Хлоховец

За друга значења, погледајте Хлоховец (вишезначна одредница).

Хлоховец Hlohovec
Хлоховец
Основни подаци
Држава	Словачка
Крај	Трнавски
Округ	Хлоховец
Регија	Доње Поважје
Становништво
Становништво (31. 12. 2006)	22.801
Густина становништва	356 ст./km²
Географске карактеристике
Координате	48°26′00″ СГШ; 17°48′12″ ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина	146 m
Површина	64.124 km²
Хлоховец Хлоховец на мапи Словачке
Остали подаци
Градоначелник	Јан Длхополчек (НП-ПЗДС)
Поштански код	920 01
Позивни број	+421-33
Регистарска ознака	HC
Веб-сајт	www.hlohovec.sk

Хлоговец (свк. Hlohovec, мађ. Galgóc) је град на југозападу Словачке у Трнавском крају на обали реке Вах. Глоговец има 23.029 становника.

Хлоговец се налази између градова Трнава и Нитра у близини бање Пијешћани.

Историја

Први писани докази о постојању овог места су из 1113, када је у тзв. Другој Зоборској повељи поменут град Галгоц. Статус града је добио 1362. Османска војска је 1663. освојила град и као ејалет Холок, припојила га санџаку Ујвар (Нове Замке). Аустријска војска је повратила град 1685.

Ранији називи за Хлоговец су били на немачком Фрајштад (Freistadt), Фраштак (Frašták) на словачком и Галгоц (Galgóc) на мађарском. Глоговец се често назива и град ружа (mesto ruží)

Хлоговец је данас регионални центар познат по фармацеутској индустрији. Садашњи градоначелник града је Јан Длхополчек.

Знаменитости

• 

  Замак Хлоговец

• 

  Трг светог Михаила

• 

  Катедрала светог Михаила

• 

  Парк у околини замка

Главна знаменитост града је замак изграђен у барокном стилу 1720. Изграђен је на месту претходне словенске насеобине и средњовековног утврђења. У оквиру замка налази се Ампир позориште основано 1802. у ком је наступао и Лудвиг ван Бетовен на шта подсећа биста постављена испред зграде позоришта, школа јахања основана у 18. веку и барокни баштенски павиљон.

На тргу светог Михаила налази се катедрала изграђена у готском стилу са богато украшеном портом. Поред ње се налази капела свете Ане из 18. века. На северном ободу градског језгра налази се франњевачка црква и манастир саграђени 1492. Део манастирског имања данас заузима Музеј народне историје и географије.

Парк око замка са језером и француским терасама је веома посећен између осталог због великог броја ретких врста дрвета посебно горског јавора Acer pseudoplatanus.

Становништво

Према попису из 2001. у граду је живело 23.729 становника. Од тога 97,85% су били Словаци, 0,72% Роми и 0,63% Чеси. Католици су чинили 79,58% становништва, атеисти 14,85% и 2,44% Лутеранци.

Градови побратими

• Белгија - Де Пан
• Чешка - Хранице
• Словенија - Словенске Коњице

Спољашње везе

• Званична презентација града
• Историјске фотографије
• Туристичке информације