Хлодовех I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хлодовех I
Portrait Roi de france Clovis.jpg
Хлодовех I
Датум рођења466.
Место рођењаПариз
Датум смрти27. новембар 511.
Место смртиПариз
ДинастијаМеровинзи
ОтацХилдерик I
МајкаБазина од Тирингије
СупружникКлотилда Бургундска
ПотомствоТеудерик I, Ингомер, Клодомир, Хилдеберт I, Клотар I, Клотилда
НаследникКлотар I (Соасон)
Хилдеберт I (Париз)
Клодомир (Орлеан)
Теудерик I (Ремс)

Хлодовех (лат. Chlodovechus; Хлодовек, Клодовек, Клодвиг, Хлодвиг, Кловис)[1] (46627. новембар 511)[2] је био франачки краљ из династије Меровинга. Био је један од најзначајнијих владара Франачке државе, чије је границе знатно проширио, првенствено према западу, освојивши 486. године читаву северну Галију. Након велике победе над Визиготима (507) освојио је и читаву јужну Галију, тако да се његова држава простирала од реке Рајне до планинских венаца Пиринеја.[3] Сматра се да је он био оснивач Меровиншке династије, која је владала Франачким краљевством у наредна два века.

Хлодовех је био син Хилдерика I, меровиншког краља салијских Франка, и Базине, тирингијске принцезе. Године 481, кад је имао петнаест година,[4] Хлодовех је наследио свог оца. У ономе што је сада северна Француска, тад северна Галија, он је преузео контролу над преосталом државом Западног римског царства којом је управљао Сијагрије у Бици код Соасона (486), и до времена његове смрти било 511 или 513, он је покорио мање Франачке краљевине према североистоку, Алемани на истоку и визиготско краљевство Аквитанска Галија на југу. Хлодовех је важан у историграфији Француске као „први краљ онога што ће постати Француска”.[5]

У време његовог доласка на власт Франци су још увек били многобошци, али Хлодовех је недуго након учвршћивања власти у северној Галији увидео значај хришћанства, тако да се 496. године покрстио, заједно са већим делом франачког племства. До то га је дошло у знатној мери услед утицаја његове жене, Клотилде, која је касније поштована као светац због тог чина, и која се у данашње време слави у Римокатоличкој цркви и Православној цркви. Хлодовех је крштен на Божић 508. године.[6] Хлодовехово усвајање католичанства (за разлику од аријанства већине других германских племена) довело је до широке конверзије међу франачким народима, до религијског уједињења широм данашње Француске, Белгије и Немачке, три века касније до алијансе Карла Великог са римским бискупом и средином 10. века под Ономом I до консеквентног настанка раног Светог римског царства.

Владавина[уреди]

Хлодовехово крштење

Освајање северне Галије[уреди]

Кад је постао краљ у данашњој Француској су своје територије држали варвари и римски патриције.

Хлодовех је 486. победио римског патриција Сијагрија, који је био последњи римски управник у северној Галији. Та победа је проширила Хлодовехову власт на већину подручја северно од Лоаре.

Савез са Остроготима и победа над Алеманима[уреди]

После тога Хлодовех прави савез са Остроготима, удајући своју сестру за остроготског краља Теодорика Великог.

Победио је Алемане у бици код Толбијака близу Келна. Хлодовех прелази 496. на хришћанство.

Хлодвехово крштење[уреди]

Крстио се 496. године у Ремсу и од тада су сви франачки (и потоњи француски) краљеви крунисани у Ремсу, све до 1825. године. Хлодовеха је крштење примио од правоверних галороманских свештеника. Његовим прихватањем хришћанства у правоверном облику,[7] започео је процес отклањања верске подвојености између владајућих Франака и њихових галороманских поданика. Покрштавање Франака, које је започето преласком самог Хлодовеха и његовог владарског дома на хришћанску веру, настављено је покрштавањем франачког племства, а потом и свих осталих Франака. Франачко прихватање правоверног хришћанства је било од посебног значаја, с обзиром да су други германски краљеви, као Остроготи, Визиготи и Вандали, још раније прихватали аријанство, хришћанско учење које је било проглашено за јерес.

Победа над Визиготима[уреди]

Иако је победио Бургундију 500. у бици код Дижона, није успео потчинити Бургундију.

Уништио је тулуско Визиготско краљевство у бици код Вујеа 507. Визиготи се после тога повлаче у Хиспанију.

Тада цела јужна Француска до Пиринеја постаје део Франачке. Основао је Париз као главни град и успоставио је опатију посвећену светом Петру и Павлу на јужној обали Сене.

После битке код Вујеа византијски цар Анастасије I додељује Хлодовеху титулу конзула. После битке против Визигота имао је низ битака на унутрашњем плану против важнијих вазала, то јест подкраљева. Пред смрт Хлодовех је сазвао први синод галских бискупа у Орлеану, с циљем да се реформише црква и да се створи јака веза цркве и круне.

Смрт[уреди]

Умро је 511. године. После његове смрти Франачку су поделила његова 4 сина: Теудерик, Клодомер, Хилдеберт и Клотар.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Alain de Benoist, Dictionnaire des prénoms, d'hier et aujourd'hui, d'ici et d'ailleurs, p. 294, éd. Jean Picollec, 2009.
  2. ^ Wikisource-logo.svg Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Clovis”. Encyclopædia Britannica. 6 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 563—564. 
  3. ^ Brown, Peter (2003). The Rise of Western Christendom. Malden, MA, USA: Blackwell Publishing Ltd. стр. 137. 
  4. ^ The date 481 is arrived at by counting back from the Battle of Tolbiac, which Gregory of Tours places in the fifteenth year of Clovis's reign.
  5. ^ General Charles de Gaulle is cited (in the biography by David Schœnbrun, 1965), as having said "For me, the history of France begins with Clovis, elected as king of France by the tribe of the Franks, who gave their name to France. Before Clovis, we have Gallo-Roman and Gaulish prehistory. The decisive element, for me, is that Clovis was the first king to have been baptized a Christian. My country is a Christian country and I reckon the history of France beginning with the accession of a Christian king who bore the name of the Franks." (Pour moi, l'histoire de France commence avec Clovis, choisi comme roi de France par la tribu des Francs, qui donnèrent leur nom à la France. Avant Clovis, nous avons la Préhistoire gallo-romaine et gauloise. L'élément décisif pour moi, c'est que Clovis fut le premier roi à être baptisé chrétien. Mon pays est un pays chrétien et je commence à compter l'histoire de France à partir de l'accession d'un roi chrétien qui porte le nom des Francs.)
  6. ^ Danuta, Shanzer (март 1998). „Dating the baptism of Clovis: the bishop of Vienne vs the bishop of Tours”. Early Medieval Europe. 7 (1): 29—57. doi:10.1111/1468-0254.00017. 
  7. ^ Овде се мисли на правоверно хришћанство које је у то време постојало и на хришћанском западу (све до Великог раскола). Термини „правоверно хришћанство“, односно „хришћанско правоверје“, односе се на „православно“ хришћанство, које је опстало на истоку, док је на западу у то време преовладавало аријанство, а касније филиоквистички католицизам.

Литература[уреди]

  • Brown, Peter (2003). The Rise of Western Christendom. Malden, MA, USA: Blackwell Publishing Ltd. стр. 137. 
  • Daly, William M. (1994) "Clovis: How Barbaric, How Pagan?" Speculum, 69:3 (1994), 619–664
  • James, Edward (1982) The Origins of France: Clovis to the Capetians, 500–1000. London: Macmillan, 1982
  • Kaiser, Reinhold (2004) "Das römische Erbe und das Merowingerreich", in: Enzyklopädie deutscher Geschichte; 26. Munich (на језику: немачки)
  • Oman, Charles (1914) The Dark Ages 476–918. London: Rivingtons
  • Wallace-Hadrill, J. M. (1962) The Long-haired Kings. London

Спољашње везе[уреди]