Квантитативни поремећаји памћења

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Хипермнезија)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Квантитативни поремећаји памћења представља промену обима и јасноће репродукције.[1]

Поремећаји памћења се деле на квалитативне, квантитативне и поремећаје временског тока догађаја.[2][3].[4][5][6][7]

Клинички облици квантитативних поремећааја су:[1]

Хипермнезија[уреди]

Хипермнезија подразумева изузетно појачану способност репродукције догађаја који се се већ догодили и то до најситнијих детаља. Нормално је да се човек боље присећа детаља који су афективно пребнојени, међутим, поред тога постоје и посебно обдарени људи (вештаци памћења), који су у стању да упамте необично велики број детаља. Ова способност међутин, не мора бити уско повезана с оштом интелигенцијом субјекта. Хипермнезију у патолошким случајевима срећемо код делирантних стања, у току епилептичне ауре, у изразито стресним ситуацијама, поготову ако је притом и живот угрожен (дављење на пример). Среће се код маничних и хипоманичних поремећаја. Запажа се и код фебрилних стања, под дејством амфетамина (психоактивна супстанца), и других халуциногених дрога. Пренаглашена способност присећања детаља се среће и код параноика, који се присећа сваког детаља који би могао имати извесне мере са његовим суманутим идејама.[8][3][4][1]

Хипомнезија[уреди]

Хипомнезија представља умањену способност упамћивања и репродукције.хипоманија може бити органска, која се јавља у склопу успореног мисаоног тока, код хиповигилне пажње, несигурне орјентације и смаљене критичности. Функционалну хипоманију карактерише селективно оштећење и односи се само на извесне садржаје.[8][9][3][1]

Пролазна заборавност[уреди]

Пролазна заборавност се јавља у оквиру стања са наглашеним емоционалним тоном: страх, бес, поспаност, замор и сл.[9]

Амнезија[уреди]

Амнезија представља одсуство памћења, илинеспособност репродукције догађаја из одређеног временског периода. Амнезије се могу манихествовати у виду делимичне (изостају одређени садржаји из целине) амнезије, трајне (немогућност присећања свих догађаја и доживљаја у одређеном временском периоду, најчешће у поремећају свести), амнезије. [8][3][4][1]

Према етиологији, амнезије делимо на:

  • Функционалне амнезије или психогене амнезије, настају као последица функционалних промена свести (сужења свести). Нема знакова органских оштећења мозга.[9]

Ретроградна амнезија[уреди]

Ретроградна амнезија се односи на немогућност присећања за догађаје који су се десили непосредно пре физичке повреде главе и консекутивног прекуда континуитета свести. Немогућност присећања може обухватати период различитог трајања. Најдужи перид је одмах наком освешћења, а са даљим опоравком се скраћује. Пракса показује да се ретроградна амнезија мајчешће "задржава" неколико секунди непосредно пре повређивања. Ретроградна амнезија се може јавити услед физичких повреда главе - потреса или нагњечења главе, неуспелог вешања, акутног тровања, апликовања електроконвулзивне терапије и слично.[9][3][1]

Конградна амнезија[уреди]

Конградна амнезија подразумева период несећања за збивања у периоду измењеног стања свести, тј. нема потпуног прекида у време повреде. Несећање постоји само за период континуитета свести.[9][3][1]

Антероградна амнезија[уреди]

Антероградна амнезија Означава немогућност присећања за збивања током периода "нормализације" стања свести непосредно после потпуног прекидањеног континуитета. Карактеристична је за сенилну церебралну дегенерацију.[9][3][1]

Лакунарна амнезија[уреди]

Лакунарна или ограничена амнезија обухвата само неки изоловани догађај, или групу догађаја, који су обично имали јако афективно значење. Може се јавити и као последица органских оштећења, артериосклрозе церебралних крвних судова, као поседица делирантних стања и у периодима осцилације нивоа свести, будности пацијената.[3][4][1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Горан З. Голубовић. Основи опште психопатологије. Униграф Ниш, 2008
  2. ^ Марић Ј. Клиничка психијатрија. Меграф, Београд, 2001.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Кецмановић Д. Симптоми и синдроми психичких поремећаја. Медицинска књига, Београд - Загреб, 1988.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Радојчић Б. М. Психопатологија. Медицинска књига, Београд - Загреб, 1987.
  5. ^ Голубовић Г. З. Психопатологија опши део. Здравствени центар, Бор, 2004.
  6. ^ Десимиоровић В. Медицинска психологогија са основама психопатологије. Науке, Београд, 1997.
  7. ^ Крајгер-Гузина А. Психијатрија за дефектологе. Научна књига. Београд, 1995.
  8. 8,0 8,1 8,2 Стојиљковић С. Психијатрија са медицинском психологијом. Медицинска књига, Београд - Загреб.1984.
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 Миомир Љ. Лештаревић, Форензичка психопатологија, Београд 2005
  10. ^ соmmotio-cerebri-potres-mozga (приступљено 14.11.2013. год)

Спољашње везе[уреди]