Хлоховец

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хлоховец
Hlohovec
Hlohovec panorama.JPG

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајТрнавски
ОкругХлоховец
РегијаДоње Поважје
Становништво
Становништво
 — 31. 12. 200622.801
 — густина0,36 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48°26′00″ СГШ; 17°48′12″ ИГД / 48.433333° СГШ; 17.803333° ИГД / 48.433333; 17.803333Координате: 48°26′00″ СГШ; 17°48′12″ ИГД / 48.433333° СГШ; 17.803333° ИГД / 48.433333; 17.803333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина146 м
Површина64.124 км2
Хлоховец на мапи Словачке
Хлоховец
Хлоховец
Хлоховец на мапи Словачке
Остали подаци
ГрадоначелникЈан Длхополчек (НП-ПЗДС)
Поштански број920 01
Позивни број+421-33
Регистарска ознакаHC

Хлоговец (свк. Hlohovec, мађ. Galgóc) град је на југозападу Словачке у Трнавском крају на обали реке Вах. Глоговец има 23.029 становника.

Хлоговец се налази између градова Трнава и Нитра у близини бање Пијешћани.

Историја[уреди]

Први писани докази о постојању овог места су из 1113, када је у тзв. Другој Зоборској повељи поменут град Галгоц. Статус града је добио 1362. Османска војска је 1663. освојила град и као ејалет Холок, припојила га санџаку Ујвар (Нове Замке). Аустријска војска је повратила град 1685.

Ранији називи за Хлоговец су били на немачком Фрајштад (Freistadt), Фраштак (Frašták) на словачком и Галгоц (Galgóc) на мађарском. Глоговец се често назива и град ружа (mesto ruží)

Хлоговец је данас регионални центар познат по фармацеутској индустрији. Садашњи градоначелник града је Јан Длхополчек.

Знаменитости[уреди]

Главна знаменитост града је замак изграђен у барокном стилу 1720. Изграђен је на месту претходне словенске насеобине и средњовековног утврђења. У оквиру замка налази се Ампир позориште основано 1802. у ком је наступао и Лудвиг ван Бетовен на шта подсећа биста постављена испред зграде позоришта, школа јахања основана у 18. веку и барокни баштенски павиљон.

На тргу светог Михаила налази се катедрала изграђена у готском стилу са богато украшеном портом. Поред ње се налази капела свете Ане из 18. века. На северном ободу градског језгра налази се франњевачка црква и манастир саграђени 1492. Део манастирског имања данас заузима Музеј народне историје и географије.

Парк око замка са језером и француским терасама је веома посећен између осталог због великог броја ретких врста дрвета посебно горског јавора Acer pseudoplatanus.

Становништво[уреди]

Према попису из 2001. у граду је живело 23.729 становника. Од тога 97,85% су били Словаци, 0,72% Роми и 0,63% Чеси. Католици су чинили 79,58% становништва, атеисти 14,85% и 2,44% Лутеранци.[1]

Градови побратими[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Municipal Statistics”. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 15. 12. 2007. 

Партнерски градови[уреди]

Спољашње везе[уреди]