Пређи на садржај

Хлоховец

Координате: 48° 26′ 00″ С; 17° 48′ 12″ И / 48.433333° С; 17.803333° И / 48.433333; 17.803333
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Хлоховец (вишезначна одредница).
Хлоговец
Hlohovec
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајТрнавски
ОкругХлоховец
РегијаДоње Поважје
Становништво
Становништво‍
 — 2024.19 458[1]
 — густина303,14 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 26′ 00″ С; 17° 48′ 12″ И / 48.433333° С; 17.803333° И / 48.433333; 17.803333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина146 m
Површина64,18[2] km2
Хлоговец на карти Словачке
Хлоговец
Хлоговец
Хлоговец на карти Словачке
Остали подаци
ГрадоначелникIvan Baranovič
Поштански број920 01
Позивни број+421-33
Регистарска ознакаHC
Веб-сајт
www.hlohovec.sk

Хлоговец (слч. Hlohovec, мађ. Galgóc) град је на југозападу Словачке у Трнавском крају на обали реке Вах. Глоговец има 20.274 становника.

Хлоговец се налази између градова Трнава и Нитра у близини бање Пијешћани.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први писани докази о постојању овог места су из 1113, када је у тзв. Другој Зоборској повељи поменут град Галгоц. Статус града је добио 1362. Османска војска је 1663. освојила град и као ејалет Холок, припојила га санџаку Ујвар (Нове Замке). Аустријска војска је повратила град 1685.

Ранији називи за Хлоговец су били на немачком Фрајштад (Freistadt), Фраштак (Frašták) на словачком и Галгоц (Galgóc) на мађарском. Глоговец се често назива и град ружа (mesto ruží)

Хлоговец је данас регионални центар познат по фармацеутској индустрији. Садашњи градоначелник града је Јан Длхополчек.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
  • Замак Хлоговец
    Замак Хлоговец
  • Трг светог Михаила
    Трг светог Михаила
  • Катедрала светог Михаила
    Катедрала светог Михаила
  • Парк у околини замка
    Парк у околини замка

Главна знаменитост града је замак изграђен у барокном стилу 1720. Изграђен је на месту претходне словенске насеобине и средњовековног утврђења. У оквиру замка налази се Ампир позориште основано 1802. у ком је наступао и Лудвиг ван Бетовен на шта подсећа биста постављена испред зграде позоришта, школа јахања основана у 18. веку и барокни баштенски павиљон.

На тргу светог Михаила налази се катедрала изграђена у готском стилу са богато украшеном портом. Поред ње се налази капела свете Ане из 18. века. На северном ободу градског језгра налази се франњевачка црква и манастир саграђени 1492. Део манастирског имања данас заузима Музеј народне историје и географије.

Парк око замка са језером и француским терасама је веома посећен између осталог због великог броја ретких врста дрвета посебно горског јавора Acer pseudoplatanus.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Статистика становништва (10 Година)[3]
Година:1994.2004.2014.2024.
Број људи:24 05423 15122 26419 458
Разлика: -3,75 % -3,83 % -12,60 %
Статистика становништва[3]
Година:2023.2024.
Број људи:19 77419 458
Разлика:-1,59 %

Према подацима о броју становника из 2024. године насеље је имало 19 458 становника.[4]

Етничка припадност

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[5][6]
Етничка припадностБројРазломак
Словаци19 00092,43 %
непознато14577,08 %
Укупно20 556

Према попису из 2021. у насељу је живело 20 556 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 19 000 као Словац, 1457 као непознато, 131 као Чех, 49 као различите, 48 као Мађар, 42 као Ром, 24 као Рус, 15 као Вијетнамац, 15 као Срб, 15 као Нијемац, 12 као Украјинац, 11 као Русин, 10 као Пољак, 9 као Јеврејин, 9 као Бугар, 8 као Хрват, 7 као Кинез, 7 као Италијан, 4 као Морављан, 4 као Албанац, 3 као Француз, 2 као Шлезијац, 2 као Румун, 1 као Ирциац, 1 као Аустријан, 1 као канађанaи, 1 као Грк и 1 као Енглезaи.

Религија

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[7]
РелигијаБројРазломак
Латинска црква12 47660,69 %
Без верске припадности535826,07 %
Неоткривено17068,3 %
Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести4492,18 %
Укупно20 556

У години 2021. је било 20 556 људи по вероисповести: 12 476 Латинска црква, 5358 Без верске припадности, 1706 Неоткривено, 449 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 89 Гркокатолицизам, 84 Ад хок покрети, 79 Хришћанске цркве у Словачкој, 61 Друго, 36 Православна црква, 35 Јеховини сведоци, 32 Друге и неодређене хришћанске цркве, 29 Будизам, 27 Калвинизам, 24 Паганизам и духовност природе, 24 Апостолска црква, 13 Старокатоличка црква, 12 Ислам, 5 Чехословачка хуситска црква, 4 Хришћанска адвентистичка црква, 3 Хиндуизам, 2 Уједињена методистичка црква, 2 Црква браће, 2 Баптисти, 1 Јевреји, 1 Новоапостолска црква, 1 Црква Исуса Христа светаца последњих дана и 1 Бахаи вера.

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  2. ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  3. ^ а б „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  4. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  5. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  6. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  7. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хлоховец&oldid=30616559”