesbaden: Reichert, 1998.
  • Schomer, Josef. Die Illustrationen zu den Visionen der hl. Hildegard als künstlerische Neuschöpfung (das Verhältnis der Illustrationen zueinander und zum Texte). Bonn: Stodieck, 1937.
  • Suzuki, Keiko. "Zum Strukturproblem in den Visionsdarstellungen der Rupertsberger «Scivias» Handschrift." Sacris Erudiri 35 (1995): 221–91.
  • Eadem. Bildgewordene Visionen oder Visionserzählungen: Vergleichende Studie über die Visionsdarstellungen in der Rupertsberger Scivias-Handschrift und im Luccheser Liber divinorum operum-Codex der Hildegard von Bingen. Neue Berner Schriften zur Kunst, 5. Bern, Switzerland: Peter Lang, 1998.
Позадинско читање
  • Boyce-Tillman, June. The Creative Spirit: Harmonious Living with Hildegard of Bingen, Harrisburg, PA. Morehouse Publishing.2000. ISBN 978-0-8192-1882-7.
  • Butcher, Carmen Acevedo. Man of Blessing: A Life of St. Benedict. Brewster, MA. Paraclete Press.2012. ISBN 978-1-61261-162-4.
  • Bynum, Caroline Walker. Holy Feast and Holy Fast: the Religious Significance of Food to Medieval Women. Berkeley. University of California Press.1987..
  • Bynum, Caroline Walker. Resurrection of the Body in Western Christianity, 200–1336. New York. Columbia University Press.1995..
  • Chadwick, Whitney. Women, Art, and Society,. Thames and Hudson. London: 1990. ISBN 978-0-500-20354-5.
  • Constable, Giles Constable. The Reformation of the Twelfth Century. Cambridge. Cambridge University Press.1998..
  • Dronke, Peter, ed. A History of Twelfth-Century Western Philosophy. Cambridge. Cambridge University Press.1992..
  • Holweck, the Rt. Reverend Frederick G., A Biographical Dictionary of the Saints, with a General Introduction on Hagiology. 1924. Detroit: Omnigraphics, 1990.
  • Lachman, Barbara. Hildegard: The Last Year. Boston: Shambhala, 1997.
  • McBrien, Richard. Lives of the Saints: From Mary and St. Francis of Assisi to John XXIII and Mother Teresa. San Francisco: HarperSanFrancisco, 2003.
  • McKnight, Scot. The Real Mary: Why Evangelical Christians Can Embrace the Mother of Jesus. Brewster, MA. Paraclete Press.2006..
  • Newman, Barbara. God and the Goddesses. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1911-1. 
  • Pelikan, Jaroslav. Mary Through the Centuries: Her Place in the History of Culture. New Haven. Yale University Press.1996..
  • Sweet, Victoria. "Hildegard of Bingen and the Greening of Medieval Medicine." Bulletin of the History of Medicine, 1999, 73:381–403.
  • Eadem. Rooted in the Earth, Rooted in the Sky: Hildegard of Bingen and Premodern Medicine.. New York. Routledge Press.2006. ISBN 978-0-415-97634-3.
  • Ulrich, Ingeborg. Hildegard of Bingen: Mystic, Healer, Companion of the Angels. Trans. Linda M. Maloney. Collegeville, MN. Liturgical Press.1993..
  • Ward, Benedicta. Miracles and the Medieval Mind. Philadelphia: University of Pennsylvania, 1987.
  • Weeks, Andrew. German mysticism from Hildegard of Bingen to Ludwig Wittgenstein: a literary and intellectual history. Albany. State University of New York Press.1993..

Спољашње везе[уреди]