Хлодовех I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хлодовех I
Portrait Roi de france Clovis.jpg
Хлодовех I
Датум рођења466.
Место рођењаПариз
Датум смрти27. новембар 511.
Место смртиПариз
ДинастијаМеровинзи
ОтацChilderic I
МајкаBasina of Thuringia
Супружникfrankish princess, Clotilde
ПотомствоTheuderic I, Ingomer, Chlodomer, Childebert I, Chlothar I, Clotilde
НаследникClotaire I (Soissons)
Childebert I (Paris)
Chlodomer (Orléans)
Theuderic I (Rheims)

Хлодовех (лат. Chlodovechus; Хлодовек, Клодовек, Клодвиг, Хлодвиг, Кловис) (46627. новембар 511) је био франачки краљ из династије Меровинга. Био је један од најзначајнијих владара Франачке државе, чије је границе знатно проширио, првенствено према западу, освојивши 486. године читаву северну Галију. У време његовог доласка на власт Франци су још увек били многобошци, али Хлодовех је недуго након учвршћивања власти у северној Галији увидео значај хришћанства, тако да се 496. године покрстио, заједно са већим делом франачког племства. Након велике победе над Визиготима (507) освојио је и читаву јужну Галију, тако да се његова држава простирала од реке Рајне до планинских венаца Пиринеја.

Владавина[уреди]

Хлодовехово крштење

Освајање северне Галије[уреди]

Кад је постао краљ у данашњој Француској су своје територије држали варвари и римски патриције.

Хлодовех је 486. победио римског патриција Сијагрија, који је био последњи римски управник у северној Галији. Та победа је проширила Хлодовехову власт на већину подручја северно од Лоаре.

Савез са Остроготима и победа над Алеманима[уреди]

После тога Хлодовех прави савез са Остроготима, удајући своју сестру за остроготског краља Теодорика Великог.

Победио је Алемане у бици код Толбијака близу Келна. Хлодовех прелази 496. на хришћанство.

Хлодвехово крштење[уреди]

Крстио се 496. године у Ремсу и од тада су сви франачки (и потоњи француски) краљеви крунисани у Ремсу, све до 1825. године. Хлодовеха је крштење примио од правоверних галороманских свештеника. Његовим прихватањем хришћанства у правоверном облику,[1] започео је процес отклањања верске подвојености између владајућих Франака и њихових галороманских поданика. Покрштавање Франака, које је започето преласком самог Хлодовеха и његовог владарског дома на хришћанску веру, настављено је покрштавањем франачког племства, а потом и свих осталих Франака. Франачко прихватање правоверног хришћанства је било од посебног значаја, с обзиром да су други германски краљеви, као Остроготи, Визиготи и Вандали, још раније прихватали аријанство, хришћанско учење које је било проглашено за јерес.

Победа над Визиготима[уреди]

Иако је победио Бургундију 500. у бици код Дижона, није успео потчинити Бургундију.

Уништио је тулуско Визиготско краљевство у бици код Вујеа 507. Визиготи се после тога повлаче у Хиспанију.

Тада цела јужна Француска до Пиринеја постаје део Франачке. Основао је Париз као главни град и успоставио је опатију посвећену светом Петру и Павлу на јужној обали Сене.

После битке код Вујеа византијски цар Анастасије I додељује Хлодовеху титулу конзула. После битке против Визигота имао је низ битака на унутрашњем плану против важнијих вазала, то јест подкраљева. Пред смрт Хлодовех је сазвао први синод галских бискупа у Орлеану, с циљем да се реформише црква и да се створи јака веза цркве и круне.

Смрт[уреди]

Умро је 511. године. После његове смрти Франачку су поделила његова 4 сина: Теудерик, Клодомер, Хилдеберт и Клотар.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Овде се мисли на правоверно хришћанство које је у то време постојало и на хришћанском западу (све до Великог раскола). Термини „правоверно хришћанство“, односно „хришћанско правоверје“, односе се на „православно“ хришћанство, које је опстало на истоку, док је на западу у то време преовладавало аријанство, а касније филиоквистички католицизам.

Спољашње везе[уреди]