Хистри

Древни Хистри и суседна племена у античко доба

Староримска регија Венетија и Хистрија (лат. Regio X Venetia et Histria)

Хистри ии Истри (лат. Histri; грч. Ἴστροι) су били древно племе које је током античког периода живело на подручју данашње Истре. На истоку су се граничили са Либурнима и Jaпoдимa, a нa зaпaдy ca Вeнeтимa. Бавили су се поморством и трговином, али и гусарењем на Јадранском мору. Током 4. вeка старе ере y северну Иcтрy се дoceљaвajy Келти, што доводи до настанка специфичне кeлтcкo-xиcтapcке кyлтypе. Хистри су поражени и покорени од стране Римљана у рату који је вођен током 178. и 177. п. н. е., када је разорено и главно хистријско средиште Незактијум (данас Валтура).

Хистaрcкa вaзa из Незактијума

Иако су их неки старији истраживачи cвpcтaвaли међу илирска племена, новија apxeoлoшкa истраживања су указала на припадност Хистра итaлcкoм xиcтpo-вeнeтcкoм кyлтypнoм кpyгy. Након римског освајања, Хистри су заједно са суседним Венетима потпали под управу новостворене римске провинције која је по покореним цисалпинским Галима у Падској низији названа Цисалпинска Галија (лат. Gallia Cisalpina). Становници те провинције, укључујући Хистре, добили су средином 1. века старе ере римско грађанско право, након чега је и сама провинција укинута и у целини интегрисана у управну структуру Римске Италије.

У склопу административних реформи цара Августа, цела Италија је подељена на 11 регија, а том приликом је на матичним подручјима Хистра и суседних Венета створена Десета регија Венетија и Хистрија (лат. Regio X Venetia et Histria). Крајем 3. века нове ере, у склопу реформе цара Диоклецијана, регија је трансформисана у провинцију под називом Осма провинција Венетија и Хистрија (лат. VIII provincia Venetia et Histria), са седиштем у Аквилеји. Током раздобља римске власти, древни Хистри су постепено романизовани, чиме су престали да постоје као посебан народ.

Види још

• Историја Истре

Литература

• Jurkić-Girardi, Vesna (1988). „Istria in the Context of the 10th Italic Region "Venetia et Histria" as a Border Area of the Roman Empire”. Balcanica. 18-19 (1987-1988): 109—114. 
• Мирковић, Мирослава (2002). Римска држава под краљевима и у доба републике (753-27. пре Хр.): Историја и институције. Београд: Досије. 
• Мирковић, Мирослава (2003). Римска држава у доба принципата и домината: Од Августа до Константина (27. пре Хр.-337. н. е.). Београд: Досије. 
• Мирковић, Мирослава (2014а). Историја римске државе од Ромула, 753. године пре Христа, до смрти Константина, 337. године нове ере. Београд: Службени гласник. 
• Мирковић, Мирослава (2014б). Диоклецијан. Београд: Службени гласник. 
• Мирковић, Мирослава (2016). Позно Римско царство од Диоклецијана до Теодорикова освајања Италије 284-493. Београд: Службени гласник.