Хистероскопија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хистероскопија
Cervix uteri 1.jpg
Хистероскопски приказ грлића материце
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-9-CM68.12
MeSHD015907

Хистероскопија, утероскопија, метроскопија и интервентна хистероскопија су ендоскопске методе у гинекологији којима се врши испитивања унутрашњости цервикалног канала, грлића материце, матерничне шупљине и отвора туба. Поред могућности унутрашњег прегледа органа, ове методе пружа могућност узимања узорака ткива за биопсију, уклањања ендометријалних и цервикалних полипа, ресекције септума и прираслица, уклањања субмукозних и насцентних миома итд.[1]

Хистероскопија је минимално инвазивна метода и углавном безболна а изводи се у локалној анестезији, или у општој/локалној ако се ради о интервентна хистероскопија. Сви обављени прегледи и интервенције се у хистероскопу уграђеном специјалном камеом снимају и региструју у компјутерској јединици апарата, тако да је резултат хистероскопије доступан на компакт диску за накнадне консултативне прегледе од стране лекара (гинеколог, патолога, судког вештака итд)

Историјат[уреди | уреди извор]

Хистероскоп из 1898. године

Назив методе потиче из грчког језика, и настала је од речи ύστέραматерица и σκοπέω - гледам. Она је најстарија ендоскопска метода у гинекологији, коју су први почели да бримењију Вавилонци.

Упркос давним почецима, хистероскопија се и у савременој клиничкој пракси свакодневно примењује тек последње две деценије 21. века, захваљујући великом технолошком напретку медицинских инструмената.

Индикације, контраиндикације, компликације[уреди | уреди извор]

Индикације

Као интервентна метода хистероскопија је суверена у биопсији, уклањању спирале, туморских процеса, полипа и слично, а ко дијагностичка метода за евалуацију:

  • Обилног крварења из материце.
  • Полипа ендометријума и грлића материце
  • Аномалија материце
  • Инфертилитета, или неплодност која се дефинише као немогућност остваривања трудноће у току годину дана нормалних сексуалних односа.
  • Субмукозних и несцентних миома
  • Синехија (прираслица унутар материце - Асерманов синдром)
  • Проксималне опструкције јајовода
  • Малигних обољења слузокоже, канала и грлића материце
Контраиндикације

Контраиндикације за хистероскопију су малобројне и углавном се своде на постојање трудноће и активних инфекција гениталног тракта (нпр колпитиса, аднекситиса, параметритиса итд).

Компликације

Нежељени ефекти и компликације су описане у малом броју случајева и релативно су једноставне за лечење. Најчешћа компликације у току или након хистеректомије су:

  • Материчне контракције (које пацијентица региструје као бол у доњем делу стомака).
  • Хипотермија,
  • Хиперхидрацијски синдром,
  • Крварења,
  • Дисеминација инфекције.

Принцип рада[уреди | уреди извор]

Hysteroscopy.png

Интервенција је минимално инвазивна, уз употребу за ту намену специјално конструисаног хистероскопа. Не мора да се изводи у општој анестезији (изузев у појединим случајевима код интервентне хистероскопије).

Припрема пацијенткиње за хистероскопију подразумева бријање и апстиненцију од јела и пића у трајању од најмање 5 сати ако се интервенција изводи у општој анестезији. Пре прегледа обавезно треба уредити преглед вагиналног и цервикалног бриса.

Оптимално време за извођење хистероскопије је први дан након престанка менструалног крварења. У зависност од индикација за хистороскопију, интервенција се може извршити и уз хормоналну припрему.

Пацијенткиња се прво поставља на гинеколошки сто у положај као за литотомију. После апликовање порциоадаптера (некада је потребно урадити и дилатацију цервикалног канала) увлачи се хистероскоп, а потом врши инсуфлација (удувавање) гаса под притиском, који шири материчну шупљину, или уз инстилацију течности, најчешће декстрана.

Врсте хистероскопије[уреди | уреди извор]

Хистероскопија може бити дијагностичка или интервентна-терапијска.

Дијагностичка хистероскопија[уреди | уреди извор]

Ова врста прегледа траје неколико минута и ради се амбулантно, у краткотрајној анестезији. Има за циљ;

  • Испитивање узрока неплодности, због понављања спонтаних побачаја,
  • Откривања узрока правилних и обилних менструалних крварења у перименопаузи и постменопаузи
  • Контролу слузокоже материце код жена које узимају лек због карцинома дојке.
  • Узорковање ткива слузокоже материце како би се спровела хистопатолошка анализа.

Интервентна (терапеутска) хистероскопија[уреди | уреди извор]

Ова терапеутска метода изводи се како би се оперативно лечио поремећај или болест унутар шупљине материце. Обично се ради у општој анестезији, али може и у краткотрајној локалној, зависно од дужине трајања планираног захвата. Наиме после визуелним прегледом обављене инспекције цервикалног канала, шупљине материце, утериних ушћа јајовода, могуће је инструментима специјално адаптираним, за ову врсту интервенције,[2] извршити и интервенције у које спадају:

  • Спаљивање слузокоже материце
  • Одстрањивање полипа и миома који се налазе у шупљини материце
  • Уклањање преграде или прираслица у материци
  • Одстрањивање спирале која се не може уклонити на уобичајен начин.
  • биопсија суспектних места слузокоже,

Хистероскопија - галерија слика[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Di Spiezio Sardo A, Mazzon I, Bramante S, Bettocchi S, Bifulco G, Guida M, Nappi C (2008). Hysteroscopic myomectomy: a comprehensive review of surgical techniques. Hum Reprod Update. 14 (2): 101–19.
  2. ^ Papadopoulos NP, Magos A. (2007). First-generation endometrial ablation: roller-ball vs loop vs laser. Best Pract Res Clin Obstet Gynaecol. 21 (6): 915–29.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).