Холокауст у Белорусији

С Википедије, слободне енциклопедије
Мапа гета у Минску 1941-1943

Холокауст у Белорусији је термин који се односи на систематску дискриминацију и истребљење Јевреја који су живели у бившој Белоруској совјетској социјалистичкој републици коју је окупирала нацистичка Немачка после августа 1941. током Другог светског рата. Америчка историчарка Луси Давидович, ауторка филма "Рат против Јевреја", проценила је да је 66% Јевреја који су живели у Белоруској ССР умрло у Холокаусту, од 375 000 Јевреја у Белорусији пре 2. светског рата према совјетским подацима. Поређења ради, у балтичким државама је око 90% Јевреја убијено у истом периоду.[1]

Околности[уреди | уреди извор]

Холокауст који је починио Трећи рајх на територији Белорусије започео је у лето 1941. године, током операције Барбароса, инвазије на Совјетски Савез.[2] [3] Минск је био бомбардован и окупиран од стране Вермахта 28. јуна 1941. По Хитлеровом мишљењу, операција Барбароса била је рат Немачке против „јеврејског бољшевизма“.[4] 3. јула 1941. године, током прве „селекције“ у Минску, 2.000 јеврејских припадника интелигенције одведено је у шуму и масакрирано.[5] Злочинства која су почињена изван немачко-совјетске границе извршена су од стране Ајнзацгрупе за обе стране предратне границе између Белорусије и Пољске.[6] Нацисти су од Минска направили административни центар Рајхскомесаријат Остланд. Од 15. јула 1941. године свим Јеврејима је наложено да носе жуту значку на горњој одећи под претњом смртне казне, а 20. јула 1941. године проглашено је стварање Минског гета. У року од две године, то је постао највећи гето у немачком окупираном Совјетском Савезу,[7] са преко 100 000 Јевреја.

Јеврејски затвореници у Минском гету чисте снег на станици, фебруар 1942

Јужни део модерне Белорусије припојен је новоформираном Рајхскомесаријату Украјине 17. јула 1941. године, укључујући најисточнију Гомељску област Руске СФСР-а и неколико других. Они су постали део житомирског Генералбецирка са средиштем око Житомира. Немци су утврђивали идентитет Јевреја било регистрацијом, било издавањем декрета. Јевреји су били одвојени од опште популације и затворени у импровизована гета. Будући да је совјетско руководство побегло из Минска без наређења за евакуацију, већина јеврејских становника је заробљена. [8] У гету у Минску било је затворено 100.000 затвореника, у Бабрујску 25.000, у Витепску 20.000, у Могилеву 12.000, у Гомељу преко 10.000, у Слутску 10.000, у Борисову 8.000 и у Полоцку 8.000.[9] Само у Гомељској области основано је двадесет гета у којима је било затворено не мање од 21.000 људи.[10]

Холокауст у Рајхскомесаријату Остланд, који је укључивао Белорусију

У новембру 1941. године нацисти су сакупили 12.000 Јевреја у гету у Минску како би направили места за 25.000 страних Јевреја предвиђених за протеривање из Немачке, Аустрије и Протектората Чешке и Моравске.[11] Ујутро 7. новембра 1941. године, прва група затвореника формирана је у колоне и наређено им је да марширају певајући револуционарне песме. Људи су били присиљени да се осмехују за камере. Изван Минска, 6.624 Јевреја одведено камионима до оближњег села Тухинка где су убијени од стране Ајнзацгрупе А.[12] Следећа група од око 5.000 Јевреја је отишла до Тухинка 20. новембра 1941.[13]

Холокауст мецима[уреди | уреди извор]

Као резултат совјетске анексије пољске територије која је обухватала совјетску западну Белорусију[14], јеврејско становништво БССР-а се скоро утростручило.[15] У јуну 1941. године, на почетку операције Барбароса, на пољској страни било је 670 000 Јевреја, а на совјетској страни данашње Белорусије 405 000 Јевреја. 8. јула 1941. године, Рајнхард Хајдрих, шеф Главне канцеларије безбедности Рајха, издао је наредбу да се сви мушкарци Јевреји на окупираној територији - између 15 и 45 година - стрељају као совјетски партизани. До августа, међу жртвама мета пуцњаве биле су жене, деца и старије особе.[16] Немачки батаљони полиције, као и Ајнзацгрупе извели су први талас убистава.[17]

У холокаусту од метака, на територији данашње Белорусије страдало је најмање 800.000 Јевреја.[18] Већину су стрељали Ајнзацгрупе, Зихерхајстдинст и батаљони полиције уз помоћ Шуцманшафта. Важно је напоменути да је, када је већина јеврејских заједница била уништена у првом великом убиству, број белоруских сарадника и даље био знатно мали, па је Шуцманшафт у Белорусији већински био састављен од литванских, украјинских и летонских добровољаца.[19] Историчар Мартин Гилберт написао је да је генерални комесар Генералбецирк Вајсрутениен, Вилхелм Кубе, лично учествовао у убиствима 2. марта 1942. у гету у Минску. Током претреса у гету од стране нацистичке полиције, група деце је заробљена и бачена у дубоку пешчану јаму прекривену снегом. „У том тренутку је стигло неколико СС официра, међу њима и Вилхелм Кубе, након чега је Кубе, беспрекоран у својој униформи, бацио шаке слаткиша уплаканој деци. Сва деца су изгинула у песку“.[20]

Спасавање Јевреја[уреди | уреди извор]

Јама је споменик на углу улица Мелникајте и Заславскаја посвећен жртвама холокауста у Минску

Од 1. јануара 2017. године, Јад Вашем у Израелу препознао је 641 Белоруса као праведна међу народима.[21] Све награде додељене су након распада Совјетског Савеза. Многи угледни појединци дошли су из Минска и већ су покојни.[22]

Поратно истраживање[уреди | уреди извор]

Током 1970-их и 1980-их историчар и совјетски грађанин коме је одбијен захтев за одлазак (Refusenik, отказник), Данијел Романовски, који је касније емигрирао у Израел, интервјуисао је преко 100 сведока, укључујући Јевреје, Русе и Белорусе из околине, бележећи своје извештаје о „холокаусту мецима“.[23] [24] [25] [26] Истраживање на ову тему било је тешко у Совјетском Савезу због владиних ограничења. Ипак, на основу својих интервјуа, Романовски је закључио да су гета отвореног типа у белоруским градовима резултат претходне концентрације читавих јеврејских заједница у прописаним областима. Нису били потребни зидови. Сарадња већине Не-јевреја са Немцима делимично је резултат ставова развијених под совјетском влашћу; наиме, пракса прилагођавања тоталитарној држави. Понекад зван Хомо Совјетикус.[27] [28] [29]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dawidowicz, Lucy (1986). The War Against the Jews. Bantam. стр. 403, 485. ISBN 9781453203064 — преко Google Books. 
  2. ^ Gross, Jan Tomasz (2003) [2002]. Revolution from Abroad. Princeton. стр. 396. ISBN 0-691-09603-1 — преко Google Books. 
  3. ^ George Sanford (2005). Katyn and the Soviet Massacre of 1940: Truth, Justice and Memory (Google Books). стр. 20—24. ISBN 9780415338738. 
  4. ^ Leonid Rein (2013). The Kings And The Pawns: Collaboration in Byelorussia during World War II. Berghahn Books. стр. 85. ISBN 978-1782380481. 
  5. ^ ARC (26. 6. 2006). „Minsk Ghetto”. Hilberg 2003, Gilbert 1986, Ehrenburg 1981, Arad 1987, Gutman 1990, Klee 1991, et al. Aktion Reinhard Camps. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2011 — преко Internet Archive. 
  6. ^ Hilberg, Raul (2003). The Destruction of the European Jews. Yale University Press. стр. 1313—1316. ISBN 0300095929. 
  7. ^ Donald L. Niewyk, Francis R. Nicosia (2000). The Columbia Guide to the Holocaust. The Minsk Ghetto. Columbia University Press. стр. 205, 156—165, 205—208. ISBN 0231505906. 
  8. ^ Daniel Romanovsky. „Soviet Jews under the Nazi Occupation (Data on North-Eastern Byelorussia and Northern Russia)” (PDF). History, Politics and Memory: The Holocaust and Its Contemporary Consequences in the Former USSR. The National Council for Soviet and East European Research. p. 25 (30 / 39 in PDF). 
  9. ^ „Gosudarstvenny arkhiv Rossiiskoy Federatsii (GARF): F. 8114, Op. 1, D. 965, L. 99” Государственный архив Российской Федерации (ГАРФ): Ф. 8114. Оп. 1. Д. 965. Л. 99 [State Archive of the Russian Federation] (PDF). 110, 119 / 448 in PDF — преко direct download, 3.55 MB from Iz istorii evreiskoi kultury. »Геннадий Винница (Нагария), »Нацистская политика изоляции евреев и создание системы гетто на территории Восточной Белоруссии«« 
  10. ^ Dr. Leonid Smilovitsky (септембар 2005). Fran Bock, ур. „Ghettos in the Gomel Region: Commonalities and Unique Features, 1941-42”. Letter from Ilya Goberman in Kiriat Yam (Israel), September 17, 2000. Belarus SIG, Online Newsletter No. 11/2005. »Note 16: Archive of the author; Note 17: M. Dean, Collaboration in the Holocaust 
  11. ^ ARC (26. 6. 2006). „Minsk Ghetto”. Hilberg 2003, Gilbert 1986, Ehrenburg 1981, Arad 1987, Gutman 1990, Klee 1991, et al. Aktion Reinhard Camps. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2011 — преко Internet Archive. ARC (26 June 2006). "Minsk Ghetto". Hilberg 2003, Gilbert 1986, Ehrenburg 1981, Arad 1987, Gutman 1990, Klee 1991, et al. Aktion Reinhard Camps. Archived from the original Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2011) on 3 September 2011 – via Internet Archive.
  12. ^ Jewish Virtual Library. „Operational Situation Report no. 140”. Activities of Einsatzgruppe A. »The Chief of the Security Police and the Security Service, Berlin, December 1, 1941; OSR #140.« 
  13. ^ Snyder, Timothy (2011) [2010]. Bloodlands: Europe Between Hitler and Stalin. Vintage, Basic Books. стр. 226—227. ISBN 978-0465002399. 
  14. ^ Moorhouse, Roger (2014). The Devils' Alliance: Hitler's Pact with Stalin, 1939-1941. Basic Books. стр. 28, 176. ISBN 978-0465054923. 
  15. ^ Per Anders Rudling (2013). John-Paul Himka; Joanna Beata Michlic, ур. Invisible Genocide. The Holocaust in Belarus. Bringing the Dark Past to Light. University of Nebraska Press. стр. 60—62. ISBN 978-0803246478. 
  16. ^ Longerich, Peter (2010). Holocaust: The Nazi Persecution and Murder of the Jews. Oxford; New York: Oxford University Press. стр. 198. ISBN 978-0-19-280436-5. 
  17. ^ Martin Dean (2003). „The Ghetto 'Liquidations'”. Collaboration in the Holocaust: Crimes of the Local Police in Belorussia and Ukraine, 1941–44. Palgrave Macmillan. стр. 18, 22, 78, 93. ISBN 1403963711 — преко Goggle Books. 
  18. ^ Per Anders Rudling (2013). John-Paul Himka; Joanna Beata Michlic, ур. Invisible Genocide. The Holocaust in Belarus. Bringing the Dark Past to Light. University of Nebraska Press. стр. 60—62. ISBN 978-0803246478. Per Anders Rudling (2013). John-Paul Himka; Joanna Beata Michlic (eds.). Invisible Genocide. The Holocaust in Belarus. Bringing the Dark Past to Light. University of Nebraska Press. pp. 60–62. ISBN 978-0803246478.
  19. ^ Rudling (2013). Invisible Genocide. стр. 61. ISBN 978-0803246478. 
  20. ^ Gilbert, Martin (1986). The Holocaust: the Jewish tragedy. Fontana/Collins. стр. 296. ISBN 9780002163057. OCLC 15223149. 
  21. ^ Yad Vashem (2017). „Names and Numbers of Righteous Among the Nations - per Country & Ethnic Origin, as of January 1, 2017”. The World Holocaust Remembrance Center. 
  22. ^ Yad Vashem. „Righteous Among the Nations Honored by Yad Vashem by 1 January 2017. Country: Belarus” (PDF). The World Holocaust Remembrance Centre. Righteous among the nations Department — преко direct download.  See: Yad Vashem (2011). „Rescue Story”. Valentin and Yelena Tikhanovich, Bronislava Bobrovich, as well as Boris Matyukov recognized as Righteous Among the Nations on July 14, 2011, for rescuing Sonya Glazkova Gildengersh in Minsk (USSR). 
  23. ^ Martin Dean (2005). Jonathan Petropoulos; John Roth, ур. Gray Zones: Ambiguity and Compromise in the Holocaust and its Aftermath. Life and Death in the Ghettos. Berghahn Books. стр. 209. ISBN 9781845453022. 
  24. ^ Rudling (2013). The Invisible Genocide. [in:] Bringing the Dark Past to Light. стр. 74, 78. ISBN 978-0803246478. »Between 1941 and 1945, Belarusians in the various German collaborationist formations numbered between 50,000 and 70,000 men.« 
  25. ^ Romanovsky, Daniel (2009), „The Soviet Person as a Bystander of the Holocaust: The case of eastern Belorussia”, Ур.: Bankier, David; Gutman, Israel, Nazi Europe and the Final Solution, Berghahn Books, стр. 276, ISBN 9781845454104 
  26. ^ Interview
  27. ^ The Kings And The Pawns: Collaboration in Byelorussia during World War II, Leonid Rein, Berghahn Books, 15 October 2013, pages 264-265, 285
  28. ^ Leonid Rein (2013). The Kings And The Pawns. стр. 264—265, 285. ISBN 9781782380481. 
  29. ^ Barbara Epstein (2008). The Minsk Ghetto 1941-1943: Jewish Resistance and Soviet Internationalism. University of California Press. стр. 295. ISBN 9780520931336. »Notes.«