Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 2018.
Хокеј на леду на ЗОИ 2018. | |
|---|---|
| Борилиште | Хокејашки центар Кангнунг Квандонг центар |
| Датум | 10–25. фебруар 2018. |
| Хокеј на леду на зимским олимпијским играма 2018.
| |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Турнир | мушкарци | жене | |||
| Квалификације | мушкарци | жене | |||
| Састави | мушкарци | жене | |||
Хокеј на леду је био део програма Зимских олимпијских игара 2018. биће одржане у корејском граду Пјонгчангу. Бићр то укупно 24. пут да је хокеј не леду био делом олимпијског програма. Олимпијски хокејашки турнир ће се одржавти у периоду од 10. до 25. фебруара 2018. у дворанама хокејашког центра Кангнеунг (капацитета 10.000 места) и Квандонг центра (капацитета 6.000 места).
На турниру је учествовало укупно 20 репрезентација, 12 у мушкој и 8 у женској конкуренцији. Титулу брани репрезентација Канаде у обе конкуренције.
Мушки турнир[уреди | уреди извор]
У мушком делу турнира учествовује укупно 12 репрезентација са максимално 25 играча у тиму (укупно 300 хокејаша). Директан пласман на олимпијску турнир у Пјонгчангу обезбедило је 9 најбоље пласираних хокејашких репрезентација на ранг листи ИИХФ-а формираној након Светског првенства 2015. године, док су преостала 3 места попуњена кроз квалификације у којима су учествовале укупно 24 репрезентације.[1]
|
|
|
Турнир ће бити одржан по истом систему као и на ЗОИ 2010. у Ванкуверу и ЗОИ 2014. у Сочију. У основној фази екипе су подељене у 3 групе са по 4 тима, а игра се по систему свако са сваким. Три победника сваке од група и најбољерангирана другопласирана селекција обезбедиће директан пласман у четврфинале турнира, док је преосталих 8 репрезентација разигравази за четврфинале по елиминационом систему. Даље се игра по елиминационом систему све до утакмица за медаље.[2]
Женски турнир[уреди | уреди извор]
У женском делу турнира учествовује је укупно 8 репрезентација са максимално 21 играчицом у тиму. Директан пласман на олимпијски турнир у Пјонгчангу обезбедило је уз домаћина и 5 најбоље пласираних хокејашких репрезентација на ранг листи ИИХФ-а формираној након Светског првенства 2016. године, док су преостала 2 места попуњена кроз квалификације у којима су учествовало укупно 20 репрезентација.[2]
|
|
|
У првом делу екипе су подељене у две групе са по 4 тима. Групе су формиране на основу пласмана на ИИХФ ранг листи, тако да су се у групи А налазе 4 најбоље пласиране селекције, а у групи Б преостала 4 тима. У групној фази игра се по систему свако са сваким. Две најбоље пласиране селекције из групе А обезбедиће директан пласман у полуфинале, док су трећепласирани и четвртопласирани тим из групе А разигравали у четврфиналу са две првопласиране екипе из групе Б за преостала два места у полуфиналу. Две последње пласиране селекције из групе Б су разигравале са пораженим из четвртфинала за пласман од 5. до 8. места.[2]
Освајачи медаља[уреди | уреди извор]
Биланс медаља[уреди | уреди извор]
| Поз. | Земља | 
|
|
|
Укупно |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. |  Олимпијски спортисти из Русије |
1 | 0 | 0 | 1 |
 Сједињене Америчке Државе |
1 | 0 | 0 | 1 | |
| 3. |  Канада |
0 | 1 | 1 | 2 |
| 4. |  Немачка |
0 | 1 | 0 | 1 |
| 5. |  Финска |
0 | 0 | 1 | 1 |
| Укупно | 2 | 2 | 2 | 6 | |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Olympic format set”. IIHF.com. Приступљено 20. новембар 2015.
- ^ а б в „2018 Olympic Winter Games”. IIHF.com. Приступљено 20. новембар 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Програм квалификација, на IIHF.com.
| • Антверпен 1920. •
Шамони 1924. • Санкт Мориц 1928. • Лејк Плесид 1932. • Гармиш 1936. • Санкт Мориц 1948. • Осло 1952. • Кортина д'Ампецо 1956. • Скво Вали 1960. • Инзбрук 1964. • Гренобл 1968. • Сапоро 1972. • Инзбрук 1976. • Лејк Плесид 1980. • Сарајево 1984. • Калгари 1988. • Албервил 1992. • Лилехамер 1994. • Нагано 1998. (М; Ж) • Солт Лејк 2002. (М; Ж) • Торино 2006. (М; Ж) • Ванкувер 2010. (М; Ж) • Сочи 2014. (М; Ж) • Пјонгчанг 2018. (М; Ж) • Пекинг 2022. (М; Ж) • | |
