Химјарско краљевство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Химјарско краљевство
مملكة حِمْيَر
Map of Aksum and South Arabia ca. 230 AD.jpg
Географија
Континент Азија
Регија Арабијско полуострво, Блиски исток
Земља Јемен
Главни град Мариб
Друштво
Службени језик химјарски
Религија Политеизам, јудаизам, хришћанство
Политика
Облик државе монархија
 — Краљ
Законодавна власт Краљ
Историја
Историјско доба стари век, Рани средњи век
 — Оснивање око 110. п. н. е.
 — Укидање 520. н.е.
 — Статус бивша држава
Портал:Историја

Краљевина Химјар или само Химјар (арапски: مملكة حِمْيَر), за време антике су Грци и Римљани звали Хомерско краљевство, простирало се на југозападу Јемена. Корени овог краљевства сежу до 110. п. н. е.. Седиште овог краљевства био је град Зафар, а пред крај је то постала Сана. Краљевина Химјар је успела да освоји суседна краљевства; Саба око 25. п. н. е, Катабан око 200. и Хадрамаут око 300. Химјар је био у вечним борбама и мирењима са суседном Сабом са различитим исходима, - све је то прекинуто око 280. године, кад је Химјар напокон коначно заузео Сабејско краљевство.[1]

Историја[уреди]

Краљевина Химјар била је доминантна држава Јужне Арабије све до 525. Привреда ове краљевине заснивала се на робовласничкој пољопривреди и трговини егзотичним робама (тамјан, смирна, слоновача, злато и робови). Химјар који се простирао на рогу Јужне Арабије, контролисаоје поморски пут Црвеним Морем, а оно је повезивало Африку и Средоземље.

Новчић Краљевине Химјар (имитација Аугустова новчића из 1. века.)

Химјар од 115. п. н. е. до 300. године н.е.[уреди]

У овом периоду, Краљевина Химјар је успела да заузме суседно Сабејско краљевство, а тад је и пресељен главни град из Мариба у Зафар (Рајдан). Рушевине Зафара и данас су видљиве у подножју планине Мудавар, близу града Јарима. Пред крај овог раздобља започело је доба стагнације и пада моћи краљевства. Трговина тамјаном није више била тако уносна, јер су Набатејци контролисали север и Хиџаз, а Римљани пловидбу Црвеним морем, након што су покорили Египат, Сирију и арабијске земље северно од Хиџаза. Оно што је било још горе јесте да су Химјар захватиле унутрашње племенске свађе и ратови. Због свега горе наведеног бројне Катанске породице (становници Химјара) размилеле су се и раселили по целој Арабији.

Карта "Хомерског краљевства"

Химјар од 300. године до ширења ислама по Јемену[уреди]

Ово време су обежили велики немири и бројни унутрашњи сукоби и ратови. Све је то искористило Краљевство Аксум из прекоморске Етиопије, које је напало најближе прекоморске земље Тихаму и Наџран по први пут 340. Аксум је вешто користио сталне унутрашње племенске сукобе између Хамдан и Химјара, тако да је заузео југ Арабије и држао га под окупацијом Тихаму и Наџран све до 378, кад су јеменска племена успела да протерају Аксумите. Након тешких оштећења Бране Мариб (за време великих поплава око (450. или 451.) Химјар је толико ослабио да га је то довело до коначног слома.

За неколико краљева Химјара се зна да су током 5. века, прихватили јудаизам. Арабијско полуострво је било место где су се преламали интереси између хршћанског Византијског царства и заратустријанске Персије. Неутралност, и задржавање добрих трговинских односа са оба царства, било је битно за просперитет арабијских трговачких путева. Због тог неки данашњи научници сматрају да је избор јудаизма био покушај задржавања неутралности.[2] Византијски цареви су увек прижељкивали да овладају над Арапским полуострвом и тако прошире свој утицај, али и да помоћу тога контролишу трговину егзотичном робом и поморски пут до Индије. Византија се надла да ће то успети да постигне и без војног освајања, - једноставним преобраћањем тада поганских Арапа у хршћанство, нешто слично ономе што су постигли у Етиопији. Али осим почетних успеха по историјским деловима Арабије, по по осталим деловима Арабије имали су врло занемарљиве резултате.

Постоји наравно и једна историјска легенда о ширењу јудаизма по Химјару. Она иде овако, негде око 500, краљ Химјара, Абу Кариба Асад, предузео је офанзиву на северну Арабију, желевши да тако сузбије византијски утицај. Његова војска је доспела до Јатриба, и заузела га без отпора, потом су кренули даље на север оставивши краљевог сина као управитеља. Међутим, тек што су мало одмакли до њих је доспела вест да су становници Јатриба убили Абу Карибовог сина, због тог је очајни Абу Кариб окренуо војску на град желивши да освети свог сина. Посекао је све палме око града (од којих су мештани Јатриба живели) и поставио дуготрајну опсаду града. Јеврејии Јатриба су се борили раме уз раме са својим паганским суграђанима како би одбранили свој град. Током дуге опсаде Абз Кариб се тешко разболео. Два јеврејска свештеника; Кааб и Асад дочули су за несрећу својих непријатеља, отишли су у логор краља Абу Кариба и уз своје медицинско знање успели да га изљечие, успут су га замолили да прекине опсаду и понудили му мир. Апел ове двојице мудраца уродио је плодом, - прича надаље говори да је Абу Кариб заиста прекинуо опсаду, али и то да је након тога прихватио јудаизам заједно са целом својом војском. На његово инсистирање, та два мудраца су кренула са њим у Химјар, да прошире јудаизам. Краљ је захтевао од својих поданика да приме јудаизам, што су многи и учинили. Али то није текло без отпора, многи ипак то нису учинили, тако да је ипак половина остала паганска.

Владавина Абу Кариба након његовог преобраћања на јудаизам није дуго потрајала. Не зна се поуздано како је скончао, неки претпостављају да су га убили властити војници изморени његовим сталним ратничким походима. У сваком случају по његовој смрти на трон се попео пагански – Ду Шанатир.

Језик краљевства[уреди]

По Химјару се говорио изумрли химјаритски језик (Семитски језик) којим се говорило по југо западној Арабији до 10. века.

Сабејски и Химјарски краљеви[уреди]

Име време (оквирно)
Мабад 115-100. п. н. е.
Сумхуали Дарих III 20-5. п. н. е.
Дамарали Ватар Џуханим 5 . п. н. е. - 20.
Џадаил Ватар II 20-25.
Дамарали Баџин II 25-45.
Карибил Ватар Џуханим I 45-60.
Дамарали Дарих 70-80.
Juhakam 80-85.
Карибил Баџин III 85-90.
Нашакариб Џухамин I 90-100
Рабшамс Нимран 100-110.
Илшарах Џадаб I 110-125.
Ватар Џухамин 125-135
Садшамс Асра 135-145.
Џасир Џухасдик 140-145
Дамали Џухабир I 145-160.
Таран I 160-170.
?
Таран II Џауб Џуханим 220-225.
Лиаз Џухануф Џухасдик 225-230.
Шамар Џухамид 230-245.
Карибил Аџфа 245-265
Џасир Џуханим I 275-285.
Шамар Џухариш 238-300..
Џасир Џуханим II 300-310.
Дамарали Џухабир II 310-315.
Таран Џуханим 315-340
Малкикариб Џухамин I 340-345
Карибил Ватар Џуханим III 345-360
(Хасан) Малкикариб Џу(ха)мин II 375-410
Дарамар Ајман II 375-410
Абукариб Асад 410-435
Хасан Џухамин 436-440
Шарабил Џафур 440-458
Шарабил Јакуф 458-485.
Мадикариб I Џанум 485-490
Абд-кулалум 490-495
Мартадилум Џануф 495-505.
Мадикариб II Џафур 505-517
Јусуф Асар Џатар (Ду Нувас) 517-525
Симјафа Ашва 525-536
Абраха 536-570.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Bafaqīh, M. A. (1990). L'unification du Yémen antique. La lutte entre Saba’, Himyar et le Hadramawt de Ier au IIIème siècle de l'ère chrétienne. Париз, библиотека Рејдана.  (на језику: француски)
  2. ^ Midstream, Jacob Adler (2000). Its Rise and Fall. Јеврејско краљевство Химаре (Јемен). 

Литература[уреди]

  • Bafaqīh, M. A. (1990). L'unification du Yémen antique. La lutte entre Saba’, Himyar et le Hadramawt de Ier au IIIème siècle de l'ère chrétienne. Париз, библиотека Рејдана.  (на језику: француски)
  • Alessandro de Maigret: Arabia Felix, (Rebecca Thompson). London: Stacey International.2002. ISBN 978-1-900988-07-0. (на језику: енглески)
  • Korotajev, Andrej (1995). Ancient Yemen. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-922237-7.  (на језику: енглески)
  • Korotajev, Andrej (1996). Pre-Islamic Yemen. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-03679-5.  (на језику: енглески)
  • M. A. Bafaqīh: L'unification du Yémen antique. La lutte entre Saba’, Himyar et le Hadramawt de Ier au IIIème siècle de l'ère chrétienne. Paris, 1990 (Bibliothèque de Raydan, 1) (на језику: француски)
  • P. Yule: Himyar Late Antique Yemen/Die Spätantike im Jemen, Aichwald, 2007,. ISBN 978-3-929290-35-6 (на језику: немачки)
  • Zafar Yule:The Capital of the Ancient Himyarite Empire Rediscovered, Jemen-Report 36, 2005, 22-29 (на језику: енглески)

Спољашње везе[уреди]