Хинди-урду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хиндустански језик
Хинди-Урду
  • हिन्दुस्तानी
  • ہندوستانی
Hindustani0804.png
Реч „хиндустански“ у деванагари и насталик писму
Говори се у Бихар, Чатисгар, Делхи, Харајана, Химачал Прадеш, Џарканд, Мадја Прадеш, Раџастан, Утар Прадеш, Утараханд[1]
Број говорника
329 милиона (2001)[2]
Л2 говорника: 215 милиона (1999)[2]
Стандардни облик
Дијалекти
Деванагари (Хинди алфабет)
Насталик (Урду алфабет)
Брајева азбука (Хинди брајева азбука и Урду брајева азбука)
Кајти (историјски)
Индијски систем потписивања (ISS)[3]
Званични статус
Службени језик у
 Индија
(као Хинди, Урду)
 Пакистан
(као Урду)
 Фиџи
(као Фиџи Хинди)
Признати мањински језик у
Регулише Централни хинди директорат (Хинди, Индија);[6]
Одељење за промоцију националног језика (Урду, Пакистан);
Национални савет за промоцију Урду језика (Урду, Индија)[7]
Језички кодови
ISO 639-1 hi
ISO 639-2 hin – Хинди
urd – Урду
ISO 639-3 Или:
hin – Хинди
urd – Урду
Glottolog hind1270[8]
Linguasphere 59-AAF-qa to -qf
{{{mapalt}}}
Области (црвено) где је хиндустански (Кхариболи/Каурави) матерњи језик
{{{mapalt2}}}
Статус хинди-урду језика
  Хинди и Урду су службени језици
  Други језици провинције/државе
  Национални ниво
Хиндустани у својој стандардној форми је службени језик Индије (Хинди) и Пакистана (Урду)

Хиндустански језик или хинди-урду или хиндустани (хиндустански हिन्दुस्तानी, ہندوستانی, hindustānī [ɦɪn̪ˈd̪uːsˌt̪aːni]),[9] подскупина је индоаријевских језика језика раширених по дјеловима Индије и Пакистана, те у разним државама широм свијета. Гледајући из јужнословенске перспективе ситуација са Хинди-урду језиком је веома слична ситуацији с српскохрватским језиком пошто њега чине хинду и урду језик који се сматрају једним језиком с разликом што су у хинди верзију ушли неки индијски појмови, док су у Урду верзију ушли персијско-арапски појмови. Хинди-урду језик је службени језик у Индији гдје се зове хинду и у Пакистану гдје се зове урду.

Хиндустански језик је индоевропски језик индоаријскога огранка индоиранске гране примарно деривиран из дијалекта кхариболи, а инкорпорира голему количину вокабулара из санскрта, персијског, арапског и чагатајског.[10][11] Историјски познат као хиндави, дехлви и рекхта, данас је lingua franca северне Индије и Пакистана.[12][13] Хиндустански је плурицентрични језик с две службене форме, модерним стандардним хиндским и модерним стандардним урдским,[14] које чине његове стандардизиране регистре и могу се звати хиндскоурдски када се узму заједно. Колоквијални језици готово су нераспознатљиви, међутим иако су службени стандарди готово идентични у граматици, разликују се у књижевним конвенцијама те у академском и техничком вокабулару, при чему је урдски усвојио јаче персијске, туркијске и арапске утицаје, док се хиндски јаче ослања на санскрт.[15][16] Пре поделе Индије термини хиндустански, урдски и хиндски били су синонимни; сви су покривали оно што се данас зове урдски и хиндски.[17] Термин хиндустански још се употребљава да се означи колоквијални језик, на пример за језик боливудских филмова, али и за неколико прилично различитих варијетета хиндског говорених изван потконтинента, нпр. за фиџијскохиндски и карипскохиндустански у Тринидаду и Тобагу, Гвајани, Суринаму, Јамајци и Јужној Африци.

Број говорника ових језика износи преко 240.000.000, од чега највише отпада на хинди (181,676,620).[18]

Систем писања[уреди]

Историјски, хиндустански је писан у кајти, деванагари, и урду алфабетима.[19] Кајти и деванагари су два брахмијска писма пореклом из Индије, док је Урду деривација персијско-арапског писма насталик које је преферентни калиграфски стил за Урду.

У данашње време се хиндустански и даље пише у Урду алфабету, који се скоро ексклузивно користи у Пакистану. У Индији, Хинди се званично пише у деванагари писму (које је сродно са кајти писмом), и Урду у персијско-арапском писму насталик, у тој мери да су ови стандарди делом дефинисани њиховим писмом.

Међутим, у популарним публикацијама у Индији, Урду је такође пише у деванагари писму, са малим варијацијама за успостављање деванагари Урду алфабета, поред деванагари Хинди алфабета.

Деванагари
ə ɪ ʊ ɛː ɔː
क़ ख़ ग़
k q x ɡ ɣ ɡʱ ŋ
ज़ झ़
t͡ʃ t͡ʃʰ d͡ʒ z d͡ʒʱ ʒ ɲ
ड़ ढ़
ʈ ʈʰ ɖ ɽ ɖʱ ɽʱ ɳ
t̪ʰ d̪ʱ n
फ़
p f b m
j ɾ l ʋ
ʃ ʂ s ɦ
Урду алфабет
Слово Име слова Транскрипција ИПА
ا alif
ب be b /b/
پ pe p /p/
ت te t //
ٹ ṭe /ʈ/
ث se s /s/
ج jīm j /d͡ʒ/
چ che ch /t͡ʃ/
ح baṛī he h /h ~ ɦ/
خ khe kh /x/
د dāl d //
ڈ ḍāl /ɖ/
ذ zāl dh /z/
ر re r /r ~ ɾ/
ڑ ṛe /ɽ/
ز ze z /z/
ژ zhe zh /ʒ/
س sīn s /s/
ش shīn sh /ʃ/
ص su'ād /s/
ض zu'ād /z/
ط to'e t /t/
ظ zo'e /z/
ع ‘ain '
غ ghain gh /ɣ/
ف fe f /f/
ق qāf q /q/
ک kāf k /k/
گ gāf g /ɡ/
ل lām l /l/
م mīm m /m/
ن nūn n /n/
و vā'o v, o, or ū /ʋ/, //, /ɔ/ or //
ہ, ﮩ, ﮨ choṭī he h /h ~ ɦ/
ھ do chashmī he h /ʰ/ or /ʱ/
ء hamza ' /ʔ/
ی ye y, i /j/ or //
ے baṛī ye ai or e /ɛː/, or //

Услед англикације у Јужној Азији и међународне употребе латинице, хиндустански се понекад пише латиницом. Ова адаптација се назива римски Урду или римски Хинди, у зависности од коришћеног регистра. Пошто је Боливудска филмска индустрија главни пропонент латинице, употреба латиничног писма у писању Хинди и Урду језијиа је у порасту међу млађим корисницима интернета. Пошто су говорни Урду и Хинди узајамно разумљиви, романизовани Хинди и Урду (за разлику од деванагари Хинди текста, и Урду текста у урду алфабету) су исто тако узајамно разумљивиУ .

Пример текста[уреди]

Ово су узорци текста, члана 1 Универзалне декларација о људским правима, у два званична регистра хиндустанског, Хинди и Урду. Пошто је ово формални правни текст, разлике у формалном речнику се максимизоване.

Формални Хинди[уреди]

अनुच्छेद 1—सभी मनुष्यों को गौरव और अधिकारों के विषय में जन्मजात स्वतन्त्रता प्राप्त हैं। उन्हें बुद्धि और अन्तरात्मा की देन प्राप्त है और परस्पर उन्हें भाईचारे के भाव से बर्ताव करना चाहिये।

Насталик транскрипција:

انچھید ١ : سبھی منشیوں کو گورو اور ادھکاروں کے وشے میں جنمجات سؤتنترتا پراپت ہیں۔ انہیں بدھی اور انتراتما کی دین پراپت ہے اور پرسپر انہیں بھائی چارے کے بھاؤ سے برتاؤ کرنا چاہئے۔

Транслитерација (IAST):

Anucched 1: Sabhī manushyoṇ ko gaurav aur adhikāroṇ ke vishay meṇ janm'jāt svatantratā prāpt haiṇ. Unheṇ buddhi aur antarātmā kī den prāpt hai aur paraspar unheṇ bhāīchāre ke bhāv se bartāv karnā chāhiye.

Транскрипција (ИПА):

ənʊtʃʰːed̪ ek səbʱi mənʊʂjõ ko ɡɔɾəʋ ɔr əd̪ʱɪkaɾõ ke viʂaj mẽ dʒənmdʒat̪ sʋət̪ənt̪ɾət̪a pɾapt̪ hɛ̃ ʊnʱẽ bʊd̪ʱːɪ ɔɾ ənt̪əɾat̪ma kiː d̪en pɾapt̪ hɛ ɔɾ pəɾəspəɾ ʊnʱẽ bʱaitʃaɾe keː bʱaʋ se bəɾt̪aʋ kəɾna tʃahɪe

Глосар (реч-за-реч):

Article 1—All human-beings to dignity and rights' matter in from-birth freedom acquired is. Them to reason and conscience's endowment acquired is and always them to brotherhood's spirit with behaviour to do should.

Превод (граматички):

Чланак 1—Сва људска бића су рођена слободна и једнака по достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свешћу и требала би да се односе једна према другима у духу братства.

Формални Урду[уреди]

:دفعہ 1: تمام انسان آزاد اور حقوق و عزت کے اعتبار سے برابر پیدا ہوئے ہیں۔ انہیں ضمیر اور عقل ودیعت ہوئی ہیں۔ اسلئے انہیں ایک دوسرے کے ساتھ بھائی چارے کا سلوک کرنا چاہئے۔

Деванагари транскрипција:

दफ़ा 1: तमाम इनसान आज़ाद और हुक़ूक़ ओ इज़्ज़त के ऐतबार से बराबर पैदा हुए हैं। इन्हें ज़मीर और अक़्ल वदीयत हुई हैं। इसलिए इन्हें एक दूसरे के साथ भाई चारे का सुलूक करना चाहीए।

Транслитерација (ALA-LC):

Dafʻah 1: Tamām insān āzād aur ḥuqūq o ʻizzat ke iʻtibār se barābar paidā hu’e haiṇ. Unheṇ zamīr aur ʻaql wadīʻat hu’ī he. Isli’e unheṇ ek dūsre ke sāth bhā’ī chāre kā sulūk karnā chāhi’e.

Транскрипција (IPA):

d̪əfa ek t̪əmam ɪnsan azad̪ ɔɾ hʊquq o izːət̪ ke ɛt̪əbaɾ se bəɾabəɾ pɛd̪a hʊe hɛ̃ ʊnʱẽ zəmiɾ ɔɾ əql ʋədiət̪ hʊi hɛ̃ ɪslɪe ʊnʱẽ ek d̪usɾe ke sat̪ʰ bʱai tʃaɾe ka sʊluk kəɾna tʃahɪe

Глосар (реч-за-реч):

Article 1: All humans free[,] and rights and dignity's consideration from equal born are. To them conscience and intellect endowed is. Therefore, they one another's with brotherhood's treatment do must.

Превод (граматички):

Чланак 1—Сва људска бића су рођена слободна и једнака по достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свешћу. Стога, она би требала да се односе једна према другима у духу братства.

Референце[уреди]

  1. „Report of the Commissioner for linguistic minorities: 50th report (July 2012 to June 2013)” (PDF). Commissioner for Linguistic Minorities, Ministry of Minority Affairs, Government of India. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 8. 7. 2016. Приступљено 27. 11. 2016. 
  2. 2,0 2,1 Standard Hindi L1: 260.1 million (2001), L2: 120.5 million (1999). Urdu L1: 68.6 million (2001–2014), L2: 94 million (1999): Ethnologue 19.
  3. Takkar, Gaurav. „Short Term Programmes”. punarbhava.in. 
  4. Barz, Richard K. (1. 6. 1980). „The cultural significance of Hindi in Mauritius”. South Asia: Journal of South Asian Studies. 3 (1): 1—13. doi:10.1080/00856408008722995 — преко Taylor and Francis+NEJM. 
  5. 5,0 5,1 5,2 http://uwispace.sta.uwi.edu/dspace/bitstream/handle/2139/41235/Caribbean%20Heritage%20Ferreira%202012.pdf?sequence=1
  6. The Central Hindi Directorate regulates the use of Devanagari script and Hindi spelling in India. Source: Central Hindi Directorate: Introduction
  7. „National Council for Promotion of Urdu Language”. www.urducouncil.nic.in. 
  8. Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Hindustani”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  9. „About Hindi-Urdu”. Универзитет државе Северне Каролине. Приступљено 9. 8. 2009. 
  10. Michael Huxley, ур. (1935), The Geographical magazine, Volume 2, Geographical Press, »... For new terms it can draw at will upon the Persian, Arabic, Turkish and Sanskrit dictionaries ...« 
  11. Great Britain, Royal Society of Arts (1948), Journal of the Royal Society of Arts, Volume 97, »... it would be very unwise to restrict it to a vocabulary mainly dependent upon Sanskrit, or mainly dependent upon Persian. If a language is to be strong and virile it must draw on both sources, just as English has drawn on Latin and Teutonic sources ...« 
  12. Mohammad Tahsin Siddiqi (1994), Hindustani-English code-mixing in modern literary texts, University of Wisconsin, »... Hindustani is the lingua franca of both India and Pakistan ...« 
  13. Lydia Mihelič Pulsipher; Pulsipher, Alex; Hapke, Holly M. (2005), World Regional Geography: Global Patterns, Local Lives, Macmillan, ISBN 978-0-7167-1904-5, »... By the time of British colonialism, Hindustani was the lingua franca of all of northern India and what is today Pakistan ...« 
  14. Nunley, Robert E.; Roberts, Severin M.; Wubrick, George W.; Roy, Daniel L. (1999), The Cultural Landscape an Introduction to Human Geography, Prentice Hall, ISBN 978-0-13-080180-7, »... Hindustani is the basis for both languages ...« 
  15. Kachru (2006). стр. 2.
  16. Students' Britannica: India: Select essays by Dale Hoiberg, Indu Ramchandani pp. 175.
  17. "Hindustani B2". Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2nd ed. 1989.
  18. Indo-European, Indo-Iranian, Indo-Aryan, Central zone, Western Hindi, Hindustani, Приступљено 29. 4. 2013.
  19. McGregor, Stuart (2003), „The Progress of Hindi, Part 1”, Literary cultures in history: reconstructions from South Asia, стр. 912, ISBN 978-0-520-22821-4  in Pollock (2003)

Литература[уреди]

  • Kachru, Yamuna (2006). Hindi. John Benjamins Publishing. стр. 2. ISBN 90-272-3812-X. 
  • Asher, R. E. (1994). Hindi. In Asher (Ed.) (pp. 1547–1549).
  • Asher, R. E. (Ed.). (1994). The Encyclopedia of language and linguistics. Oxford: Pergamon Press. ISBN 0-08-035943-4.
  • Bailey, Thomas G. (1950). Teach yourself Hindustani. London: English Universities Press.
  • Chatterji, Suniti K. (1960). Indo-Aryan and Hindi (rev. 2nd ed.). Calcutta: Firma K.L. Mukhopadhyay.
  • Dua, Hans R. (1992). Hindi-Urdu as a pluricentric language. In M. G. Clyne (Ed.), Pluricentric languages: Differing norms in different nations. Berlin: Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-012855-1.
  • Dua, Hans R. (1994a). Hindustani. In Asher (Ed.) (pp. 1554).
  • Dua, Hans R. (1994b). Urdu. In Asher (Ed.) (pp. 4863–4864).
  • Rai, Amrit. (1984). A house divided: The origin and development of Hindi-Hindustani. Delhi: Oxford University Press. ISBN 0-19-561643-X.
  • Blochmann, Henry (1877). English and Urdu dictionary, romanized (8 изд.). CALCUTTA: Printed at the Baptist mission press for the Calcutta school-book society. стр. 215. Приступљено 6. 7. 2011.  the University of Michigan
  • Dowson, John (1908). A grammar of the Urdū or Hindūstānī language (3 изд.). LONDON: K. Paul, Trench, Trübner & Co., ltd. стр. 264. Приступљено 6. 7. 2011.  the University of Michigan
  • Dowson, John (1872). A grammar of the Urdū or Hindūstānī language. LONDON: Trübner & Co. стр. 264. Приступљено 6. 7. 2011.  Oxford University
  • John Thompson Platts (1874). A grammar of the Hindūstānī or Urdū language. Volume 6423 of Harvard College Library preservation microfilm program. LONDON: W.H. Allen. стр. 399. Приступљено 6. 7. 2011.  Oxford University
  • John Thompson Platts (1892). A grammar of the Hindūstānī or Urdū language. LONDON: W.H. Allen. стр. 399. Приступљено 6. 7. 2011.  the New York Public Library
  • John Thompson Platts (1884). A dictionary of Urdū, classical Hindī, and English (reprint изд.). LONDON: H. Milford. стр. 1259. Приступљено 6. 7. 2011.  Oxford University
  • Shakespear, John. A Dictionary, Hindustani and English. 3rd ed., much enl. London: Printed for the author by J.L. Cox and Son: Sold by Parbury, Allen, & Co., 1834.
  • Taylor, Joseph. A dictionary, Hindoostanee and English. Available at Hathi Trust. (A dictionary, Hindoostanee and English / abridged from the quarto edition of Major Joseph Taylor ; as edited by the late W. Hunter ; by William Carmichael Smyth.)

Спољашње везе[уреди]