Хомеотелеутон

С Википедије, слободне енциклопедије
Молијер, Уображени болесник, III чин, сцена V: Пургон: И прије него што протеку четири дана, хоћу да доспијете у неизљечиво стање... Арган: Јао, смилујте се! Пургон: Да западнете у брадипепсију... Арган: Господине Пургон! Пургон: Из брадипепсије у диспепсију... Арган: Господине Пургон! Пургон: Из диспепсије у апепсију... Арган: Господине Пургон! Пургон: Из апепсије у лијентерију... Арган: Господине Пургон? Пургон: Из лијентерије у дисентерију... Арган: Господине Пургон! Пургон: Из дисентерије у водену болест... Арган: Господине Пургон! Пургон: И из водене болести у губитак живота, куда ће вас довести ваша лудост.

Хомеотелеутон или хомојотелеутон (grč. ὁμοιοτέλευτον — који има сличан завршетак) је стилска фигура која означава гласовно подударање на завршетку речи.[1] Супротна фигура је хомеоарктон. Увек је у спрези с алитерацијом и асонанцом. Ако се подударају граматички наставци, онда се поклапа са хомеоптотоном који је њена подврста. Сматра се претечом риме. Уопште узев, рима се може схватити као "посебан случај" хомеотелеутона.[2] Припада фигурама дикције.

Историјат појма[уреди | уреди извор]

У античко време означавао је гласовно подударање последњих слогова речи на крајевима узастопних колона (реченичних целина). Први пут је примећен у говорима Горгије из Леонтина у 5. веку пре нове ере па је зато уврштен у горгијанске фигуре.[2] Пошто антика није знала за риму, ова горгијанска фигура се сматра првом римом у западноевропској књижевности, мада се користила само у прози.[1]

Употреба[уреди | уреди извор]

Често се ова фигура комбинује с алитерацијом и изоколоном како би се нагласио ритам у паралелним реченичним члановима.[3] Данас се употребљава и у прози и у поезији, те и ван књижевности, у разговору. Може допринети хумору и иронији па и контрастирању.[2] С друге стране, термин хомеотелеутон се користи и за грешку која се јавља кад се због сличних завршетака речи у реченицама или редовима случајно прескочи да се препише или прекуца један део текста.[4]

Примери[уреди | уреди извор]


Сличне стилске фигуре[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Živković, Dragiša (2001). Rеčnik književnih termina (2 изд.). стр. 266. 
  2. ^ а б в Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 150—151. ISBN 978-953-0-40043-6. Приступљено 22. 3. 2019. 
  3. ^ „Homoioteleuton”. Silva Rhetoricae. Приступљено 23. 3. 2019. 
  4. ^ Thomaskutty, Johnson. „Textual Transmission: ‘Homoioteleuton’ and ‘Metathesis. New Testament Scolarship Worldwide. Приступљено 23. 3. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 150—151. ISBN 978-953-0-40043-6. Приступљено 22. 3. 2019. 
  • Živković, Dragiša (2001). Rеčnik književnih termina (2 изд.). стр. 266. 
  • Zima, Luka, Figure u našem narodnom pjesništvu, Zagreb, Globus. 1988. ISBN 978-86-343-0277-6. стр. 272-275.
  • Popović , Tanja, Rečnik književnih termina. - 2. izd. - Beograd, Logos Art : Edicija. 2010. ISBN 978-86-7360-064-2.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]