Хитлер, последњи дани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хитлер, последњи дани
Хитлер последњи дани - плакат филма.jpg
Изворни наслов Der Untergang
Режија Оливер Хиршбигел (Oliver Hirschbiegel)
Продуцент Бернд Ајхингер
Сценарио Бернд Ајхингер
Главне улоге Бруно Ганц, Александра Марија Лара
Музика Стефан Цахаријац
Жанр историјски, ратни
Издавачка кућа Константин Филм, Њумаркет Филмс
Година 16. феб. 2004
Трајање 155 мин.
Земља Немачка, Аустрија, Италија
Језик немачки, руски
IMDb веза

Хитлер, последњи дани (нем. Der Untergang) је немачко-аустријски историјски филм режисера Оливера Хиршбигела (Oliver Hirschbiegel) из 2004. године који приказује последњих дванаест дана Адолфа Хитлера у његовом бункеру у Берлину 1945. године. Филм је заснован на неколико књига: „У Хитлеровом бункеру“ историчара Јоахима Феста, одломцима из мемоара Алберта Шпера, мемоарима једне од Хитлерових секретарица Траудл Јунге, „Хитлерови последни дани: изјава очевица“ Герхарта Болта, мемоарима доктора Ернст-Гантера Шенка и мемоарима Зигфрида Кнапеа.

Радња[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм почиње снимком праве Траудл Јунге (Александра Марија Лара) која изражава кривицу и срамоту због дивљења Хитлеру у својој младости. Филм се наставља сценом из новембра 1942. у Вучјој јами у Источној Пруској у којој Адолф Хитлер (Бруно Ганц) ангажује 22-годишњу Јунгеову за своју личну секретарицу.

Прича се наставља 20. априла 1945. тијин битка за Берлинбитке за Берлин. Гласни артиљеријски удар буди Јунгеову, Герду Кристијан и Констанцу Манцијарли у њиховом заједничкој соби. Генерал Вилхелм Бургдорф обавештава Хитлера да је Берлин нападнут, а касније га генерал Карл Колер обавештава да је Црвена армија напредовала до 12 km од централног Берлина.

Рајсфирер-СС Хајнрих Химлер и његов ађутант Херман Фегелајн моле Хитлера на пријему поводом његовог рођендана да напусти град. Хитлер уместо тога изјављуље да ће поразити Совјете у Берлину или ће се суочити са својим падом. Химлер одлази да преговара о условима предаје западним Савезницима без Хитлеровог знања. У другом делу града, група припадника Хитлерјугенда ојачавају одбрану Берлина. Једног припадника ове групе, отац моли да дезертира, али он одбија.

У другом делу града, СС доктор Ернст Гинтер Шенк убеђује једног генерала да му дозволи да игнорише наређење о евакуацији, а затим од Шенка СС генерал Вилхелм Монке тражи да донесе све доступан медицински материјал у Рајсхканцеларију. У међувремену, Хитлер дискутује о својој новој политици спржене земље са својим министром наоружања Албертом Шпером, док Ева Браун организује журку за све кориснике бункера који су деморалисани артиљеријским нападима.

Следећег дана, док се његова јединица бори против Црвене армије, генерал Хелмут Вајдлинг је позван у бункер да сачека своје стрељање због своје наредбе за повлачење на запад. Након објашњавања Хансу Кребсу и Бургдорфу да је то био неспоразум, фелдмаршал Вилхелм Кајтел унапређује Вајдлинга за заповедника све слабије одбране Берлина. Хитлер наређује јединици Феликса Штајнера да одбије совјетски јуриш, али га Кребс и Алфред Јодл обавештавају да Штајнер није могао да покрене напад. Пошто је из просторије истерао све осим Кајтела, Јодла, Кребса и Бургдорфа, Хитлер искљаује свој бес због наводих издајничких акција против њега и коначно признаје да је рат изгубљен. Ипак, одлучан је да остане у Берлину до самог краја, чак и ако то значи да изврши самоубиство.

Након што је видео да регрутовани цивили беспотребно гину у борби, генерал Монке се предочава њиховом команданту Јозефу Гебелсу да је то беспотребно жртвовање. Гебелс одговара Монкеу да не жали цивиле, јер су сами одабрали своју судбину. Хитлер губи осећај за стварност и наређује фелдмаршалу Кајтелу да успостави контакт са адмиралом Карлом Деницом, за кога Хитлер верује да окупља војску на северу, и да му помогне да испланира офанзиву да поврате румунска нафтна поља.

Касније Мартин Борман прекида састанак између Хитлера, Гебелса и Валтера Хивела да би прочитао поруку од команданта Луфтвафеа Хермана Геринга у којој он тражи дозволу да преузме команду и постане шеф државе. Хитлер одговара да се Геринг ражалује, наређује његово хапшење и именује барона Роберта фон Грајма за Геринговог наследника. Хитлер даље прима даље разочаравајуће вести када му Шпер признаје да није послушао Хитлерово наређење о политици спржене земље. Хитлер не кажњава Шпера, али се ни не рукује са њиме када овај одлази.

За вечером Хитлер добија вести да је Химлер контактирао Фолкеа Бернадота у покушају да испреговара предају. Хитлер наређује фон Грајму и његовој љубавници, пробном пилоту Хани Рајш да пронађу Химлера и да се Химлеров ађутант Фегелајн доведе пред Хитлера. Пошто га је Ото Гинше обавестио да је Фегелајн напустио бункер, Нитлер наређујње да се Фегелајн погуби због издаје.

Ернст Роберт Гравиц, директор Немачког црвеног крста и одговорни за нацистичке експерименте над људима, тражи од Хитлера дозволу да се евакуише из Берлина због страха од совјетске одмазде за своја дела. Када је не добија, Гравиц одлази кући и убија бомбама себе и своју породицу. Те ноћи Фегелајна хапси и стреља одред Рајхзихерхајтсдинста.

Новости постају све теже како Вајдлинг обавештава Хитлера да му није остало резерви, а Монке извештава да је Црвена армија само 300 до 400 метара од Рајхсканцеларије. Хитлер убеђује своје официре да ће их спасити 12. армија генерала Валтера Венка. Пошто је напустио канцеларију, сви генерали се слажу да је то немогуће. После поноћи Хитлер диктира Јунгеовој своју последњу жељу и тестамент, пре него што се жени Евом Браун. Хитлер наређује Гебелсу да оде из Берлина, али Гебелс одбија.

Хитлер позива доктора Шенка, доктора Вернера Хасе и медицинску сестру Ерну Флегел да им се захвали за збрињавање рањеника. Доктор Хасе објашњава Хитлеру најбољи начин за самоуиство и издаје отров Хитлеровом псу Блонди. Хитлер једе свој последњи оброк и опрашта се од особља бункера. Даје Магди Гебелс своју златну партијску значку број 1. Емотивно скрхана овим гестом. Магда покушава да убеди Хитлера да поново размисли о свом самоубиству, али Хитлер одбија. Хитлер и Ева се убијају, и онда су по његовом наређењу, обоје кремирани у дворишту Рајсхканцеларије.

У међувремену Кребс се састаје са маршалом Црвене армије Василијем Чујковим да би преговарао о условима мира, али се враћа без успеха. Гебелс виче на своје генерале, подсећајући их да ми је Хитлер забранио да се предају. Ханс Фриче напушта просторију да би покушао да преузме ствари у своје руке, али га је замало убио бесни Бургдорф.

Уз помоћ СС лекара Лудвига Шрумфегера, Магда цијанидом убија своје шесторо деце. Затим она и њен супруг одлазе у двориште канцеларије, где Гебелс убија своју супругу, а затим и себе. Остатак особља бункера започиње евакуацију, док се Кребс и Бургдорф убијају. Вајдлинг радиом саопштава Берлину да је Хитлер мртав и да ће тражити тренутну обуставу ватре.

Траудл, Герда и остатак СС војника који су успели да напусте бункер лутају заједно са Шенком, Монкеом и Гиншеом док покушавају да побегну из града. Хивел је успео да им се придружи, али када су стиле вести о предаји, Хивел и још неколицина се убијају. Исто се дешава у другим на које група наилази. У међувремену деца-војници су погинули у совјетском јуришу, осим Петера, који је открио да је одред нациста погубио његове родитеље.

Док су војници Црвене армије удаљени само неколико улица, Траудл се одлучује да оде. Петер је вуче кроз масу војника, али се судара са пијаним воником Црвене армије. Петер је вуче за руку и она журно одлази. На срушеном мосту Петер проналази бицикл и њих двоје се возе из Берлина. Епилог затим прича судбине осталих ликова, пре него што се права Траудл поново појављује пре одјавне шпице.

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Bruno Ganz Адолф Хитлер
Александра Марија Лара Траудл Јунге
Корина Харфух Магда Гебелс
Улрих Матес Јозеф Гебелс
Јулијана Келер Ева Браун
Томас Кречман Херман Фегелајн
Кристијан Редл Алфред Јодл
Heino Ferch Алберт Шпер
Hans Steinberg Карл Колер
Götz Otto Ото Гинше
André Hennicke Вилхелм Монке
Ulrich Noethen Хајнрих Химлер
Christian Berkel Ернст Гинтер Шенк
Rolf Kanies Ханс Кребс
Michael Mendl Хелмут Велдинг
Matthias Habich Вернер Хасе
Dietrich Hollinderbäumer Роберт фон Грајм
Dieter Mann Вилхелм Кајтел
Justus von Dohnányi Вилхелм Бургдорф
Igor Bubenchikov Франц Шендл
Gerald Alexander Held Валтер Хевел
Thomas Thieme Мартин Борман
Birgit Minichmayr Герда Кристијан
Donevan Gunia Петер Кранц
Heinrich Schmieder Рохус Миш
Игор Романов Петер Хегл

Спољашње везе[уреди]