Хиперкапнија
Хиперкапнија | |
---|---|
Нарушена оксигенације може узроковати пораст ниво угљен-диоксида у крви | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Патологија DiseasesDB = |
Хиперкапнија (лат. hypercapnia) је стање повишеног парцијалног притиска угљен-диоксида (PaCo2) у артеријској крви и осталим телесним течностима, праћено вишком угљен-диоксида у телесним течностима. Мањи степен хиперкапније нема битног утицаја на организам оболелог, јер на то утиче снабдевање ткива кисеоником, хемоглобински капацитет крви и минутни волумен срца.[1]
Ниво хиперкапније на коме настају озбиљни метаболички и клинички поремећаји није јасно одређен (на шта умногоме утиче брзина развоја гасних промена и компензаторна моћ организма). Вредности PaCO2 од 8 kPa (око 60 mmHg) сматрају се граничним параметрима зато што је на тим вредностима компензацијска моћ бубрега ограничена и даљи пораст (РаСО2) доводи до респираторне ацидозе, која прогредира у депресију вентилације, анестетичким ефектом (СО2) на централни нервни систем са последичном појавом коме.[2]
Дефиниције
[уреди | уреди извор]- Хиперкапнија (лат. hypercapnia)
Вишак угљен-диоксида у крви, изазван повишеним парцијалним притиском угљен-диоксида (>PaCo2) у артеријској крви и телесним течностима.[3]
- Хипокапнија (лат. hypоcapnia)
Смањена количина угљен-диоксида у крви, изазвана снижењем парцијалним притиском угљен-диоксида.[3]
Акапнија се често користи као термин да означи хипокапнију, међутим стање потпуне акапније (потпуног мањак угљен-диоксида у телесним течностима) не постоји за живота као и аноксија (па је бољи термин за аноксију аноксемија).[3]
Етиопатогенеза
[уреди | уреди извор]Обезбеђујући телу кисеоник, респираторни систем истовремено уклања производ метаболизма – угљен-диоксид, који крв доводи из ткива у алвеоле плућа, одакле се захваљујући алвеоларној вентилацији, уклања из крви. У стањима када дође до повишеног парцијалног притиска угљен-диоксида (PaCО2) у артеријској крви и осталим телесним течностима, услед вишка угљен-диоксида у телесним течностима односно крви настаје хиперкапнија.[1]
Узрок | Карактеристике |
---|---|
Алвеоларна хиповентилација плућа | Карактерише је смањена, (недовољна), вентилација алвеола плућа. Неспособност плућа да обави довољну размену кисеоника или кисеоника и угљен-диоксида доводи до хипоксемије или хипоксемије и хиперкапније. |
Поремећај дифузије гасова у плућима | Настаје због отежане размене гасова на нивоу алеоло-капиларне мембране. Тако настаје хипоксемички облик респирацијски инсуфицијенције који се јавља у поремећајима дифузије гасова, јер кисеоник 20 пута спорије дифундује од угљен-диоксида и у парцијалној хиповентилацији компензациона хипервентилација одржава нормокапнију или чак хипокапнију. |
Хиперкапнички облик респираторне инсуфицијенције | Јавља се у хиповентилацији кад је алвеоларна вентилација толико смањена да не може довољно излучити угљен-диоксид. Тада долази до хипоксемије, хиперкапније и респираторне ацидозе |
Хипоксемија | Која узрокује хипоксичну хипоенергозу, поремећај свести и слабост срчаног мишића (миокарда), а терапија кисеоником може погоршати стање (дејством на каротидни чвор).
Пример || Пример |
Учинак хиперкапније на организам
[уреди | уреди извор]Када се у алвеолама PaCO2 повећа изнад приближно 8 до 10 kPa, диспнеја најчешће постаје тешка, а кад порасте до нивоа од 11 до 13 kPa, човек постаје латергичан, а понекад и полукоматозан. Анестезија и смрт могу наступити кад се PaCO2 увећа на 13 до 20 kPa.[2]
Знаци (симптоми) хиперкапније:
[уреди | уреди извор]- Подбулост, отеченост
- Смирење диспнеје
- Инверзиа сна
- Престанак кашља
- Конфузност,
- Сомноленција
- Знојење
- Заборавност
- Тремор
- Поремећаји срчаног ритма
- Поремећај крвног притиска
- Периферна вазодилатација
- Поремећај слуха
- Кома
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Поставља се мерењем концентрације угљен-диоксида у експирисаном (издахнутом) ваздуху на крају експиријума посебним уређајем капнометром, што увек не искључује присуство хиперкапније ако су нађење нормалне или чак снижене вредности угљен-диоксида у издахнутом ваздуху. Зато се обавезно мора приступити лабораторијском одређивању (PaC02) у артеријској крви.
Нивои гасних промена нађених у крви који се означавају са као:
- Лакши гасни поремећај — РаО2 >60 mmHg
- Озбиљни гасни поремећај — РаО2 40-50 mmHg
- Опасни гасни поремећај — РаО2 <40 mmHg
Терапија
[уреди | уреди извор]Састоји се у снижавању повишених вредности угљен-диоксида, побољшањем алвеоларне вентилације и отклањањем хипоксије применом следећих мера:[6]
- Уклањање хипоксије
Једа од најзачајнијих мера која се користи у лечењу хиперкапније је оксигенотерапија кисеоником на нормалном или повишеном притиску. Примена кисеоника је неодложна ако је парцијални притисак кисеоника нижи (< РаО2) од 50 до 55 mmHg.
- Побољшање алвеолне хиповентилације
Применом венепункције, антибиотика, бронходилататора, муколитика, гликокортикоида, аналептика, може се постићи побољшање алвеоларне хиповентилације.
- Корекција срчане инсуфицијенције
Применом диуретика, кардиотоника, антиаритмика, вазодилататора медицинског кисеоника врши се корекција срчане инсуфицијенције.
Сузбијање компликација
[уреди | уреди извор]Ако је познат узрок који је довео до развоја хиперкапније терапија се првенствено усмерава према том узроку. У случају да примењене мере не дају задовољавајуће резултате приступа се ендотрахеалној интубацији и механичкој вентилацији уз употребу специјалних уређаја (респиратора).[7]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1990). Medicinska fiziologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. стр. 729—740. ISBN 963-176-192-2 Проверите вредност параметра
|isbn=
: checksum (помоћ). - ^ а б Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1990). Medicinska fiziologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. стр. 738. ISBN 963-176-192-2 Проверите вредност параметра
|isbn=
: checksum (помоћ). - ^ а б в Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1990). Medicinska fiziologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. стр. 729—740. ISBN 963-176-192-2 Проверите вредност параметра
|isbn=
: checksum (помоћ). - ^ Toxicity of Carbon Dioxide Gas Exposure, CO2 Poisoning Symptoms, Carbon Dioxide Exposure Limits, and Links to Toxic Gas Testing Procedures By Daniel Friedman – InspectAPedia
- ^ Davidson, Clive. 7 February 2003. "Marine Notice: Carbon Dioxide: Health Hazard". Australian Maritime Safety Authority.
- ^ В. М. Варагић и М. Стевановић, Фармакотерапија у пулмологији, Медицинска књига Београд-Загреб 1990.
- ^ Hess, D. R. (2011). „Approaches to conventional mechanical ventilation of the patient with acute respiratory distress syndrome”. Respiratory Care. 56 (10): 1555—1572. PMID 22008397. S2CID 818678. doi:10.4187/respcare.01387.
Литература
[уреди | уреди извор]- Проф. др В. М. Варагић и проф. др. М. Стевановић, Фармакотерапија у пулмологији, Медицинска књига Београд-Загреб 1990
- Mathieu, Daniel (2006). Handbook on Hyperbaric Medicine. Springer.
- Fife, William P.; Bookspan, Jolie (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers.
- Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Класификација |
---|
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |