Хлоховец
| Хлоховец Hlohovec | |
|---|---|
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Трнавски |
| Округ | Хлоховец |
| Регија | Доње Поважје |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 31. 12. 2006 | 22.801 |
| — густина | 0,36 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 26′ 00″ СГШ; 17° 48′ 12″ ИГД / 48.433333° СГШ; 17.803333° ИГДКоординате: 48° 26′ 00″ СГШ; 17° 48′ 12″ ИГД / 48.433333° СГШ; 17.803333° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 146 m |
| Површина | 64.124 km2 |
  Хлоховец Хлоховец на мапи Словачке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Јан Длхополчек (НП-ПЗДС) |
| Поштански број | 920 01 |
| Позивни број | +421-33 |
| Регистарска ознака | HC |
Хлоговец (слч. Hlohovec, мађ. Galgóc) град је на југозападу Словачке у Трнавском крају на обали реке Вах. Глоговец има 23.029 становника.
Хлоговец се налази између градова Трнава и Нитра у близини бање Пијешћани.
Историја[уреди | уреди извор]
Први писани докази о постојању овог места су из 1113, када је у тзв. Другој Зоборској повељи поменут град Галгоц. Статус града је добио 1362. Османска војска је 1663. освојила град и као ејалет Холок, припојила га санџаку Ујвар (Нове Замке). Аустријска војска је повратила град 1685.
Ранији називи за Хлоговец су били на немачком Фрајштад (Freistadt), Фраштак (Frašták) на словачком и Галгоц (Galgóc) на мађарском. Глоговец се често назива и град ружа (mesto ruží)
Хлоговец је данас регионални центар познат по фармацеутској индустрији. Садашњи градоначелник града је Јан Длхополчек.
Знаменитости[уреди | уреди извор]
Замак Хлоговец
Трг светог Михаила
Катедрала светог Михаила
Парк у околини замка
Главна знаменитост града је замак изграђен у барокном стилу 1720. Изграђен је на месту претходне словенске насеобине и средњовековног утврђења. У оквиру замка налази се Ампир позориште основано 1802. у ком је наступао и Лудвиг ван Бетовен на шта подсећа биста постављена испред зграде позоришта, школа јахања основана у 18. веку и барокни баштенски павиљон.
На тргу светог Михаила налази се катедрала изграђена у готском стилу са богато украшеном портом. Поред ње се налази капела свете Ане из 18. века. На северном ободу градског језгра налази се франњевачка црква и манастир саграђени 1492. Део манастирског имања данас заузима Музеј народне историје и географије.
Парк око замка са језером и француским терасама је веома посећен између осталог због великог броја ретких врста дрвета посебно горског јавора Acer pseudoplatanus.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2001. у граду је живело 23.729 становника. Од тога 97,85% су били Словаци, 0,72% Роми и 0,63% Чеси. Католици су чинили 79,58% становништва, атеисти 14,85% и 2,44% Лутеранци.[1]
Градови побратими[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Municipal Statistics”. Statistical Office of the Slovak republic. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2007. Приступљено 15. 12. 2007.
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
