Хлоховец
| Хлоховец Hlohovec | |
|---|---|
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Трнавски |
| Округ | Хлоховец |
| Регија | Доње Поважје |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 31. 12. 2021. | 20.274[1] |
| — густина | 318 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 26′ 00″ С; 17° 48′ 12″ И / 48.433333° С; 17.803333° ИКоординате: 48° 26′ 00″ С; 17° 48′ 12″ И / 48.433333° С; 17.803333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 146 m |
| Површина | 64,187[2] km2 |
  Хлоховец Хлоховец на мапи Словачке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Ivan Baranovič |
| Поштански број | 920 01 |
| Позивни број | +421-33 |
| Регистарска ознака | HC |
Хлоговец (слч. Hlohovec, мађ. Galgóc) град је на југозападу Словачке у Трнавском крају на обали реке Вах. Глоговец има 20.274 становника.
Хлоговец се налази између градова Трнава и Нитра у близини бање Пијешћани.
Историја[уреди | уреди извор]
Први писани докази о постојању овог места су из 1113, када је у тзв. Другој Зоборској повељи поменут град Галгоц. Статус града је добио 1362. Османска војска је 1663. освојила град и као ејалет Холок, припојила га санџаку Ујвар (Нове Замке). Аустријска војска је повратила град 1685.
Ранији називи за Хлоговец су били на немачком Фрајштад (Freistadt), Фраштак (Frašták) на словачком и Галгоц (Galgóc) на мађарском. Глоговец се често назива и град ружа (mesto ruží)
Хлоговец је данас регионални центар познат по фармацеутској индустрији. Садашњи градоначелник града је Јан Длхополчек.
Знаменитости[уреди | уреди извор]
Замак Хлоговец
Трг светог Михаила
Катедрала светог Михаила
Парк у околини замка
Главна знаменитост града је замак изграђен у барокном стилу 1720. Изграђен је на месту претходне словенске насеобине и средњовековног утврђења. У оквиру замка налази се Ампир позориште основано 1802. у ком је наступао и Лудвиг ван Бетовен на шта подсећа биста постављена испред зграде позоришта, школа јахања основана у 18. веку и барокни баштенски павиљон.
На тргу светог Михаила налази се катедрала изграђена у готском стилу са богато украшеном портом. Поред ње се налази капела свете Ане из 18. века. На северном ободу градског језгра налази се франњевачка црква и манастир саграђени 1492. Део манастирског имања данас заузима Музеј народне историје и географије.
Парк око замка са језером и француским терасама је веома посећен између осталог због великог броја ретких врста дрвета посебно горског јавора Acer pseudoplatanus.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2021. у граду је живело 20.556 становника. Од тога 92,21% су били Словаци, 0,12% Роми и 0,38% Чеси. Католици су чинили 60,69% становништва, атеисти 26,07% и 2,18% Лутеранци.[3]
Градови побратими[уреди | уреди извор]
- Де Пан
- Хранице
- Словенске Коњице
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk (на језику: словачки). Статистички завод Републике Словачке. 2022-03-31. Приступљено 2023-03-06.
- ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter)]”. www.statistics.sk (на језику: словачки). Статистички завод Републике Словачке. 2022-03-31. Приступљено 2023-03-06.
- ^ „Obyvatelia - Základné výsledky”. Статистички завод Републике Словачке. Приступљено 06. 03. 2023.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
