Хокон VI од Норвешке
| Хокон VI Норвешки | |
|---|---|
Краљевски печат Хокона VI | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Хокон Магнусон |
| Датум рођења | 1340. |
| Место рођења | Шведска, Шведска |
| Датум смрти | 1380. |
| Место смрти | Осло, Норвешка |
| Супружник | Маргарета I Данска |
| Потомство | Олаф II Дански |
| Родитељи | Магнус IV Шведски Бланка од Намура |
| Династија | Бјалбо |
| Краљ Шведске | |
| Период | 1362. - 1363. |
| Претходник | Магнус IV Шведски |
| Наследник | Албрект Шведски |
| Краљ Норвешке | |
| Период | 1363. - 1380. |
| Претходник | Магнус IV Шведски |
| Наследник | Олаф II Дански |
| Савладар | Магнус IV Шведски |
Хокон VI Норвешки, Хокон Шведски или Хокон Магнусон (1340 - 1380, Осло) је био шведски (1362—1364) и норвешки краљ (1343—1380) из династије Бјалбо (Фолкунг [1]).
Отац му је био краљ Шведске и Норвешке Магнус IV Шведски, а мајка Бланка од Намура.
Године 1343. отац га је прогласио за норвешког краља, а 1362. за шведског краља. Магнусова спољна политика, усмерена против Новгорода, била је неуспешна и није му донела ништа друго сем дугова. Он је узимао зајмове и од папа, и пошто их није вратио, био је искључен из цркве. Аристократија, незадовољна њиме, више пута је дизала устанке против њега и, најзад, је збацила њега и Хокона 1363. године. На престо у Шведској је био изабран Албрехт, син мекленбуршког војводе [1].
Ипак, Норвешка је до 1371. остала у персоналној унији са Шведском јер је од ње зависила у снабдевању житом и тако била принуђена да јој се потчини. Ова персонална унија није вршила приметни утицај на уређење Норвешке, која је сачувала своје старо право и политичку организацију [2].
За време његове владавине племство је било доминантно у Норвешкој [3].
Пространо Норвешко царство се наставило да се смањује за време његове владавине. Исланд је остао скандинавска земља која је имала сопствену културу и установе. И мада је власт Скандинаваца над Гренландом била слаба, нико није показао интересовање за ову пусту земљу [3].
Умро је 1380. године и на норвешком престолу га је наследио његов малолетни син Улав, који је 1375. постао краљ Данске, а Хоконова супруга Маргарета је као регенткиња владала обема државама [4].
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| Преци Хокон VI Норвешки | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 322.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 325.
- ^ а б Пејнтер 1997, стр. 220.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 320.
Литература
[уреди | уреди извор]- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.