Хлоховец
Хлоховец Hlohovec | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Крај | Трнавски |
Округ | Хлоховец |
Регија | Доње Поважје |
Становништво | |
Становништво | |
— 31. 12. 2021. | 20.274[1] |
— густина | 318 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 48° 26′ 00″ С; 17° 48′ 12″ И / 48.433333° С; 17.803333° ИКоординате: 48° 26′ 00″ С; 17° 48′ 12″ И / 48.433333° С; 17.803333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 146 m |
Површина | 64,187[2] km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Ivan Baranovič |
Поштански број | 920 01 |
Позивни број | +421-33 |
Регистарска ознака | HC |
Хлоговец (слч. Hlohovec, мађ. Galgóc) град је на југозападу Словачке у Трнавском крају на обали реке Вах. Глоговец има 20.274 становника.
Хлоговец се налази између градова Трнава и Нитра у близини бање Пијешћани.
Историја[уреди | уреди извор]
Први писани докази о постојању овог места су из 1113, када је у тзв. Другој Зоборској повељи поменут град Галгоц. Статус града је добио 1362. Османска војска је 1663. освојила град и као ејалет Холок, припојила га санџаку Ујвар (Нове Замке). Аустријска војска је повратила град 1685.
Ранији називи за Хлоговец су били на немачком Фрајштад (Freistadt), Фраштак (Frašták) на словачком и Галгоц (Galgóc) на мађарском. Глоговец се често назива и град ружа (mesto ruží)
Хлоговец је данас регионални центар познат по фармацеутској индустрији. Садашњи градоначелник града је Јан Длхополчек.
Знаменитости[уреди | уреди извор]
Главна знаменитост града је замак изграђен у барокном стилу 1720. Изграђен је на месту претходне словенске насеобине и средњовековног утврђења. У оквиру замка налази се Ампир позориште основано 1802. у ком је наступао и Лудвиг ван Бетовен на шта подсећа биста постављена испред зграде позоришта, школа јахања основана у 18. веку и барокни баштенски павиљон.
На тргу светог Михаила налази се катедрала изграђена у готском стилу са богато украшеном портом. Поред ње се налази капела свете Ане из 18. века. На северном ободу градског језгра налази се франњевачка црква и манастир саграђени 1492. Део манастирског имања данас заузима Музеј народне историје и географије.
Парк око замка са језером и француским терасама је веома посећен између осталог због великог броја ретких врста дрвета посебно горског јавора Acer pseudoplatanus.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2021. у граду је живело 20.556 становника. Од тога 92,21% су били Словаци, 0,12% Роми и 0,38% Чеси. Католици су чинили 60,69% становништва, атеисти 26,07% и 2,18% Лутеранци.[3]
Градови побратими[уреди | уреди извор]
- Де Пан
- Хранице
- Словенске Коњице
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk (на језику: словачки). Статистички завод Републике Словачке. 2022-03-31. Приступљено 2023-03-06.
- ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter)]”. www.statistics.sk (на језику: словачки). Статистички завод Републике Словачке. 2022-03-31. Приступљено 2023-03-06.
- ^ „Obyvatelia - Základné výsledky”. Статистички завод Републике Словачке. Приступљено 06. 03. 2023.